Gost autor: gavrilo

 

Sve živo na planeti se kreće pa i ona sama. Kreće se i ono što ima korenje, naizgled neraskidivo vezano za tlo od prvog lista do svog poslednjeg cveta, njegovo seme doseže daleko. Poput semena aromatične Camemellie, kojom je Engleska buržoazija s kraja 19. veka zauvek promenila visoravni Šri Lanke u polja čaja. Moj dolazak nije promenio ovo rajsko ostrvo, ali ono je promenilo mene.

Priča o tome da je Exit festival facebook stranica hakovana preplavila je domaće medije u ponedeljak uveče, a zatim i u utorak. Skoro u svim izveštajima izostala je informacija o tome da ovo definitivno nije usamljen slučaj i da se tokom prethodne dve nedelje ovo isto dogodilo stotinama, pa možda i hiljadama drugih institucija, organizacija, firmi, pojedinaca iz regiona... Nisu napadnute samo stranice na facebook.com nego i vebsajtovi. Blog Srećka Sekeljića jedan je od retkih gde su pomenuti i drugi napadi.

Neverovatno, ali unazad 20 godina Srbija ponavlja greške tako što ne ide u susret događajima, ignoriše predviđanja, pa zateže gde treba i gde ne treba do pucanja i onda naglo popušta više nego je od nje i traženo.

Kada je Kosovo u pitanju dovoljno je navesti da je posle odbijanja sporazuma iz Rambujea prihvaćena mnogo nepovoljnija varijanta, a da ne govorimo da je zemlja bila i bombardovana. Sličan primer je i sa Z-4, kada je Babić jurio Galbrajta da ga potpiše ali je već bilo kasno.

Kada je u pitanju EU prvo smo kao svim silama molili i tražili

Glede ove predsedničke kampanje , učestvujućih kandidata, njihovih međusobnih odnosa i ponuda nešto mi pade na pamet kako bi izgledalo da imamo kolektivno predsedništvo, kao rešenje koje ionako ništa ne rešava, pa da sve kandidate izaberemo.

Demagogija u „žaru izborne borbe“nije ništa novo - stara stvar koliko i izbori i još starija.Ono što je kod nas svakim izborima postajalo sve izraženije jeste količina demagogije i davanje obećanja naciji za koja i sami znaju da niti im je u nadležnosti, niti su u mogućnosti da ih ispune.

 

Predsednički kandidati se utrkuju ko više voli Srbiju i nas, njene građane, i ko će više i epohalnije da nam ponudi. Kao da niko od njih nije pročitao ustavne nadležnosti predsednika, pa obećanjima o svemu i svačemu potiskuju u drugi plan parlamentarne i lokalne izbore.Zbog toga postoji opasnost da se građani-birači nađu na velikim mukama jer je nepatriotski i  glupo odbaciti toliko mnogo lepih ponuda svih ostalih, zaokružujući ime samo jednog kandidata.

Bez obzira da li ste odlulučili da glasate ili ne, za koga ćete glasati, da li ste na listama ili ste glasaći, da li ste obični građani ili lideri stranaka, stranački aktivisti, budući narodni poslanici, ministri i državni funkcioneri, nadam se da vam neće štetiti nekoliko poučnih priča koje možete na miru pročitati, a ne bi bilo loše da svako u svome domenu barem nešto i primeni od puka koje priče nude. Pouke mogu biti korisne u sprovođenju reformi državne uprave i privrede, reforme obrazovanja, reforme sistema socijalnog staranja i jačanja svesti o solidarnosti.

1.- Reforma državne uprave i privrede (Priča o mravu pouke iz savremenog menadžmenta)

 „Jednom ne tako davno, živeo je srećan i vredan Mrav, koji je svakog dana  dolazio prvi na posao. Bio je vredan. Veseo. Jednom rečju, bio je srećan dok je radio.

Pevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični. Slušajući pesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio da se mrav previše zabavlja, a premalo radi, jer nema pravo usmerenje i šefa koji bi ga kontrolisao.

Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem. Prva briga Bubamare bila je da organizuje evidenciju dolazaka i  odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla).

