Prepoznatljiva ekscentrična pojava raščupanog čudaka zaraslog u bradu, obučenog u srednjevekovnu odeću, koji duva u flautu stojeći elegantno na jednoj nozi ili skakuće po bini bečeći se urokljivim očima na publiku dok peva jakim polumekećim glasom, jedna je od najpoznatijih figura rok scene već više od 40 godina. Intrigantan i provokativan, istrajan u svojim namerama i idejama, čudak i sposoban čovek, uspeo je da opstane i pored slabih kritika stručnjaka i promena stilova na svetskoj muzičkoj sceni.

 

Priča o Ianu Andersonu je priča o jednoj o najstarijih aktivnih rok grupa. Ili, drugačije rečeno, priča o Džetro Talu (Jethro Tull) je priča o Ianu Andersonu, frontmenu (kako se to danas moderno kaže), pevaču, autoru skoro svih pesama grupe i jednom od najdugotrajnijih magova roka. 

 

Da pokušam da je ukratko ispričam, iz ugla nekoga kome je Džetro Tal bio jedna od muzičkih grupa koja je obeležila odrastanje i mladost, nekoga ko je njihovu muziku razumeo instiktom, ne može da objasni najbolje zašto i neće se ljutiti ako imate sasvim oprečno mišljenje.

 

Ransomware - prevencija i šta uraditi ako vas ta nevolja ipak "snađe". Već se desilo mnogima i desiće se mnogima u budućnosti. Budite oprezni i spremni.

Šta je to ransomware? To je zlonamerni softver koji vam zaključa računar, šifruje sve (programe i podatke) i ne da vam da ga koristite dok ne platite otkup. A moguće ni nakon što platite. I još vam priprete da će sve vaše podatke sa računara javno objaviti.

Kako da se zaštitite i da vodite računa da vam se to ne desi i šta da radite ako vam se ipak desi? Ovo je kombinacija dva posta koja sam objavio na LinkedInu.

Čitajte dalje.

Ljudi ovako da vam kazhem: vec nekoliko dana se smejem na ovo shto cu sad da postavim pa poshto nisam uspela da skupim snage da trolujem nechije tudje blogove evo ga ovde kod mene. Ovo mi je poslao kolega u e-mail-u i ja sam ga prevela na kakav takav srBski. 

 

 

Kako mački dati pilulu:

1. Podigni mačku i drži je u levoj ruci kao shto se beba drži. Sa pokazalcem i palcem leve ruke drži usta mačke otvorene sa obe strane

 

ali to ti je kao ono : svet se deli na Škorpione...i ostalO

pa znaš kako - ako uzmemo u obzir prosečnu količinu paranoje koju poseduje samo jedan osrednji scorpio....tu ti je onda odma' u pitanju - grupisanje

 

Mlađani:

Ubrzo sam otkrio da sam šarmantan i duhovit, da mi moj sako (moj - myass ...) veoma dobro stoji (mošmisti

 

 

 

De Merteuil: Dete moje, zašto ga nisi odbila? Zašto mu nisi rekla ‘'Ne!''
Madame de Volange: Pa, ja sam stalno govorila ‘'Ne!'', ali to nije bilo ono što sam radila. (Opasne veze -1988)

 

 

Danas je Božić po Gregorijanskom kalendaru.

Za Njutna

   Lov na bisere u Potpalublju se nastavlja. 
Ovog blogera znamo jako dugo. 
Moje skromno mišljenje da mu je odavno došlo vreme da pakuje kofere i sprema selidbu u neku udobniju kabinu potvrđuje i ovaj tekst, a da li je to zaista tako - procenite.
Imam izuzetnu čast I zadovoljstvo da Vam predstavim jednog od mojih omiljenih komentatora, ali i kritičara – Vladimira Petrovića

 «Propovednik treba da bude lep. Kad čovek gleda u njegovo lice, bolje oseća pobožnost propovedi. Ako je ružan, izgleda vam kao da greši». Japanska književnica Sei Šonagon (Sei Shônagon, 966-1017)
 «Lep si, a lepi treba da dobiju sve što požele» (Japanska izreka)

 

 

Dante Inferno Hell test je baziran na Dante-ovu "Divine Comedy" napisanu ranih 1300. Tako da opustite se sve je ovo samo komedija.
Pitanja su odabrana nakon pažljivog studiranja Dante-ovog Infern-a. Najmanje 16 promenljivih koji su prilagodjeni vašim odgovorima se koriste u proračunu vašeg rezultata. Odgovorite najiskrenije što možete. Na osnovu vaših odgovora

  - Bulevar srušenih snova ili Belgrade by Night - 

  Kada govorimo o muzičkoj erupciji s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih, postoje neka mesta i neka imena koja nikako ne smemo zaobići. 
Podsetimo se, tih godina... lagodno i udobno je bilo okupiti ekipu od par sličnih, i uz malo sreće i par rifova zajahati novi talas koji je plavio Evropu. 
  Solistima je sve to išlo malo teže, ili – specifičnije bar, naročito ako usled hroničnog nerazumevanja okoline, od ranog detinjstva, uz osvedočeni supertalenat, izbruse manifestno osobenjaštvo kao „odbranu od svih zala“ i praktičnu osobinu da idu glavom kroz zid....pa - negde dobiješ, a negde izgubiš. Upornost izvitoperena do destruktivne tvrdoglavosti, vanserijski dar koji ostaje nedorečen okovan imperativom kvalitativne perfekcije, pogrešni izbori i pravi izbori...
Ovo bi mogla biti priča o tome.

