Euforični glas iz telefona:

- Srećna Nova!  I želim ti sve najbolje u nastupajućoj Godini! :)

Glas kao iz bureta: 

- Znam. ... Noćas si mi već poslao neki cirkularni SMS. ... Sve si tamo lepo objasnio. A i da nisi... Zašto bi ti meni želeo nesreću? ... Kapiraš? ... Nema razloga...

- Majstore, od sabajle si vickast. Kako si proveo najluđu noć? :)

- Izvini ... mislim, ... zašto ti mene zlostavljaš? ... I ko još normalan kaže NASTUPAJUĆA GODINA i NAJLUĐA  NOĆ??

- Koj ti je? Zvao sam da ti od srca čestitam! :)

- Pazi, volim i ja tebe pa te ne napadam... Stvarno ne kapiram šta te je navelo da me budiš prog januara u deset ujutru.

- Deset i dvadeset ... odnosno - ček da vidim - deset i davdeset i sedam. .... Jebote, kakav ti gadan deda rasteš. :)

- Nije nego sam maločas legao i baš pokušavam časkom da odmorim... Pojma nemam zašto sam tako zaglavio. Bilo je skroz trulo. ... Izvini što ovako govorim, suva su mi usta ... A i cirkao se neki lažnjak šampanjac, pa me malo boli glava. ... Kako si se ti proveo?

- Super. U krugu porodice. ... Ajd idi, odmori. :)

- U tazbini, znači?... Aha... Zato si ti tako poranio.

- Aha... Aj onda ...

- Alo! Čekaj! Dećeš kad je najlepše:)

Objavljujemo još jednu priču:

1. Konstantinu - maminom heroju

Glasanje se odvija davanjem preporuka (klikom na oznaku „PREPORUČI" u dnu komentara).
Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici bloga B92.
Rok za glasanje je 72 sata od trenutka postavljanja.

Predsedniče Srbije, gospodine Borise Tadiću, molim Vas ne dolazite više na mesto ubistva Slavka Ćuruvije. Nije u dobrom ukusu da prisustvujete podsećanju na zločin države čiji ste Vi predsednik.

Otvoreno pismo Jove Ćuruvije, brata ubijenog Slavka, predsedniku Borisu Tadiću:

Ultimativni  test za vrhunske poznavaoce fudbala. Ko prepoznaje sledeća imena : Witeczek, Strehmel, Luginger, Spyrka, Reinhardt, N. Oliveira, Alan Cardec, Giuliano, Souza, Edcarlos, Colotto, Barkero, Biagini, Guerrero, Pablo, Andrei, Ramon, Paulo Torres, Jorge Couto, Abel Silva...?

Piše: Rodoljub Šabić
Sinoć, odmah po okončanju izbora stigne mi preko Vibera jedna zanimljiva fotografija. Jedna poput brojnih koje mi često šalju u uverenju da mogu pomoći i u stvarima u kojima kao poverenik nemam ni nadležnosti, ni ovlašćenja.
Ustvari, na prvi pogled se i ne bi reklo da je zanimljiva, pre da je tipičan proizvod "političkog marketinga" - gradonačelnik glasa, kao prvi na svom biračkom mestu.

          One godine kada sam navršio devedesetu, poželio sam si darovati noć razuzdane strasti s mlađahnom djevicom. Markes ovako nešto još nije napisao, bilo bi najkraće moguće prepričavanje njegovog poslednjeg romana Sećanje na moje tužne kurve.
          Naratorovo ime nam nije poznato, ali mi instinkt govori da ne bismo mnogo pogrešili ako bismo ga nazvali, recimo, Gabrijel.

Dođem ti ja pre neki dan u školu, kad tamo frka! Vidim okupio se Odbor za proslave u punom sastavu, samo im ja falim da počnemo zasedanje. Ne’š verovati, opet proslavljamo Sv. Savu – školsku slavu!
Da naiđe neko nepozvan na takav jedan organizacioni skup, rekao bi da smo maločas prvi put čuli i za Sv.Savu i za sečenje kolača i za prigodan program tim povodom. A lepo se sećam da smo, kol’ko prošle godine, u istom sastavu zasedali i dogovorili se da je to poslednji put da se sastajemo navrat-nanos po bilo kom osnovu i da je krajnje vreme da se napravi neki plan proslave

Htedoh reći,

u Srbiji ima više državnih službenika na ulici, u crnim kapuljačama,

nego onih službenika u kancelarijama, bez kapuljača.

To dostignuće bi moralo biti predmet pažnje, izučavanja, zar ne? 

