Gledam pre neki dan ove majmune i stvarno mi nije jasno ko ovde nije normalan, ajde sto oni nisu normalni ali sto im mi navodno normalni pomazemo ?

koji je počeo danas i traje do 8. juna. A vi?

 My chimp is champ among all others chimps on the shoulders.

My chimp is champ of this wicked game.

He can band The Rule

He can make you fool

But the most of d days he just wann't to play. No play, no more

Kada to pitam, ne mislim kada ćemo imati normalne ekonomske uslove za život, zadovoljavajuće zdravstveno i socijalno osiguranje, kvalitetne kulturne sadržaje, mogućnosti i šanse koje svi građani i građanske Srbije treba da imaju. Ne, ovo pitanje postavljam svojoj braći gej muškarcima i sestrama lezbejkama. Kada ćemo mi kao grupa živeti normalno?

Kada ćemo moći da sa svojim partnerima sedimo u parku na klupi, da se držimo za ruke i da gledamo kako raste trava, bez straha da nas s leđa neko bejzbol palicom ne lupi u glavu i prospe nam mozak.

Kada ćemo moći da se na rastanku sa partnerom poljubimo i da mu mašemo dok odlazi, umesto što se prijateljski zdravimo, jer čak ne smemo ni da se zagrlimo, jer će to možda izgledati suviše pederski.

Kada ćemo moći da sa svojim partnerima normalno plešemo po svim diskotekama, a ne samo u svojom getu u koji svakog vikenda žele da upadnu razulareni skinsi?

Kada ćemo moći svog partnera normalno da predstavimo svojim roditeljima, umesto što ih sada lažemo da nam je ta osoba s kojom se jako često viđamo prijatelj?

Kada ćemo moći da plačemo na ramenu svojih prijatelja, jer nas je partner ostavio zbog tamo neke kučke, a da ne dobijemo odgovor da svoj privatni život zadržimo za sebe?

Kada ćemo postati sinovi i ćerke naših roditelja, kojih se oni neće stideti i zbog kojih neće osećati tugu i setu jer nismo heteroseksualni?

Kada ćemo postati dostojanstveni pripadnici ovog društva, koji ne moraju da kriju svoju seksualnost i koji se svoje seksualnosti neće stideti?

Sebi ova pitanja postavljam već petnaest godina.

"Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница тврди да актуелна Влада опстаје на политичкој трговини уз подршку странаца и домаћих тајкуна.

Алтернативу нуди у Начелима националне политике за будућност Србије која, између осталог, подразумевају "очување српске државности, јачање националне самосвести и васпитавање

... ili (ovim tempom i u ovom pravcu) može biti i Srbi – istorija bez naroda

Kako god bilo, tek ovaj narod krasi veoma raznorodan i rekla bih dosta nezdrav odnos prema sopstvenoj istoriji. A  koliko god da smo moderni, liberalni i koliko god mislili o budućnosti taj nas odnos ipak u velikoj meri određuje. Nemam nameru da diskutujem o tome kakva nam je istorija, herojska, sramna, interesantna, tragična, dosadna, veća ili manja od istorije drugih dalekih i (uvek najvažnije) onih najbližih nam naroda. Ali veoma mi je zanimljiv odnos prema njoj,

Molim, kolege blogere, desne provinijencije kada se vrate iz grada, da nam ispricaju potanko kako je bilo. Dajte neke informacije iz prve ruke, jedva cekam da ih cujem. Ovako samo citamo Betu, Fonet i slicne...

Sukobi u centru Beograda
24. mart 2009. | 20:35 -> 22:54 | Izvor: B92, FoNet, Beta
Beograd -- Grupa mladića sukobila se sa policijom u centru Beograda posle protesta desničarskih organizacija. Povređeno pet osoba, privedene 24. Napadnuta ekipa Studija B.
Grupa mladića sukobila se sa policijom nešto posle 21 čas u centru Beograda, na Zelenom vencu.

Osnovna delatnost svakog političara,

Iznova otkrivena aktuelnost jednog starog teksta

Radikali definitivno nisu glavni problem ovog društva, kao ni birači i pristalice naopake i mazohističke politike koju ova stranka personifikuje. Da jesu, stvar bi bila prilično beznadežna, pošto ti ljudi, kao što vidimo, neće jednostavno nestati.

