Odmah da rešimo zapitanost. Čemu ovaj naslov ? Shape turfed je anagram od fresh update, a nekako mi se uklopio u današnji post ovaj slang...u svemu me inspirisao marco de manccini, neki dan sa onom pričom, u kojoj se izbegava slovo E. Ovo su moji najmiliji vipovi! (Re, probaj da mi oduzmeš pravo na ovo što je postalo opšte dobro !). Dakle, došlo je vreme da posle apdejtovanja potpalublja od strane vas sa naslovne, i potpalublje prozbori koju o vama svima, i onima gore, i onima dole.

Nadam se da neće biti ljutnje i da me niko neće banovati. Anagrame sam radila pomoću

Gledam neki dan moju ulicu. Pusta, bez vesele dečje graje, bez tupih udaraca dečačkih skejtbordova o asfalt, bez ptica, bez uobičajenog saobraćaja, bez daška vetra. Pritisli  sparina  i sunce moju bačku ravnicu sa svih strana, pa nas dinstaju na tihoj vatri danima. Povremeno promakne po neko, valjda samo onaj ko baš mora. Sve se to  ovih dana spustilo na Dunav, ili  traži zaštitu u klimatizovanim prostorima. Grad je prazan, a zamislite, šoping centri puni. U to sam se uverila neki dan kad sam morala da svratim u BIG, i kad sam jedva našla slobodan parking. Pomislila sam prvo, da nije njegova prvosveštenička ekselencija, prajm minister, iznenada odmrznuo novce a da ja to ne znam, pa je  narod u euforiji i k'o pušten s lanca počeo da kupuje sve i svašta?! Ubrzo su me razuverili prazni butici i besposlene prodavačice. Punom parom radili su samo kafići u kojima se vodila borba prsa u prsa za stolice i slobodno mesto, i šetači, šetači, šetači...Ljudi šetaju sa decom, onako porodično, i hlade se. Šta će?! BIG je ovih dana postao instant  korzo, pravi rock'n'roll posle toliko vremena,  jer nas već drugu nedelju ne napuštaju strašne pasje vrućine.

Налете путем друштвених мрежа свакакве питалице. Обично их прескачем, али ми је једна ипак запала за око својом бесмисленошћу (знам, знам, ... једна??).

- Када би ти као некадашњи осмогодишњак данас срео себе, да ли би био поносан?

Поносан? Хммм. Не верујем да би разговор уопште пошао у том правцу.

- Чико, да немате можда карамеле?

gost autor little_radojica

Направили смо анкету да би се забавили. Пустили смо је на блогу и на Twitter-у. Одговорило је чак 2332 анкетира. Прва три дана број анкетира је прогресивно растао, а после је исто тако падао. Зато смо сад и обуставили анкету. Идеја је да пустимо једну недељно

"Ponekad krilom svoje pesme, ja tiho sletim na tvoj dlan

I tamo tebe svoju tugu kao ljubav dozivam".

Sva bizarnost onoga što nam predstavljaju pojedine televizijske kuće, bude u meni samo potrebu da se setim Ivana Ljube, pobednika prvog rijaliti šoa u Srbiji. Tada je postojala NADA. Nada umire poslednja. Duboko se nadam da će moji sugrađani shvatiti da pobednici pišu istoriju. Ivan Ljuba je trebalo da otvori novu istorijsku stranicu

Danas  je na programu još jedna iteracija tribine "Nauka me je učinila boljim hrišćaninom". Mašala. 

Primetio bih, pre svega, da je u poslednje vreme nivo Mileve u medijima značajno opao. Tu bih žalosnu činjenicu podlodžukački pripisao delovanju reakcionarnih elemenata Srpske pravoslavne crkve čiji sveštenici sa nepoverenjem gledaju na ženska bavljenja van delokruga obdanišnih, energetskih i priplodnih aktivnosti. Pošto ukupna promena količine srpstva u vremenu mora rasti(dS/dt > 0), to parcijalni udeo nauke (dSn/dt) ne sme zaostajati, pa je jasno da je posledica ovog neprijatnog stanja morala biti, ni manje ni više već upravo, Aleksandra Ninković Tašić.

Beogradska filharmonija. Postavili nekog tamo mladog direktora razbarušene kose pre više od 8 godina na čelo raštimanog orkestra. Muzičarima se nije ni mililo da sviraju. Ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da sviram. I za čudo božije, mladi direktor nikoga nije otpustio. Samo postavio standarde i nametnuo ritam da uši otpadaju. Pa ko hoće hoće, ko neće, ne mora. I mnogi nisu hteli, pa su sami otišli. A neki su hteli pa su ostali. A novi koji su dolazili, znali su kakav je ritam i kako se strašno radi. I zamislite hteli da dođu. A pare male, nikakve. Oni opet došli. I čudo napravili. Beogradsku filharmoniju. Kakve sad ovo ima veze sa sudovima?

Da li je došlo vreme da konačno jedan političar pogleda građane u oči i kaže da ovako više ne može? Da kaže da demagogija ne radi. Da smo neodgovorni. Da se igramo sa budućnošću naše dece. Da tata i mama i baka i deka troše njihove pare.

Nakon što je gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, uspešno rešio romski problem, poželeo je da na isti način reši još jedan problem. Rome je ogradio žicom, ali ovoga puta su mu porasli apetiti te ovaj put želi da koristi malo jaču građu. Betonske zidove. U svom najnovijem intervjuu „Večernjim novostima" gradonačelnik svih građana Beograda kaže da je svačije seksualne opredeljenje privatna stvar i da po njegovom mišljenju treba da ostane u okviru četiri zida i da ne vidi razlog zašto bi neko na taj način pokazivao seksualne sklonosti.

Stvarno ne znam zašto gospodinu Đilasu smetaju svi oni zaljubljeni parovi koji mirno sede po parkovima i ljube se, parovi koji se šetaju i drže za ruke, idu na Adu, maze se na plaži i igraju u vodi, prave svadbe i trube kada prolaze ulicama, pišu ljubavne pesme i pevaju serenade pod prozorima... Šta gradonačelnik ima protiv toga?

Apsolutno ništa. Gospodin Đilas ima protiv kada bi to radili gej muškarci i lezbejke. On nema problem kada heteroseksualci javno pokazuju svoje seksualne sklonosti, ali ima veliki problem kada homoseksualci žele da naprave Paradu ponosa, na kojoj, ironično, neće prikazivati svoju seksualnu sklonost, već zahteva svoja ljudska prava.

Pokusavam na razne nacine poslati Urosu slike od danas ali ne ide pa cu ih okaciti ovde

postoje 3 načina da se jako brzo jako puno obogatite

O čemu ljudi vole da čitaju? Znamo o čemu ne vole: o razmnožavanju krompirove zlatice, mašinskim elementima, vodostaje, alamanahe pčelarskih udruženja, o džezu. Na pitanje o čemu pisati ukoliko želite da budete čitani odgovor daju Heraklit, Frojd i Vudi Alen, između mnogih drugih. O ljubavi i smrti.

Ovo je blog koji bi po tom receptu mogao da bude polučitan. Za temu ima džez i smrt. 

Čarli Parker (Charlie Parker) zvani Bird je umro kao Toma Zdravković, umoran od života. To je učinio mirno, ne praveći preveliku galamu oko čitave stvari,