U životu nisam upoznao ni jednu prostitutku. Bar mislim da nisam, jer ni jedna od onih koje sam sreo nije se deklarisala kao pripadnica najstarijeg zanata. Likovi prostitutki bili su mi znani samo iz literature i sa filmova. Međutim, za razvoj toka radnje romana koji sam pokušavao da napišem, neophodan mi je bio i lik prostitutke, odnosno po najnovijoj klasifikaciji profesija – seksualne radnice. Jeste da je to bio epizodni lik, ali bez njega se nije moglo.

Pokušavao sam interpolacijom, empatijom i misaonim gedankeeksperimentisanjem da sebi dočaram neophodni lik, ali nije išlo. Nemajući kud odlučio sam se na eksperiment in vivo.

Evo kako je to izgledalo.

               Austrijski filozof Oto Vajninger ubio se u 23. godini, nakon što je napisao svoje jedno jedino, ali zaista kapitalno delo, «Pol i karakter». Tako je ceo njegov vanserijski život stao u - 23. godinice!

Kada sam prvi put uzeo u ruke Vajningerovu knjigu «Pol i karakter», sa dosta nepristupačnog, donjeg dela police kućne biblioteke, moj otac, videći to u prolazu, rekao mi je: «Hm. To je teška i zbunjujuća knjiga. Ako postoje knjige kojih se čovek ne sme latiti pre navršenih četrdeset godina, onda je, recimo, to ta Vajningerova knjiga». Nije dalje elaborirao, ali mi nije ni zabranio čitanje. Nisam, naravno, tada shvatio šta je hteo da kaže, ali me je ta njegova primedba učinila još radoznalijim. I, mada adolescenti filozofska dela čitaju «unakrsno», uskoro sam shvatio da je Vajningerova knjiga zaista nešto - drugo. Nešto potpuno drugo od svega što sam dotle čitao. Toliko drugo da može - glava da zaboli!  

Dakle prvo moja gošća: Edi-va

 

Naravno, nismo sve iste.

 

Ima nas koje volimo dugu predigru, neke opet već u pogledu prepoznaju dovoljno seksualne privlačnosti i čekaju prvu priliku da se sa izabranim zateknu izdvojeno od ostatka sveta, makar to bilo i u liftu – u takvim situacijama se nema vremena za predigru, jedino što preostaje je kidanje i cepanje odeće kako bi se što pre ostvario kratak, urnebesan, vanserijski spoj.

Nego, da se vratimo na predigru, to jest, opišemo detaljno šta nikako nije dobro i ne sme biti praktikovano.

Ovoga dana Prekinu svadju. Potraži zaboravljenog prijatelja. Obustavi sumnju i zameni je poverenjem. Napiši ljubavno pismo. Podeli neku vrednost. Daj laki odgovor. Podrži mlade. Pokaži odanost rečju i delom. Održi obećanje. Odvoj vreme. Predupredi ljutnju. Oprosti neprijatelju. Slušaj. Izvini se ako nisi u pravu. Pokušaj da shvatiš. Prezri zavist. Preispitaj svoje zahteve drugima. Pomisli prvo na nekoga drugoga. Budi zahvalan, ljubazan, otmen. Smej se malo više. Zasluži poverenje. Bori se protiv zlobe. Osudi samozadovoljstvo. Izrazi svoju zahvalnost. Moli se svom Bogu. Obraduj

Kažu da ima(m) devet života.

U familiji me zovu Maca... Kad su baš nežni, ili me se užele, obrate mi se sa Mače, a braća od tetaka su me zvali Mačka, kada bi me zadirkivali. A meni je sve to prijalo. Prija mi i danas.

U mom prvom životu, datumi mi nisu značili ništa. Praznici da. Pokloni da. Ali datumi ne. Njih sam počela da pamtim nešto kasnije, u drugom životu.

U tom prvom, čudila bih se kad neko kaže da slavi i drugi rođendan osim pravog, da slavi još nekog sveca osim krsne slave - zato što je tog dana dobio drugu šansu, preživeo nekakvim čudom,

Bilo jednom jedno devojče, malečko i ubavo beše. Zvali su gu Crvenkapa. Imala je neku crvenu kapu kod Kinezi što vu kupili, jer babu mrzelo da vu plete kapu. Malo vu popke plete svaku godinu, još i s' kapu će se s'd zanosi.

A i vunica poskupe mnogo tuj godinu.

Crvenkapa je živela s' majku i s' tatka, u kuću pored golemu šumu. Tačnije u Čukljenik. Na drugi kraj je živela baba njena. U Tulovo. Razdaljina taman tol'ka da ti oteknu dok stigneš. Noge da ti oteknu.

Jednog dana majka je poslala Crvenkapu da odnese podvarak što je skuvala za babu i omesen ‘leb, jer baba ne voli kupovni, mnogo vu žilavi a već pola zubi nema. Sve joj to nabuta u krošnju i preko toj teglu ljutenicu. Crvenkapa popizde. Em će se maje peške, jer je nedelja i kombi nema, em treba nosi 100 kila jedenje. Razmišlja se Crvenkapa: "Kude sad da idem u pi*du materinu?" Nego koe će, baba gladna, a možda vu i da neki dinar za u grad.

Sabra ona džopke i krenu polako.

 "Монсанто не треба да буде приморан да гарантује за безбедност биотехнолошке хране. Наш интерес је у што већој продаји исте."

(писано заједно са Њањом де Манчини)

Вечера је спремна. Породица је на окупу. Шта је то у тањиру? То зависи од тога где живите. Ако живите у Европи, постоје