Zbog toga priča ako ne pobedimo mi doći će radikali više nije dovoljna najmanje iz tri razloga:

1) Pitanje demokratije je, prevashodno, pitanje političke odgovornosti – kako za činjenje tako i za nečinjenje. Zbog toga pre nego što zatraži i eventualno dobije našu podršku za drugi krug gospodin Boris Tadić morao bi prvo da podnese račune, da prizna greške i da ponudi viziju.

Umesto toga ponovo nam se nudi jednačina sa dve poznate koja, nužno, kod sve većeg broja glasača proizvodi sledeći stav: Ako od dva zla treba da biram manje tj. ako je manje zlo jedino što mi ostaje onda na izbore (referendume) jednostavno više ne želim da izlazim.

2) Ne želim manje zlo → nego veće dobro.

3)  Pričom o dva zla, evidentno, ne postiže se ništa osim onog što se ustvari najmanje želi: mobilišu se i homogenizuju pristalice SRS-a jer je, jelte, njima upravo to i cilj. 

Dakle, ukoliko priča o demokratskoj i radikalskoj Srbiji doprinosi demoralizaciji demokratske a homogenizaciji radikalske Srbije, logično pitanje je: zašto se onda ona priča i šta joj je moguća alternativa?

A možda je bavljenje jednim ordinarnim, psihički poremećenim slučajem poput Šešelja ustvari naša zaslužena kazna. Račun koji konačno moramo da platimo za to što smo se toliko dugo poigravali smislom da smo na kraju sve obesmislili. Što u ovoj zemlji više ne postoji APSOLUTNO ništa što nije nagriženo besmislom koji kulja i zatrpava nas odasvud.

To što se bavimo jednim ordinarnim ludakom, račun je za to što smo do temelja razorili zemlju u kojoj živimo. Što smo pucali na Sarajevo. Što smo oprostili ono što se u pristojnim društvima - ili makar društvima koja pretenduju na to da ih drugi smatraju pristojnim - nigde ne (o)prašta. Što smo od zemlje u kojoj smo živeli (Jugoslavije, Srbije, koje god) napravili razvalinu koja se svakodnevno sve više samourušava. Možda je, naposletku, normalno i logično da nakon što smo urušili sve ostalo na kraju i sami počnemo da se urušavamo u besmisao koji smo sebi stvorili. Što smo dozvolili da se u paramparčad razbije sistem vrednosti. Što moralni, pošteni i savesni ljudi ovde služe jedino za sprdnju. 

Ja sa pticama grabljivicama, sem onim metaforičnim, ljudskim, mnogo kontakata nisam imala. Znam da su neophodne u prirodnom lancu. Znam i da su jako popularne u grbovima. Mada, dok lete su dostojanstvene i tako nedohvatljive, ali kad slete, pravo da vam kažem, onako...nakaradnija i agresivnija kokoš. Uz to imaju i one pogane, namrštene, okrugle oči, brzog, neprimetnog treptaja.

Biće da sam subjektivna. Jedine životinje kojih

Jedna od dražih epizoda u mom veselom životu je tzv. 'Margita's case' koji se desio pre šest godina.

Moram napraviti i mali uvod. Imala sam sreću da dobijem stipendiju za društvene studije komunikacije i obrazovanja za rad s mladima. Za mene je to bio ogroman izazov, biti s mnogo mlađima od sebe na putovanjima, učiti od svih njih, ne mudrovati i ne praviti se pametnom. Jedini način da naučim jeste da dođem otvorena za učenje. No, prvog dana druge godine studija, kad smo konačno videli naše tutore o kojima smo slušali godinu dana, o njihovoj izuzetnosti, i krenuli sa upoznavanjem, ja napravih ''slučaj''.

ŠTA DA SE RADI?

Punih 8 godina građanstvo Srbije izloženo je beosmučnoj propagandi, vredjanju inteligencije, ubijanju u pojam, masovnom obeshrabrivanju i medijskoj

Znam da je kod vas ćutnja. I poštujem. Ovo je priča o našim predsjedničkim izborima. I mi kandidate za trku imamo.

Nakon mnogo premišljanja Đukanović je poklekao. A samo prije mjesec dana njegov tv poklonik pitao je gradonačelnika Podgorice i jednog od prvaka DPS-a, da li će vođa pokleknuti i prihvatiti nominaciju, što svi mi priželjkujemo!? Naš vođa ne može da poklekne – odgovorio je saborac. Kakav bi zaista to bio vodja kada bi, čak i u našim mislima, mogao pokleknuti. Pod bilo čijim pritiskom. Pa i svoje baze, koja je tražila da se vodja vrati. I