Zašto se opozicija nalazi u nevolji, zašto se slabo snalazi, zašto joj od 2012. pada podrška, zašto izgleda bezidejno i bezvoljno? O tome se dosta govorilo i pisalo. I ja sam, sa svoje strane, u skladu sa svojim mogućnostima, pokušavao da odgovorim. Pominjao sam gubitak ekskluzivnog prava na proevropsku politiku kao najbitniji razlog.

Pre nešto manje od 3 meseca NASA je objavila otkriće planetarnog sistema TRAPPIST 1, u sazvežđu Vodolije, na rastojanju od oko 39 svetlosnih godina od nas. Zvezda je približno veličine našeg Jupitera, dakle ne preterano velika. Ova vest je posebno uzbudljiva jer se radi o sedam planeta koje se nalaze na takvim rastojanjima od matične zvezde da je na njima, barem u principu, moguć razvoj života.

Veoma sam bio oprezan u zaključivanju o vrućoj temi "Tijaninog novca", koju je inicirala izvesana Sanja, novinarka "Kurira", kasnije u javnosti poznatija pod imenom "Sanja, draga",  kojim  ju je krstio daleko iskusniji i poznatiji kolega, također novinar, ali ne "Kurira", već  "BBC-a", Dušan Mašić. Pazio sam, također, da ne ostavim bilo kakav komentar na društvenim mrežama, koji bi mogao biti protumačen kao uvreda male i mile  pokojnice, njenih roditelja, koji su bez dileme u prevelikoj tuzi zbog nenadoknadivog gubitka, kao  i svih plemenitih ljudi koji su izdvojili novac  za novo i zdravo srce i budući život Tijane Ognjanović. Međutim...

Mi, dolepotpisani građani i građanke Republike Srbije, pripadnici četvrte najstarije nacije na svetu kojoj preti izumiranje od bele kuge, zahtevamo da Ministarstvo zdravlja Republike Srbije na prvo mesto liste prioritetnih problema za rešavanje pothitno stavi PORODILIŠTA U SRBIJI.

Zahtevamo sledeće:

• 1. Da se u okviru Ministarstva zdravlja hitno oformi Radna grupa koja će se baviti isključivo rešavanjem ovog problema, a shodno nešto niže navedenim smernicama iz ove peticije.
• 2. Da ta Radna grupa minimum jednom mesečno, a po potrebi i češće, održava

Autor: Rodoljub Šabić

Dva maloletnika od 10 i 11 godina pretukla su jednog osamdesetjednogodišnjaka! Prišli su mu na ulici, tražili novac i nezadovoljni onim što je imao i dao, napali ga i pretukli. Užas!

Ovo je danas vest kojom se  (uz samo malo manje šokantnu vest da su dva mlađa punoletnika bejzbol palicama pretukla dekana Fakulteta političkih nauka), bave gotovo svi mediji. I "nude" informacije koje prosto provociraju neka pitanja.

Dakle:

"Događaj se desio pre dvadeset dana."

Zašto je bilo potrebno toliko vremena pa da postane "vest"?

Kad sam noćas pre spavanja stajala na prozoru i udisala divan  vazduh, u to gluvo litnje doba, pun mirisa lipe i krinova, zaključila sam da sam na neki način fascinirana prozorima, još od mladosti. Setila sam se kako me je baba kao malu opominjala, kad smo išle sokakom pored niskih seoskih kuća i njihovih otvorenih prozora, da ne zavirujem, jer je nepristojno, što za mene uopšte nije bilo prihvatljivo, i u tom smislu sam ostala nepopravljiva. Smatram da su prozori oči kuća, i da je ne pogledati u njih nepristojno, u najmanju ruku kao da ne gledaš u oči čoveku s kojim pričaš.

Otvoreni,

‘Blow, blow, thou winter wind
Thou art not so unkind,
As man's ingratitude.'
William Shakespeare

Čitam sad, pre neki dan neko je smislio da se višak CO2 može lepo čuvati ispod zemlje u nekim kontejnerima, i tako oslobodi nas koji živimo iznad zemlje tog famoznog viška! Koja ideja, a? Ispada kao kad moja ćerka sprema svoju sobu: na prvi pogled sve je čisto i lepo sredjeno, a ona nagurala sve ispod kreveta. Naravno da je ovo šala, mislim onaj deo oko čuvanja CO2 ispod zemlje. Onaj deo oko moje ćerke je 100% tačan. U njenu odbranu, ona ima

       Ne, nisam bila u Norveškoj.
       Bila sam na Zlatiboru. I u Višegradu.

      Tamo mi je bilo kao u Norveškoj:)

DA NE ZABORAVIMO GENOCID U SREBRENICI!

11. jul 1995 .- 11. jul 2007.

Saopštenje za javnost

Obeležavajući 12. godišnjicu najvećeg masovnog zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata, kao i u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina, genocida u Srebrenici, želimo da istaknemo:

1. Odgovornost vlasti Republike Srbije za nesprečavanje genocida i za nekažnjavanje počinilaca, kao i Republike Srpske za pomenuti

U nemačkom "Tagesspiegel"-u u rubrici "Kontrapunkt" objavljen je pre par dana  komentar pod naslovom "Srbi na Kosovu - žrtvovana manjina", novinara Nika Afanasjeva.

Postavljam integralni prevod teksta zato što mi se čini da pretstavlja ohrabrujući znak da klatno koje ode na jednu stranu, vremenom mora i da se vrati:

                   Nakon što su Kosovari osvojili dva kontrolna punkta, na granici prema Srbiji je eskaliralo nasilje. Dolazi vreme da zapad bolje zaštiti srpsku manjinu na Kosovu.

Basara, razmišljajući o razlozima koji su glumce Ateljea 212 nagnali na pobunu pritiv upravnika, kaže u Danasu: «Ono jeste, fakat, Kokan je poprilično impulsivan i, da kažemo, nediplomatičan, ama čovek nije ambasador nego reditelj i - dok se drugačije ne naredi - direktor pozorišta. Kad je onomad zaseo u vrelu fotelju Ateljea 212, Mladenoviću je pala na um jeretička misao da bi umetnici trebalo i da rade, a ne da dokoni sede u bifeu i da primaju platu. Pošteno, reklo bi se. Možda i jeste, ali se to umetničkim dušama nije svidelo.

Premijer Koštunica optužio je predsednika SAD-a i "njegove evropske sledbenike" za stvaranje "lažne države Kosovo". 

“Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.” 

"Temelj lažne države čine bombe", ocenio je premijer. 

I vrhunac: “Razbijen je i Mek Donaldsov restoran na Terazijama.”

Kao muž koma žena nabija rogove već decenijama i kada napokon proglasi razvod on odluči da se definitivno i konačno rastane

I poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi. (Jevandjelje po Jovanu 8:32)

Čovek je radoznalo biće.

Razvejao se po svetu, istražio svaku zabit planete, oplovio sva mora i okeane i reke i jezera, ispitao pećine i vrhove planina i morska dna, i šume i pustinje i ostrva.

On osluškuje signale iz svemira koji nam stižu u vidu talasa ili čestica, tumači eho iz

                                                                          Nemo' da se lažemo! Sve je u tome da li neko ima ili nema ono što Španci nazivaju cojones  (doslovno: muda)

Ako sve bude u redu, a izgleda da hoće, uskoro ćemo imati Paradu ponosa u Srbiji, kao što to imaju mnoge civilizovane zemlje Zapada. Neka bude! Znam, neki će slegnuti ramenima i reći da ni mi u Srbiji, izgleda, ne možemo živeti