Naravno da ne. Ovde se ništa ne izučava. Ili se dotična pojava međ ljudima (i možda još nekim ljudima pride) upražnjava, ili se dotična pojava međ ljudima (i možda još nekim ljudima pride) još uvek ne upražnjava. 

Parafraziram Džojsa i to sa namerom jer pričam priču o sebi

Nisam pohađao školu kod Jezuita kao Stephen Dedalus, sledi mala digresija, naime odmalena sam osećao određenu simpatiju prema Jezuitima, pre svega zbog njihove učenosti. Uvek je bilo, ima ih i danas, značajnih naučnika istraživača među Jezuitima u svim domenima ljudske misli i interesovanja. Pomenuću mog omiljenog Jezuitu Ruđera Boškovića. Malo je poznato da su jezuitski naučnici prvi potvrdili Galilejeva otkrića Jupiterovih satelita i da su izvršili važan, možda i presudan uticaj na njega. Tek se poslednjih

Gost autor: Zoran Živković 

"Ako se ikada vratim u politiku motiv će biti  ozdravljenje Demokratske stranke"

Pre jedanaest godina bio je među prvoborcima oktobarske revolucije u Srbiji. Danas Zoran Živković, još uvek formalni član Demokratske stranke i bivši premijer Srbije, oštro kritikuje svoje nekadašnje saborce. Tvrdi da su izneverili obećanja data narodu i da im je jedini cilj osvajanje i ostanak na vlasti. Tvrdi čak da je u Srbiji na delu kontrarevolucija i ogromna korupcija.

NUNS: B92 i Mondo duguju objašnjenje javnosti

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) smatra da uredništva B92 i portala Mondo duguju javnosti objašnjenje zbog čega su sa svojih sajtova povukli tekst otvorenog pisma Dušana Mašića o navodnim mahinacijama s novcem prikupljenim za lečenje preminule devojčice Tijane Ognjanović.

Ukoliko tekst nije povučen na zahtev autora, NUNS smatra potpuno neprihvatljivom praksu da uredjivačku politiku bilo kog medija

Evo jos jedne politicki nevazne teme (mada je kao I svaka podlozna zlouptrebi od stane iste). SMRT. Iako su cak I oni filozofiji neskloni proucavali u nekom trenutku, sto teorijski, a sto prakticno, blisko povezanu pojavu EROS, TANATOS ostaje nedokuciva misterija. Mozda zato sto podrazumeva prestanak zivota koji uzivamo? Smrt je deo moje svakodnevice. Bez pretenzija da pokrenem filozofsku diskusiju na zadatu temu, htela bih da o njoj razmisljamo sa stanovista ljudskog prava.

O nastanku zivota ne odlucuje onaj koji se radja. Za njega tu odluku donesu roditelji, ili, ako ovi zive u blazenom

Vaznost obrazovanja i slikarske tehnike za prijateljstva koja traju 

Michael je bio moje slikarsko platno jednim od onih slucajnih ukaza sudbine ili sta vec prolazi pod tim imenom, ali ja to nisam znala. Kako bih i znala, ne posedujem ni kap slikarskog talenta. Sve sto sam na njemu ostavljala su sporadicne mrlje, potpuno nekonceptualne, i apstraktne kao sto sve sto nije figurativno moze da bude apstraktno.

Središnja, glavna ulica Madrida ove godine slavi stogodišnjicu. Prostire se od Kale de Alkala na istoku, samo par stotina od Prado muzeja, pa do Placa Espanja na zapadu i deli Madrid na severozapadnu Malasanju i istočnu Čueka. Centralna je gradska arterija, svojevrsan izlog grada, sastajalište i promenada, centar poslovnog života, ali takođe i stecište putnika, hipika, prostitutki ili jednostavno prolaznika sa jednog na drugi kraj grada.

Ceo vek Velika ulica odiše istim živim ritmom i provlači posetioce baš kao i njujorška Peta avenija ili Brodvej, londonski Konvent garden, pariska Jelisejska polja ili rimska Via Vitorio Veneto. Mada samo kilometar ipo dugačka, Velika ulica je najpozatija ulica u gradu, pista kojom su šetali i danas šetaju slavne ličnosti i pravi magnet za posetioce. U ovu ulicu i kvartove koji je povezuju hrle svi koji žele da osete ritam Madrida, popiju kafu u nekom od kafića, pogledaju dobru predstavu, film ili koncert, kupe knjigu, muzički ili disk sa filmom ili nešto u luksuznim prodavnicama i budu obasjani svetlima velegrada. I to sve u velelepnim i monumentalnim zgradama koje su projektovali najpoznatije španske arhitekte prve polovine prošlog veka.