Još onomad kada nas je februarski sneg zatrpavao, preseče me nešto iz čista mira preko leđa, onako stravično.

  Sve nadajući se da će proći samo od sebe odvalim beli dan do poden u krevetu. Onda se setim supice pa hajd polako do kuhinje....a tamooo!!!!

  Kroz sve prozore (bez zavesa) blješti onaj sneg oči izbija, ne mogu da se pravim da ga ne vidim. Zavirim na ulicu, svi trotoari uredno očišćeni, samo kod mene narod gazi sneg do kolena. Ne gine mi lopata puta 20 metara dužine puta 2 metra širine trotoara...nema šanse sa ovim leđima.

 Sažalim

 Neka rastu i treba da rastu !!!

 Bilo je dovoljno i ono malo snega što je palo, da se čitava bulumenta dečurlije sjuri u park, odasvud, naoružana sankama, debelim rukavicama i šalovima, i da se poput vojnika koji osvajaju neku visoku kotu, dok za sobom vuku sanke, klizaju, padaju, četvoronoške bauljaju...ali ipak stižu i osvajaju VRH pokriven snegom, tankim ko sirotinjski lebac,  visine nekih metar ili dva od zemlje ...izem ti ravnicu. .

 Ni zime nisu kao što su nekada bile.

 Samo deca su ista, u svim vremenima.

 Pre njih, taj isti vrh, osvajala

Tokom Velikog rata, u pozadini užasnih ratnih razaranja odvijala se tiha i nevidljiva biološka bitka koja je u svojoj konačnici usmrtila mnogo više ljudi nego što je iznosio zbir svih žrtava vatrenog oružja, bajoneta, bombi i hemijskog oružja. Malecni virus, odgovoran za najstrašniju pandemiju koja je ikada zadesila čovečanstvo, nije mario za strane u sukobu niti je poznavao razlike u političkim i ideološkim opredeljenjima zaraćenih vojski i civila. Dodatno, od njega se nije moglo pobeći ni u najudaljenije krajeve Zemlje; stigao je i do izolovanih ostrva u Pacifiku, pa čak i do krajnjeg severa u naselja naroda Inuita. Ovo je priča o „masovnom ubici“ – virusu „španskog gripa“.

Svako veče, baš negde pred spavanje, čika Maksa je imao običaj da izađe i parkira šamlicu ispred prozora svog dvorišnog stana, na stočić stavi metalni tanjir sa parčićima hleba osušenim u rerni, pribor za šivenje i crvene gaće. Krpio je danima i godinama, a da niko od komšija nije znao da li to čika Maksa ima samo jedne gaće, da li su mu sve gaće crvene ili mu je dosadno, pa krpi gaće da bi se ostali stanari nervirali u neznanju. A

                                                               Have you ever thought how lucky you are to be born an Englishman when there were so many millions who were not (Cecil Rhodes)

Postoji Francuz musliman. Postoji Englez katolik (mada je Ivlin Vo, ili već ne znam više tačno ko, govorio da Englez koji napusti anglikanstvo i postane katolik ne ostaje i dalje - Englez). Postoji Rus ateist (mada je F. M. Dostojevski govorio: Ateist ne može biti Rus; ateist odmah prestaje biti Rus).

Ne pamtim kad sam bila u većem bedaku nego ovih dana. Možda onog proleća kad je na ulicama Beograda osvanuo grafit "Srbija me ubija". Tačno se ovih dana osećam kako me opet ubija. Vidim, nisam jedina. U razgovoru s ljudima, u blogovima blogera, u komentarima komentatora na vesti, svuda provejava jedno te isto: očaj.

Četiri dana ima otkada je u javnost izašla činjenica da je jedan ministar ove vlade Očistio Srbiju na veoma kreativan način. Dva dana ima otkada je emitovan Insajder o sličnom čišćenju Kolubare. A danas se opet vraćamo na Čišćenje Srbije, ovaj put na teniskom terenu.

I?

I ništa.

Nikom ništa.

Poslednje dve nedelje, prateći Australijan Open, svakodnevno sam po nebrijeno puta gledao reklame avio kompanije Katar Ervejz. Reklamiraju kao avioprevoznik sa 5 zvezdica. Reklama mi je u početku bila zanimljiva (tako se sve one i prave), ali sam tek onda shvatio šta oni zaista govore.

Drage blogerke i dragi blogeri, kako sam i najavio, sledi tekst pod naslovom "Zašto sam protiv nezavisnog Kosova". Kako se analiza "malo" odužila, odlučio sam da ga "pustim" iz (najmanje) dva dela, računajući da sadrži dovoljno zanimljivih teza, kao i da predstavlja celinu -- u njemu se, manje-više, analiziraju argumenti protiv nezavisnosti koje predstavlja "prva Srbija" i nudi njihova kritika. Voleo bih da imate u vidu da je štivo pisano bez namere da bude naučnog karaktera, do kraja razvijene argumentacije - ono treba da potpomogne diskusiju koja bi dalje razvila

paraolimpijski tim srbije se vratio u zemlju
posle veoma uspešnog učešća na igrama u londonu.

Zurka i u subotu i u nedelju počinje u 5 sati posle podne, a nastavlja se do 04 ujutro. Meni se svidja da počne u 5, iz prostog razloga da u'vatimo dana, zbog vode, vazduha i sunca (daj bože), ali i da možete da povedete blogodecu da se igraju i druže.

  Domaćin ovog bloga je mr Srdjan Cvetković saradnik ISI budući da je Goranche zauzet rešavanjem globalne ekonomske krize :

  Kao sto neko reče Sve sretne porodice liče jednu na drugu dok je svaka nesretna na svoj način...Porodica dr Dušana Tomića, samo je jedna od mnogih koje su žrtve komunističke revolucije u Srbiji. O svojoj interesantnioj ali tragičnoj sudbini u narednim redovima govori sam Dobrivoje Tomić:

Atentat, 12. mart 2003.

Nakon iskaza zaštićenog svedoka Dejan Milenkovića Bagzija, kojim je optužio Vojislava Šešelja i Nebojšu Čovića da su znali da će premijer Zoran Đinđić biti ubijen, još jedan pripadnik mafijaškog klana iz Zemuna tvrdi slično. Miloš Simović je specijalnom tužiocu Miljku Radisavljeviću napisao pre godinu dana ime čoveka koji je, navodno, od Legije naručio ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i imena nekoliko političara koji su znali da se atentat priprema.