Sreca je veca samo kad se podeli sa drugima!

[Волети ближњег свог]

„А плод Духа јесте: (...) благост (...)"
Посланица Галатима, 5:22

Од Аристотела, преко светских духовних пракси - Будизма, Јудаизма, Хришћанства и Ислама, до савремених поставки психологије личности, па и до њу ејџ техника самопомоћи, важно место човековог духа јесте благост.

За јачу љубав

Глад за додиром

Додир је храна. Додир је најстарије чуло код човека. Додир је потреба, пре него жеља.

Додир утиче на развој човека. Довољна количина додира води емотивној стабилности, већим интелектуланим способностима, па чак и јачем имуном систему. Постоје, изгледа, биохемијске разлике између људи у чијем искуству постоји обиље додира и оних код којих је додир мање заступљен.

... na utisku nedelje.

Ko je gledao znaće o čemu pričam. Ko nije, šteta, trebali ste. Tema je bila novi porodični zakon.

G-din Milivojević je rekao, u parafrazi, nešto tipa:

-  Pa ok, pošto treba da budemo evropejci taj novi zakon će najverovatnije biti usvojen, ali onda država treba da ponudi alternativu. Pošto bi nam kao roditeljima dozvolila da koristimo samo neku vrstu vaspitanja, trebalo bi da napravi dečiju policiju koju bi roditelji mogli da pozovu i kažu: "Pošto sam upotrebio sve dozvoljene vrste vaspitanja, moje dete i dalje radi neke stvari koje

Ako bi sutra bili izbori, koga biste birali?

Ja znam koga ne bih, i tu je kraj mog svekolikog znanja. Prilično zabrinjavajuće, zar ne?

Setila sam se vica koji je kružio krajem osamdesetih:

Pričaju Jugosloven i stranac i Jugosloven kaže: „Ako nas neko napadne, mi ćemo biti jedinstveni u odbrani zemlje!", a stranac ga pita: „A ako vas niko ne napadne?"

E, sad mogu da dopišem vic: ako nas niko ne napadne, mi ćemo birati manje zlo.

O vladajućem obrascu (mišljenja) – ili kako izgleda (društveno poželjan) srpski intelektualac današnjice...

Mislim da bi danas narod koji zovu srpskim morao da shvati da je njegov jezik mali, i da je i on sam mali (ima nas oko šest miliona, a samo grad Meksiko ima 22 miliona). Izgleda idiotski da mi vodimo politiku kao da smo imperijalna sila koja samo što nije pokorila Evropu, umesto da naučimo kako da Evropi pokažemo svoje manastire, freske,... i budemo zaista ugostitelji, što se nekad ovde zvalo gostoljubivi. Ako to ne naučimo, jedino što će nas vezivati sa čovečanstvom biće samo smrt. Ovog puta naša, ali to nije stvar umetnosti. To je stvar bontona i građanske kulture. Ne udvarati se sopstvenom narodu, ako su njegovi snovi bolesni.
                              Vujica Rešin Tucić, Smrt je naša tradicija, 1999.

ODGOVORI NA PITANJA: TEZE ZA TEKST...

● Koje su (dominantne) ekonomske, političke, duhovne, moralne ili intelektualne ideje i obrasci kojima se rukovode institucije i(li) pojedinci koji trenutno vladaju ovom zemljom – odnosno oni koji bi to društvo trebali da menjaju? 

Biljana Srbljanović Mali mi je ovaj grob, Samizdat B92, Beograd, 2013.

I grobovi naši Bečom će se borit' / A grobovi naši Evropi će zborit' / Po dvorovima šetat' i plašit' gospodu. / Jugosloven mora dobiti slobodu!   (Stihovi urezani na zidu ćelije u kojoj je Princip tamnovao)

 - Sećate li se Principa?

- Kog Principa?

