Autor: Rodoljub Šabić

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku, kulturu (UNESCO) biće pokrovitelj obeležavanja jubileja tri decenije postojanja i rada naše Istraživačke stanice „Petnica"!
Retko dobra vest, sjajno priznanje, i što je najvažnije, sasvim zasluženo. U pismu generalne direktorke UNESCO-a Irine Bokove se pored ostalog se navodi: „Doprinos IS Petnica fundamentalnim naukama, tehnologiji i društvenim naukama je očigledan, a aktivnosti relevantne i od velikog interesa za UNESCO."
I logično da je tako. Kroz 30 godina postojanja, od kada je osnovana na inicijativu mladih istraživača i profesora nezadovoljnih kvalitetom naučne nastave IS Petnica je postala u svetskim razmerama prepoznatljiv centar inovativnog obrazovanja i podrške naučnim talentima.

u pokušaju

Nedavno se jedan stručnjak za vojni hardver, inače se smatra novinarom, propisno nalupetao na stranicama "najstarijeg dnevnika na Balkanu", glede zemlje u kojoj prebivam i novinarstva u istoj. Isprva sam imao impuls da ga propustim kroz fisking tretman (pasus po pasus analiza nečijeg baljezganja), ali sam odustao, jer sam smatrao da ne vredi truda zato što je ipak ta brljotina pisana(?) isključivo kao reakcija na smenu na uredničkom kormilu pomenute novine (tursko novinarstvo mu tu dođe kao kolateralna šteta), te sam se zadržao na komentaru na, u tom momentu, aktuelnom mi postu. Ovih dana sam se setio te paškvile Miroslava Lazanskog, jer je nedavno "упозорење турских генерала штампи у стилу: немојте да летите сопственим крилима" doprinelo svemu osim autocenzuri koju je ovaj lumen proglasio sine qua non turskog novinarstva.

ili Ono što se od silne galame slabije čulo o Vikiliksu

Vikiliks je ukrao četvrt miliJona tajnih dokumenata Stejt dipartmenta i objavio ih na svom sajtu. Je li tako?

Nije.

U toj rečenici osim objekta ništa nije tačno, a da budem precizan objekat je 251.287 depeša Stejt dipartmenta.

Evo prilike pobornicima 27. marta - neka se dokažu. Umesto da se ovde frljaju komentarima i već znanim parolama (Bolje grob), neka se u ime pravde koju proklamuju zalete na nepravedno zaposednuto Metohiju i Kosovo i kažu - brale, ja sam na budućem spomeniku pravde. Nema te cene za našu mladež... Evo, prvi ću ja... i naša mladež neka krene... u što većem broju... Pa šta ako će svi izginuti?! Sloboda nema cenu! 

Situacija je jednako teška kao ona 1941. godine. Ona sila onda i ova sila danas, ako se gledaju nekakve proporcije, iste su. Kolika je billa snaga nacista onda,

U Hrvatskoj njeni gradjani srpske nacionalnosti zive neuporedivo bolje nego prije recimo deset godina. Imaju svoju stranku u parlamentu. Ustavno zagarantovana mjesta na lokalnoj i drzavnoj razini. Sve je politicki korektno i formalno prihvatljivo. Evropski standardi, sto se tice prakse, su jos daleko, ali forma je zadovoljena. Postoje srpska nacionalna vijeca kako na lokalnom, tako na visim razinama vlasti. Srbi biraju na posebno ofarbanim manjinskim listicima svoje dogradonacelnike, dozupane... Je li ovo dokaz puta ka demokratiji ili ipak pokazatelj da politicki korektna vlast ustvari ne zeli

Sunce, sparina, svežine ni u primisli. I pored toga što je letu kalendarski blizu kraj,  nastavljaju se pasje vrućine. The dog days of summer mirno teku.  Kažu da to ide i do 13. septembra. Sunce danima nemilosrdno prži, pa  sva ta sparina, spržena trava i zemlja...Traje dugo, danima, još od jula, i ne da ti ni da radiš k'o čovek. A ima posla. Tek u kući s malo vrta, uvek ima posla. Jednostavno, ne možeš. Po ovakvom vremenu, i mi  u kontinentu mu dođemo kao pravi Mediteran. Stoga svima sledi samo složno samopopuštanje, siesta, sanjarenje, fjaka, gledanje kroz trepavice pod suncobranom, i slične stvari.  :smajli:

Suštinski nemam šta da vam kažem, svi koji prate znaju u kojoj fazi je turnir, ko je ispao, ko nije ispao, ko igra u polufinalima, finalima itd.