Evo jednog bloga o oblasti u kojoj nisam stručan (pravo), pa bih zamolilo one koji su verzirani za ovu oblast da pomognu i ukažu na eventualne greške - kako u formi, tako i u suštini.

Radi se, ko bi to očekivao, o narodnim inicijativama :-)

Na bazi krajnje zanimljivog skupa pitanja koje je na jednom od mojih prethodnih blogova postavio gospodin Šabić, pokušao sam da napravim skicu ugovora o prikupljanju i obradi podataka o ličnosti koju bi organizacioni odbor narodne inicijative sklopio sa odgovarajućom skupštinom, kojoj se inicijativa podnosi. Ovo bi (tj. to je moj predlog za novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je trenutno u pripremi) bilo obavezni deo pokretanja narodne inicijative i predstavljalo bi osnov za prikupljanje podataka o ličnosti, u kontekstu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Ali da ne dužim - evo ispod predloga, pa bih vas zamolio za pomoć da dovedemo isti u razumnu formu. Molim da se uzdržite od trulih paradajza za moje razumevanje prava - ono što hoću da predložim ovde nije preciznost fraza, nego model odnosa i obaveza.

“As I was passing by, I saw that there were dead bodies, corpses, lying on the grass in front of the school bathroom… There may have been a dozen corpses,” said a small, female voice with a British accent over the loud speaker. The voice gave sound to the man’s face that appeared on the television screen overhead.

The broad shouldered owner of the muted face and the translated

 

It’s official. I am a DC resident.  

True, I do carry a North Carolina driver’s license, and I will still vote in the Tar Heel state come next November, but in the wee hours of one Sunday morning a few weeks back, I was initiated into the reality of life in Washington, DC – I was mugged.  

I had been out at a party not too far from my neighborhood,

Kada je prvi put bio pozvan da se javi u Sud, Danil Ivanovič je još uvek bio ispunjen snažnim osećanjem pravde.
Jednoga jutra stigao mu je poziv kojim se obaveštava da se u svojstvu okrivljenog sutradan

NATRAG: Božidar Mandić i Porodica bistrih potoka (1969 - 2015)

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

Autor i kustos: Nebojša Milenković, viši kustos MSUV

Izložbu otvara: prof. dr Zvonko Maković, istoričar umetnosti

Otvaranje: četvrtak, 17.septembar 19h

Promocija monografije: petak, 18.septembar 13h

Kako pisati o Božidaru Mandiću? O čoveku kod kog su umetnost, literatura i svakodnevica do te mere isprepleteni da nikad sa sigurnošću ne možete jasno razlučiti gde prestaje jedno a počinje drugo i(li) treće.

Novi Nebojša Milenković u emisiji Press Presek na novosadskoj televiziji Kanal 9

Autorka emisije: Mirjana Vladisavljev

O statičnim i dinamičnim društvima, kulturi dogmi i kulturi sumnje, o izložbi Hersta i MSUV kao najrigidnijoj kulturnoj instituciji u zemlji, o kritičkoj i prigodničarskoj kulturi i tome zašto kultura nije u fokusu ovdašnje politike, novoj srpskoj spomeničkoj kulturi i spomeniku azerbejdžanskom diktatoru Alijevu u Tašmajdanskom parku kao najvećem udaru na srpsko nacionalno dostojanstvo, o nepostojanju dijaloga, partijskim kadrovima, mobingu, nepotizmu i korupciji u ovdašnjim institucijama kulture, bojkotu Kulturnog centra Novog Sada, prijemu Kosova u UNESC-o, Ivanu Tasovcu kao ministru kulture, stanju na nezavisnoj kulturnoj sceni, stepeništu ispred Srpskog narodnog pozorišta i Novom Sadu kao kandidatu za kulturnu prestonicu Evrope, odgovornosti ljudi koji rade u institucijama kulture za stanje u kom se naša kultura danas nalazi... Tome zašto je za artikulisanje interesa društva neophodno postojanje (političkih) alternativa...

