Pokušavam da budem pametna i da smislim vispren tekst, al' ne ide mi.

Ljudi, hoće da zatvore 'Demiju!

EDIT: 

Ubaci link opet ne radi. Vest imate ovde:

 http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087?yyyy=2011&mm=01&dd=08&nav_id=484510

i ovde:

 http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/228070/Klub-Akademija-pred-zatvaranjem  

Ne zanimaju me razlozi. (U stvari, nisu mi baš ni najjasniji, pravo mi nije jača strana)

Mene drmaju uspomene.

I ogorčenost.

Ko je, i u čije ime, smislio kako ima pravo - po ko zna koji put zarad nečijeg dubokog džepa - da ovaj grad ostavi bez kultnog mesta?

Pa zar pokušaj pretvaranja ? u butik nije bila dovoljna budalaština?

Ovo je, za mene na istom nivou.

Mislim, toliko uspomena - da ne znam odakle da počnem.

Sad ne mogu da komentarisem, ali ovo je iz zapisnika sednice fizickog fakulteta Univerziteta u Beogradu:

U vezi sa zahtevom studenata Fizičkog fakulteta o bezuslovnom upisu III i IV godine studija, Naučno-nastavno veće je, posle diskusije u kojoj je učestvovalo više članova Veća kao i predstavnika studenata, donelo odluku o smanjenju uslova za upis u više godine studija i to tako što se u III godinu studija mogu upisati studenti koji imaju položene sve ispite iz I i najmanje jedan ispit iz II godine studija, dok se u IV godinu mogu upisati studenti koji imaju položene

и зашто НЕ ако ДА далеко уху милозвучније чучне (дитреба) у одговору успаљене намигуше са подоста километара леђно по лежајевима камионским ибарском пређених ,кад јој генитални запеченко Срђ , црвенећи, искрено понуди да јој својим срамежљивим зломизгаћа растера фауну из флоре пубиса олупаног

Bon je grad muzeja. U tako malom gradu, u poredjenju sa drugim metropolama i prestonicama, smešteno je toliko mnogo zanimljivih zbirki, od Muzeja moderne umetnosti nemačke, preko Umetnikog i izložbenog paviljiona Savezne Republike Nemačke, Muzeja Rajne sa kosturom čuvenog neandertalca, Egipatskog muzeja, Akademskog muzeja umetnosti, Muzeja žena, sve do sjajnog prirodnjačkog Muzeja Aleksandra Keniga. Ceo niz zanimljivih mesta za obilazak smešten je u okviru "muzejske milje" - Musemsmeile. Stanovnici Bona s ponosom ističu da je 1770. godine ovde rodjen Ludvig van Betoven, možda najveći kompozitor svih vremena. Njegova kuća je očuvana u izvornom obliku i danas je muzej sa obiljem predmeta i sadržaja, uključujući portrete, originalne rukopise, prva izdanja njegovih remek dela, njegov poslednji veliki klavir i trubu za uvo (stari model slušnog aparata). Velikom umetniku je posvećena i Digitalna Betovenova kuća i Medjunarondi Betovenov festival u Bonu. 

No, ja nisam imao vremena da obilazim umetničke ili prirodnjačke muzeje. Bio sam kratko u poseti glavnom gradu Zapadnog dela nekada podeljene zemlje, i to na sastanku u Ujedinjenim Narodima, te nisam imao vremena niti bi raspoložen za tako nešto. Umesto toga, odabrao sam da saznam više o četrdesetogodišnjem periodu podeljene zemlje i naroda. Upravo stoga, iskoristio sam priliku da posetim Muzej istorije Savezne Republike Nemačke - Haus der Geschichte der Bundesrepublik Deutchland.

Autor: Rodoljub Šabić

Slučaj ZC „Studenica" je, bar što se tiče nadležnosti Poverenika za informacije, okončan. Posle mučnog „natezanja" koje je podrazumevalo i moju komunikaciju sa ministrom, premijerom i Ombudsmanom, nalog Poverenika je izvršen i porodica A. P., tragično preminule pod nerasvetljenim okolnostima, konačno je dobila kopije njenih medicinskih dokumenata, pre desetak dana.
Međutim, naknadno sam, praktično ex private, došao u posed jednog „zanimljivog" dokumenta. Voleo bih da proverim da li delimo zajedničke stavove o istom, pa ću veći deo sadržine

Pre izvesnog vremena, tema broja jednog časopisa su bile marginalne grupe i problemi sa kojima se suočavaju ljudi koji im pripadaju. Ne znam koji su kriterijumi primenjeni pri utvrđivanju marginalnih grupa, no pisalo se o osobama sa invaliditetom, LGBT populaciji i Romima. Mene su pozvali da napišem nekoliko reči kao osoba sa invaliditetom. 