Stoga neću da mnogo dužim, već vas sve pozdravljam tradicionalnim sportskim pozdravom: "Ko ne komentariše, ćelava mu keva!"

Borac za pravdu

(pogledajte do kraja da vidite brijanje nasuvo Zrinka Tutića)

vršnjakinja

filozof

glumica

plavuša

Super si ti Seve. Ja valjda znam, ja sam fan. Super pevaš, super izgledaš,

 Uživajte u novom blogu moga gosta - docsumann-a!

Ako je Keruak umjeo da ljudima otkrije neonsku dugu u barici ulja, onda je Danijel Žeželj u tu istu baricu umočio tešku metalnu šipku i njome iscrtao jedan jedinstven, mračan i ujedno divan svijet.
I nekako mi se čini da ga je, kao obris leša prilikom uviđaja, crtao direktno na mjestu radnje - na tvrdom gradskom asfaltu...

 Gost autor: docsumann

 - Nikad nisam razumio tu dokonu filiozofsku zanimaciju kao što je gledanje u plafon tokom opuštenog ležanja na krevetu. Naročito ako je plafon neoštećen i sviježe okrečen. Ono, kad po njemu ima kojekakvih mrlja od vlage ili otpalog maltera - e, tu se već uz određenu dozu mašte i asocijativno-vizuelne nadogradnje može svašta uvidjeti. Ali to je opet više umjetnička nego filozofska akcija.

Dobrodošli na prvi blog Britanske ambasade na blogu B92! Već oko godinu dana ja imam svoj blog na platformi Forin ofisa. Međutim, već neko vreme mislimo da bi bilo dobro da se obratimo široj publici, da pokažemo čime se jedna moderna evropska ambasada u Srbiji bavi, ali i da razgovaramo o svim onim temama koje interesuju posetioce ovog bloga. Samim tim nećete čitati samo moje postove, već će pisati različiti ljudi iz ambasade, uključujući i naše lokalce (bez kojih ne bismo mogli da radimo ovde). Na našem blogu su i srpski i engleski ravnopravni, da bismo olakšali svim učesnicima da izraze svoje mišljenje. Ovaj format nam i omogućava da budemo opušteniji nego, recimo tokom intervjua, a daje i čitaocima šansu da nam se odmah obrate pitanjima i komentarima. Nadam se da ćemo biti u mogućnosti da razgovaramo o velikom broju tema, a da se ne fokusiramo samo na najteža politička pitanja u vezi kojih se možda ne slažemo. Naravno, ne postoji tema koja je „zabranjena".

Već par puta sam se na ovom blogu  deklarisao kao (radikalni) utopista,  što uostalom i sad činim,  otprilike učinio sam to isto onoliko puta  koliko sam i izjavljivao  da ne gledam tv serije.

E pa, nedavno sam, po nagovoru blogokolege Ribozoma (tnx Rib), odgledao jednu (2 sezone od po 6 epizoda) koja se gle nikakvog li čuda zove upravo Utopia.

I sad ću malo da izigravam  tv kritičara sveopšte prakse, koristim riječi što

Još malo o Bongardovim problemima.

Na stranu što i tako benignu temu blogeri uspiju da odvedu u drama zonu. No, bar smo osnovna pravila utvrdili do aksoma (aksiomatskih atoma).

Za one koji su propustili uvodni blog ... LINK

Ono što ovaj blog čini tako "izuzetnim" je to što za ovih 8 Bongarda ne možete naći rješenja na netu. Za sad ih znam samo ja. 

Pokušao sam da budem stilski što raznovrsniji u njihovom osmišljavanju, da ne bude - jedan ključ otvara više brava.

Pravila su naravno kratka i prosta. Oko nekih će možda biti i kontroverzi

do ovog teksta došlo je uslijed nesmotrenog  prčkanja po arhivi iz studentskih dana...

Negdje između naslovnice albuma Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band

 ili Srbija je talac Maksića