Kao vrljav i lenj konzument medijskih sadržaja te shodno tome (pre)često trupkajući dobrano pozadi za zbivanjima, o velikoj čaršijskoj fertutmi koju je detonacijom u „Vremenu“ izazvao Muharem Bazdulj saznao sam čitajući reakciju Biljane Srbljanović. Koju je na Tviteru linkovala Vesna Pešić. A u kojoj je reakciji Srbljanovićka – po odsustvu žara i sadržajonom siromaštvu sudeći - po zadatku  otaljala odgovor na pismo, i to i Ivančiću i Bazdulju. Onda i Ćirjakovićeve stavove u „Politici“ o polemici koja se zapodela. Onda sam natrapao na Bazduljev odgovor Ivančiću, pa onda na Ivančićevu odbranu idola od pobesnelog jeretika i reakciju na Bazduljevu tešku diverziju od koje je sve krenulo: dakle tekst u „Vremenu“ br. 1244 od šestog novembra leta gospodnjeg 2014.

„Hronika najavljene praznine“, tako ga je autor naslovio.

I nisam zažalio. Čitajući paškvile Srbljanovićke i Ivančića dalo bi se zaključiti da oni brane a Bazdulj napada pokojnog Srđu Popovića. Čitajući izvorni tekst, kao što to po pravilu biva, nepristrasni čitalac uvideće da Bazdulj o Popoviću piše usput i više ga braneći nego kritikujući. 

No tema i meta ovog teksta zaista su, u stvari,  Popovićevi siročići, siročići i uveoci. Kolokvijalno zvani Drugosrbijancima.

Otud vrisak i fras, do nas je nama.

šta da radim kada miki
blizu nemash onoliki

stan, auto i šofera, 
vikendicu, rasnog kera

u duši ti i ne fali
al' ti miki mnogo mali

mali konto, malo nula,
mala kola, stara, trula

nije moje srce čelik
samo miki hoću velik

velik bazen, garderobu, 
plus nakita punu sobu

'nako si mi jako slatak
šteta miki shto ti kratak

kratak odmor stvarno imaš
još ti kažu kad uzimaš

devojačkoj mojoj sreći
treba miki mnogo veći

veći provod, osvesti

gost autor: Omega86

,,Цицибан, цицибан, ако хоћеш то ми купи на дар”, одзвањала ми је песма легендарне групе ,,КОД” док сам се после четрдесет година враћао на то драго место. Ух, сећете се како вам је у детињству звучало кад неко каже да се сећа нечега од пре четрдесет година? То је за мене

Vreme je za leto i prvi gren slem sezone! Dok u Srbiji sneg razmišlja da li da padne ili ne, u Melburnu se nadaju da temperature u sledeće dve nedelje neće prelaziti (ili barem da neće mnogo prelaziti) 30 stepeni, kako bi teniserke i teniseri mogli u optimalnim uslovima da pokažu ko je najspremniji na početku duge sezone.

Sveukupno, prošlu sezonu je obeležio Novak Đoković. O tome smo dosta toga zborili prošle godine te sada nema razloga da se ponavljamo, osim što bismo mogli da špekulišemo da li će biti u stanju da takve rezultate ponovi i ove godine. Za sada mu je dobro krenulo jer je na prednovogodišnjem turniru u Dubajiu slistio sve protivnike upravo u stilu iz prošle sezone. Osim Đokovića, odlične sezone su imali i Tipsarević, koji je ušao u prvih deset (trenutno deveti), kao i Troicki, koji je u jednom trenutku bio i 12. (trenutno je 21.).

Kod devojaka je više od ostalih učinila Petra Kvitova. U njene uspehe spadaju drugo mesto na listi, kao i titula na Vimbldonu i na završnom turniru sezone. Ipak, prošla sezona je bila još jedna sezona sa neuporedivo neinteresantnijim ženskim tenisom od muškog.

Uz saglasnost autora, objavljujem u celosti otvoreno pismo koje je Jona Tibor, gradjanin Republike Srbije, uputio Ministru spoljnih poslova Jeremic Vuku.

u nadi da ce te mi oprostit sto Vam u svoj svojoj dokonosti i konsekvetnoj dokolici oduzimam dragoceno vreme oseticu se slobodan

O politici retko pišem. Možda zato što sam dobar deo ne tako dugog života potrošila na vetrenjače i stoku. I zato što se o tome ne može razgovarati pristojno, bez da ti neko ne nalepi -izam. Nisam od onih razočaranih, što u dešperaciji odmahuju belim listićem. Sve što sam imala o sadašnjoj vlasteli da kažem stalo je u par rečenica.  Ostalo je još ponešto da se doda u konkretnom slučaju. 

"Kineski samit je izvanredna stvar. Mi bismo učinili isto da smo u mogućnosti." To bi, recimo, bio ispravan opozicioni stav. Ali ne verujem da ćete ga čuti.

"Kineski most je izvanredna stvar koju je započela prethodna vlast." To bi bio ispravan stav aktuelne vlasti. Da li ćete ga čuti? Da li je u Srbiji moguće čuti nešto što je toliko normalno i toliko podrazumevajuće?