Prvi tekst koji pisem na blogu zapocinjem u 22:30 po lokalnom, engleskom vremenu, 13. aprila 2008, posle jednog napornog, ali vrlo ispunjavajuceg dana. Danas sam pretrcao celih 42km i 195metara londonskog maratona…

Ali da krenemo od pocetka. Necu mnogo da pisem da mi je trebalo par godina da dobijem mesto u ovom, kako su organizatori danas vise puta pominjali, najmasovnijem maratonu na svetu, ali mojoj sreci (i zabrinutosti)

Jonny Greenwood

Mnogo toga je do sada napisano o društvenim mrežama. Slobodno može da se kaže da su novi mediji informativni, bitni, besmisleni, pozitivni, subverzivni, zanimljivi, zabavni, dosadni, elementarni, razvijeni, kao i da su sve to podjednako. I da, naravno, donose promene. Ono što je potpuno izvesno je da će biti tu, oko nas, još dugo vremena. Zato je moje pitanje danas, da li vlade treba da urade više u tom polju? I, na kojim platformama konkretno?

#tvitomanija regionalni skup, održan u Hrvatskoj prošle nedelje, okupio je najbitnije tviteraše i one koji bi da to postanu. Zoran Stanojević (@zozast) dao je pregled liste učesnika u prošlonedeljnom Vremenu . Na listi su novinari, privrednici, PR menadžeri, umetnici, a provukli su se i neki (hrvatski) političari. Ali nije bilo diplomata.

... I Boginja pusti tvrd san na Aidu, te zaspa; pa joj uze jedno rebro, i mesto popuni mesom;

I Boginja stvori još jednu ženu od rebra, koje uze Aidi, i dovede je k Aidi.

A Aida reče: Sad eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela. Neka joj ime bude Eva, jer je uzeta od mene.

Zato će ostaviti žena majku svoju i drugu majku svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće obe jedno telo.

A behu obe gole. Aida i Eva joj, i ne beše ih sramota, samo im se frizure ne svideše, te se na kratko ošišaše.

Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Boginja; pa reče Evi: Je li istina da je Boginja kazala da ne jedete sa svakog drveta u vrtu;

Samo rod s onog drveta usred vrta, kazala je Boginja, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.
A zmija reče ženi: Nećete vi umreti;

Nego zna Boginja da će vam se u onaj dan kada okusite s njega javiti talenat za pisanje lezbejske poezije, pa ćete postati kao boginje i znati šta je dobro šta li zlo.

Odavno nisam čuo ovako militantne i nasilničke intervencije u obraćanju "potčinjenima", tako sistematsko ignorisanje njihovog mišljenja, toka izlaganja i uopšte, ličnosti svakog ko je na bilo koji način pokušao da obrazloži neki afirmativni stav u vezi Pajtića ili kritički u vezi demagogije SNSa i SPSa, kontramitinga, poziva na linč itd... i na kraju je pozvala posilnog (snimatelja u studiju) da i on, eto, glasa, ne ovako, već onako! Pa Olja, izvikala si večeras sebe za vojvodu!!!

Izašao sam iz samoposluge i krenuo prečicom između solitera kroz mini park koji je istovremeno i parkiralište. Kroz zimzeleno bilje, ariš, smreka, šta li je, dopre do mene ženski glas: Jesi našo šta, kad bi se otrovo bila bi najsrećnija...! Trenutnomomentalno se ukopam u mestu i okrenem glavu! Žena pedesetih godina, sedi na klupi, pored nje kese iz Maxija i ceger, sela da se odmori. Glas joj je, dok je izgovarala one gnusne rečenice, u najmanju ruku bio ravnodušan a time i stravičniji!

I Dragan Šormaz je podržao zaštitu grlice!

Pričao sam vam već o tim sastancima u vezi grlice i prepelice s Upravom za šume? E, na poslednjem ovom, mislim petom po redu, 13. maja, predstavnici Koalicije NVO Srbije za zaštitu ptica po prvi put su se sreli i s novim predsednikom Lovačkog saveza Srbije i narodnim poslanikom Draganom Šormazom.