 

Da je onako kao što bi trebalo da bude, a ne ovako kao što jeste, ja bih danas išla da tražim cveće za Tanjin rođendan. U saksiji, za njen balkon malo veći od osrednje saksije. Onda bih se našla sa drugaricama i išle bismo kod nje na sitne kolače i negojeći slaniš. Pušače bi povremeno isterala na balkon i, sređena za rođendansku priliku, sa finom ešarpom koju bi napravila sama, smejala bi se naokolo, trudeći se da svi imaju sve što im treba. Ovako...

Danas je u Skupštini grada, po treći put stajala njena slika, crno-belog mekanog osmeha, lice do bola poznato i, uprkos trudu da bude posthumno, živo i nedostajuće. Po treći put se okupio neki fini i dobar svet, toliko njih da ponovo nije bilo dovoljno mesta, uprkos dodatim stolicama. Po treći put se stajalo uz zidove, i ljubazno pomicalo tako da i drugi mogu da vide šta se dešava. Po treći put su aplauzi bili duži i energični no što to obično biva na dodelama nagrada. Prosto nisu mogli da stanu.

Odmah po povratku u Njujork poređao sam sve činjenicie koje sam znao o Fosteru. Nije ih bilo mnogo. Dr Harvi Foster, mladi i perspektivni naučnik, istraživač na Masačusets tehnološkom institutu, iznenada odlaže zajednički odmor sa svojom prelepom devojkom Rut Gerhart i prijateljima radi učešća u radu ekspertskog tima i odlazi u Vašington D.C. Sa Nilom Džonsonom, zamenikom federalnog tužioca, pukovnikom Kuperom, pilotom veteranom korejskog rata,  dr Dejvidom Rosom, psihijatrom i sudskim veštakom, dr Teodorom Litovicom, profesorom teologije i psihologije i Džejmsom Toflerom, šerifom okruga MekHenri, iz Vašingtona odlazi u psihijatrijsku bolnicu St.Paul, a zatim u Vestroud, okrug MekHenri, Severna Dakota. Vraća se u Boston daje otkaz u MIT-u i napušta svoj stan. Neutvrđeno vreme boravi u Beogradu, verovatno zbog istraživanja Tesline naučne zaostavštine, što se može posredno zaključiti iz razglednice upućene Rut. Fosterov nestanak 1963.godine zagonetan je samo za njegove studente, saradnike i prijatelje sa MIT-a i naravno za njegovu devojku Rut Gerhart. Međutim, pet godina kasnije za njim tragaju i agenti FBI. Šta se događalo sa Fosterom u tih pet godina, gde je bio, šta je radio i gde je sada, pitanja su na koje moram naći odgovore. Traganje za uzrocima misterioznog masakra u Vestroudu postepeno se pretvorilo u traganje za Fosterom. Boston, Vašington D.C, Sent Paul, Vestroud, ponovo Boston i Beograd jesu sigurne tačke na putanji kojom se kretala naučnička zvezda dr Harvija Fostera. Prema raspoloživim podacima do Fostera su vodila dva moguća puta. Prvi je vodio preko FBI, jer je očto da su tamo znali gde je Foster bio u periodu od 1963. do 1968.godine. Drugi put je bio pokojni Tesla i njegovo naučno nasleđe. Veća verovatnoća da ću nešto saznati o Fosteru je bio pokojni Tesla, nego vrlo živi FBI. Zato sam se opredelio da idem tim putem.     

 

 

Prošlo je šest šest godina od ubistva novinara Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine i novinara Radio-televizije Jagodina.

Ubijen je i preminuo 11.juna 2001, nakon više udaraca tupim predmetom u glavu i to na ulazu zgrade u kojoj je živeo.

Mučkom ubistvu prethodili su tekstovi o kriminalu u Jagodini. Dan nakon ubistva «Novosti» su objavile da istražni organi sumnjaju kako motive ubistva treba traziti "u Pantićevim tekstovima o mnogobrojnim kriminalnim aferama u Jagodini, među kojima su i napisi o malverzacijama u

Девојчици Анђели Алексић из Бујановца неопходна хитна трансплантација срца. До сада је прикупљено 20.000 евра, а неопходно је најмање 100.000.

Већ две недеље на Кардиолошком одељењу Дечје клинике у Тиршовој лежи дванаестогодишња Анђела Алексић из Бујановца, којој је неопходна хитна трансплантација срца.