- Pa Gavrila! Učili smo o njemu u školi. Vodili su nas i na ekskurzije da lično stanemo u stope iz kojih je pucao. Neki od nas živeli su ili i danas žive u ulici s njegovim imenom. U Sarajevu, na mestu sa kog je pucao, Mladoj Bosni, organizaciji kojoj je pripadao, donedavno bio je posvećen jedan muzej. Danas muzej s tim imenom više ne postoji, kao ni zemlja zbog koje je pucao. Nekadašnji Principov most opet nosi naziv Latinska ćuprija.

U detinjstvu zajedno smo učili da je Princip bio tiranoubica. Heroj. Borac za slobodu. Danas, za mnoge ex-Jugoslovene on je terorista. Nisu malobrojni ni oni koji ga i dalje veličaju i slave. Pred stogodišnjicu Velikog rata, formalno iniciranog upravo njegovim pucnjem, u američkim novinama štampaju se tekstovi u kojim ga porede sa Osamom bin Ladenom.

Bor je, kao što znamo, grad koji srpska vlada zajedno sa borskim bazenom, bezuspešno prodaje već nekoliko godina. Ne bih ovog puta o tome, već o nečem drugom. Lepšem.

 Boranin Branislav Bane Dimitrijević, muzičar koji je kao pisac opisao kako je pevao sa ovcama (Imprime, Niš,2008), već dve godine u Boru proizvodi književnost na struju.

Bane, to radi uz pomoć kišobrana.

Književnost na struju Bane i njegovi prijatelji proizvode:

zbog onih koji vole književnost,

zbog onih koji pišu, ali ne znaju da li je to dobro,

zbog

Žiri za dodelu NIN-ove književne nagrade, (Milan Vlajčić, Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić), objavio je sinoć da je u uži izbor odabrao sedam romana.

1.Hamam Balkanija. Autor:Vladislav Bajac, pisac, prevodilac, izdavac, rodjen je 1954. godine u Beogradu. Objavio je romane: Knjiga o bambusu (1989), Crna kutija (1993), Druid iz Sindiduna (1998)..., knjige prica: Evropa na ledjima bika (1988), Podmetaci za snove (1992)... Dobitnik je vise knjizevnih nagrada. Proza i

Sećam se kako je to nekada izgledalo. U novogodišnjoj noći okupe se porodica i prijatelji i, uz male iznimke, veče provedu uz rusku salatu, prasence i TV program. Nije bilo puno izbora, dva do tri televizijska kanala, na kojima se vrte zabavne emisije sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić, kombinacija šlagera i skečeva. Mama liže likerčić od jaja i zapinje jezikom, njena prijateljica, teta Irena,

Evo bas ovih dana imamo priliku da citamo kako Milo Djukanovic u najboljem maniru svog nekadasnjeg saborca i ucitelja Milosevica optuzuje celokupnu crnogorsku opoziciju da je "sklepana" u inostranstvu (u Tadicevom kabinetu) ...

Aj' da zamislimo za trenutak da je tako. Ono sto Milo u svojoj zaslpeljenosti ne kapira je da je jedna od najtipicnijih pojava u drzavama sa diktatorskim rezimom BAS ta situacija da je opoziciji potrebna (neophodna) podrska iz inostranstva. Po Milu ispada da on prakticno ne bi imao opoziciju da je nije Tadic "sklepao". Sto bi bio NEOBORIVI dokaz da je CG nedemokratska

Skoro da sam siguran da će se ovo danas dogoditi, samo ne znam da li će se desiti nestanak svih kanala ili samo RTS Digitala, i da li u svim kablovskim mrežama.

Zašto baš danas i zašto baš RTS-a? (Mnogima ne bi bilo žao, znam.)

Zato što se danas zvanično pušta u rad Inicijalna mreža DVB-T2 predajnika u Srbiji.

I zato što njeno puštanje po logici stvari znači isključenje dva dosadašnja DVB-T predajnika - jednog na Avali (27. kanal) i Iriškom vencu (31. kanal).

Zašto mora isključenje (iako o tome niko ne govori)? Zato što su za rad novih - DVB-T2 - predajnika na ovim lokacijama predviđeni isti kanali preko kojih se emitovao DVB-T multipleks.