Povodom izložbe Nova religija u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Dugo najavljivana izložba Demijana Hersta, jedne od najkontroverznijih umetničkih zvezda današnjice, otvorena je u MSUV uz podeljene reakcije javnosti — od odobravanja, pa do oštrih protesta kojih nije manjkalo ni tokom samog čina otvaranja izložbe.

Saglasimo li se da je kontinuirana proizvodnja i konzumacija spektakla dominantan ideološki, ekonomski, pa i medijski obrazac po kom funkcioniše svet u kom živimo — Herst u Novom Sadu mogao bi nam zaista zaličiti na onaj monolit iz Kjubrikovog filma koji se, neočekivano i ničim izazvano, spustio među (da ne kažemo baš majmune) umetničke i medijske domoroce — kako je pojavu ovog umetničkog čuda u našoj sredini opisao jedan od viđenijih protestanata okupljenih ispred MSUV. Naravno, ovakvom stavu prirodno se suprotstavlja tvrdnja da je za našu umetničku sredinu iznimno važno da vidi izložbu jednog velikog umetnika današnjice. Apsurdno ili ne — oba ova naizgled suprotstavljena stava su potpuno tačna.

Zvalo me iz škole. U formi učitelja fizičkog. Koji liči na onu bubu što klizi vodom. Obučen u belu trenerku. Elegantno mršav. Skoro iscrpljen. Nekada su učitelji fizičkog pod nosom gajili četke za cipele, bilo ih je ar u leđima, rukama dlakavih nadlanica su mogli sneg da lopataju. A sad, druga priča.

"Majka hrabrost" iz pouzdanih izvora saznaje da je pre otprilike desetak dana, nakon što je načelnik porodilišta "Narodni front" dr Dušan Stanojević počeo da insistira na poštovanju pravila da lekari ne smeju dolaziti da porađaju "svoje pacijentkinje" van propisanog radnog vremena, došlo do velike frtutme u toj ustanovi. Naime, lekari su počeli da prete štrajkom. Ono što se, međutim, na kraju desilo jeste da su se za štrajk odlučile - porodilje.

Shodno

Nedavno sam bacila pogled na tekstove koje sam sačuvala u favorite.

Nema ih mnogo. Uglavnom iz vremena kada su danas već i bivši vipovci bili još gosti autori ili početnici.

Predlažem da ukoliko idete u neki park sa sobom povedete suprugu, ćerku, komšinicu, koleginicu, bilo koje žensko stvorenje, da vas ne bi saletela ekipica sa povicima: "Ti si peder! Ti si peder!"

Ako se pak sami zadesite na klupi u parku i priđe vam grupa mladića sa pitanjem da li znate nekog pedera, odgovorite odlučno: "Da znam, evo sad jedan ode tamo levo, mamu mu nenormalnu."

U protivnom, nosite zdravstvenu knjižicu u džepu i što manje materijalnih vrednosti.

*Ti

13. januar 2000. godine, Srpska Nova godina. Otpor organizuje neuobičajen doček na Trgu Republike, na mestu gde je svega dve nedelje pre toga Miloševićev režim organizovao svoj doček. Umesto tradicionalne proslave odlučujemo da Beograđanima priredimo šok. Plan dočeka se već nedeljama čuva u strogoj tajnosti.

Nekoliko dana pre toga, Srđa i ja idemo u Skupštinu grada (koju u to vreme drži SPO), pričamo sa Miškom Piratom i dogovaramo da Grad ustupi nama, Otporu, Trg Republike za organizaciju dočeka. Kada smo mu ispričali koji nam je plan, Miško Pirat kaže: "Vi niste normalni."

U večernjim časovima 13. januara u Grčkoj Kraljici, ispod prostorija Otpora, okuplja se grupa ljudi kojoj će nekoliko sati kasnije biti uručena priznanja "Heroji Otpora" za njihov doprinos borbi protiv Miloševićevog režima. Jedan od "Heroja Otpora" je i Rambo Amadeus. Kada smo mu ispričali koji nam je plan, Rambo Amadeus kaže: "A ja sam mislio da sam ja lud."

UPDATE - 4.1.2013 - NOVI NAPAD NA TEŠINA I NJEGOVU PORODICU: "S obzirom na to da je vest prostrujala internetom, nemam više šta da krijem: sinoć nam je neko razlupao auto, razvalio retrovizor i bravu i ubacio petarde u auto. Ovo je drugi put za dva dana da se to događa i ne verujem više u slučajnost. Hvala policiji na brzoj intervenciji i razumevanju situacije u kojoj se nalazim i ja i moja porodica koja je nedužna u svemu ovome što se ovih dana događa! " (Srđan V. Tešin)

Vučićevi reformatori i naprednjaci su vrhunskom srpskom piscu i donedavno uspešnom upravniku Kulturnog centra Kikinda, koga su najpre smenili zbog računa za taksi u iznosu od 606,00 dinara (da, dobro ste pročitali), Srđanu V. Tešinu "ponudili" da bude domar u istoj instituciji.

To je ponašanje bez elementarne kulture i dostojanstva, iživljavanje i ponižavanje, zloupotreba političke moći sa ciljem progona Srđana V. Tešina . I to u sredini u kojoj je rođen, živi i stvara - Kikindi.