Stgli rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori. Za analizu rano, a ima ko će to bolje od mene da uradi, pa ne guram prste gde im nije mesto. Pažnju mi privukla vest da se na teritoriji CG nalazi 5000 stanovnika više nego na prethodnom popisu, a i da je uspeo zanimljiv pokret  protesta protiv histerične politizacije popisa, naime grupa građana  je pozvala  sve kojima ova politizacija smeta da se izjasne kao Džedaji, i takvih divnih ljudi je u CG manje od 100. Inače ova vrsta protesta se zapatila isključivo u zapadnim društvima, a bazira se na izvrgavanju ruglu nacionalnom prebrojavanju

Pitali su jednom čuvenog kineskog mudraca Konfučija: »Šta je najznačajnije za dobru državu?«
»Hrana, oružje i poverenje naroda«, glasio je odgovor.
»Kad bi država morala da se nečeg liši, šta bi bilo prvo?«
»Oružje.«
»A zatim?«
»Hrana.«
»Ali narod može početi da umire bez hrane!«
»Smrt je oduvek neizbežna sudbina ljudskih biča, ali narod koji nema više poverenje u svoje državnike , zaista je izgubljen.«

"Damari"
Antoni de Melo

- E, sredio sam si dejt – slavodobitno ce Emir.
- Klap, klap, klap…Good 4 You…tko je zrtva?
- Zenska iz galerije
- Wow, nisam skuzila da se nesto “dogadja”
- Pa ne dogadja se…pozvao sam je van…

Kao netko tko je rano otisao od staraca, pobornik sam teorije da najbolji izlasci nisu nuzno vikendom. Petak cesto ispadne loshe – svi su umorni i histericni, a subotom se bas “mora” ici van…inace “planeta staje”…tako da si vani po navici, a ne nuzno jer ti se ide. Ovdje su se najludje stvari redovito desavale cetvrtkom.

Sjedili

Amerika je proslavila smrt Osame bin Ladena. Neki u svetu, pa i samim SAD, uključujući novinare koji priznaju da nisu znali kakvu reakciju da očekuju, ostali su iznenadjeni intenzitetom emocija, izlivima čiste radosti i patriotizma, prizorima mladih ljudi koji se penju na drveće i bandere ispred Bele kuće, slave po kampusima univerziteta od Kalifornije do Masačusetsa, pevaju američku himnu, skandiraju „SAD, SAD“, kao da su pobedili na velikom sportskom takmičenju. Slavili su uglavnom mladi, ljudi koji se slabo i sećaju života u drugačijoj, bezbrižnijoj Americi pre 11. septembra

     Jupi! Bila sam na Sajmu knjiga!

     Sad se vi pitate šta je tu čudno što je jedna bibliotekarka bila na Sajmu knjiga. E, pa u mom slučaju moraju da se poklope različiti kosmički uslovi da ostvarim svoje zakonsko pravo na šetnju medju knjigama koje nikad neću kupiti:)

     Već sam kod Bilje kukumavčila kako me maloletni sin bojkotuje već dve godine za redom i uporno se razboljeva baš na sajam. Dakle, sledi odlazak na bolovanje i četiri dana nespavanja, vadjenja slina, kuvanja pilećih supica i čajeva, odlaska u bolnicu u sred noći

          Neposredno nakon poraza, Boris Tadić se pojavio pred novinarima, čestitao Tomislavu Nikoliću (prilično neubedljivo i to mogu lako da razumem) i izjavio da se ne oseća odgovornim za poraz, da bi neposredno potom usledila i opravdanja, kako od Tadića, tako i od kolega iz njegove stranke, a kad kažem „njegove" mislim upravo na vlasništvo, ne na rukovođenje. Kriva je loša izlaznost, odnosno apstinenti, krivi su beli listići. Demokratski

               Kako vreme prolazi, umesto da mi stvari postaju jasnije i razgovetnije u glavi, ispostavlja se da me sve više zbunjuju. Dobro, mislim se, vremena se menjaju, puno je, i previše, novih informacija - ne može to živ čovek ni da premota kako treba, pa moguće da i nije toliko čudno i neobično što se sve češće osećam dezorijentisanom i pogubljenom. Ako tome dodam da hvatam sebe kako se po nekad preobrazim u matoro gunđalo, zanovetalo opšte prakse, talentovano zakeralo, a sve bez nekog naročitog povoda, stvari se samo usložnjavaju i komplikuju. I gotovo da sam sklona da tvrdim kako je to u redu, da se opravdavam time što su konopci mojih živaca vremenom svakako postali izraubovani, dotrajali, mestimično iskrzni i istanjeni i stoga je nekako sasvim prirodno što ne mogu više sa lakoćom da podnose teret koji se svakodnevno svaljuje na nijh.
               Ali...

10.09.2016. različita udruženja osoba sa invaliditetom su organizovala skup i šetnju (paradu) sa ciljem da ukažu na prava koja su im uskraćena i na probleme koji se već godinama umnožavaju i ne rešavaju.

Pozvani građani se nisu odazvali ovom skupu u nekom značajnijem broju. Na taj način je nastavljeno zatvaranje očiju kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, koje čine oko 10% populacije u Srbiji.

Ali

Iscrpljujući se komentarisanjem dnevnih događaja i praćenjem isključivo "stranačke" politike, često gubimo širu sliku iz vida, kao i zakone geopolitike koji mnogo više utiču na naše živote nego izjave stranačkih prvaka, protokolarne ministarske deklaracije ili floskule stranih amabasadora. Ovaj tekst je mali i skroman pokušaj da se uvide neki sadašnji i budući trendovi na Balkanu, koji će uticati na naše sudbine i sudbine naše dece.

Tokom rata u Bosni i Hercegovorni, od 1992. do 1995, ubijeno je ili nestalo 97.207 osoba.

Od tog broja, 39.684 osobe su civili, a 57.523 su vojne zrtve, pokazuju podaci Istrazivacko-dokumentacionog centra Sarajevo. Direktor Centra Mirsad Tokaca rekao je da su od toga broja 64.036 lica bosnjacke nacionalnosti, 24.905 Srbi, 7.788 Hrvati, a 478 drugih nacionalnosti.

Najvise ubijenih i nestalih registrovano je u regionu Podrinja, 28.666 ili 29,44 odsto, i u regionu Sarajevo, 14.011 ili 15 odsto, dodao je Tokaca.

Podaci su rezultat istrazivanja u okviru projekta

Jos jedan tekst* na sajtu i novi motiv za blog.

PISA test gde ucenici iz Srbije postizu lose rezultate, kao i ucenici iz ostalih balkanskih zemalja i Izraela naprimer. Ali zato ucenici iz SAD postizu izvanredne.

Ajde, ne budem lenja i nadjem originalne testove** na engleskom. Preletim, OK, malo prilagodjeno drugacijem stilu provere znanja, ali OK.

Ajd' da vidim sta ne valja, prevod mozda? Da vidimo sta zemlja Srbija nudi.

I, prvo pa musko. Matematička pismenost. Autori i recenzenti, svi su sa filozofskog, nemojte me shvatiti pogresno, ali da su ikad znali matematiku, mala je verovatnoca da bi zavrsili na filozofskom.

"Avala film" je knjiški primer pljačkaške privatizacije koja je sprovedena u Srbiji uz direktno saučesništvo države. Ono što ga čini posebnim je samo mala sitnica da će sa ogromnom imovinom, koja će budzašto preći u ruke "investitora", otići i filmsko blago, kulturno dobro od nacionalnog interesa.

Ili početak jedne priče

Gost autor: Stjepan Mimica