Čitam popularni članak o planovima Evrope i Japana da u narednih nekoliko godina pokušaju sa transmutacijom nuklearnog otpada tako što će ga bombardovati neutronima. Tako će taj otpad postati nestabilniji pa će se onda spontano raspasti na mnogo manje štetne sastoje za „samo" 500 umesto uobičajenih više ili mnogo hiljada godina.

Članak mi budi dve grube grupe asocijacija:

- Na katalizatore ne samo fizičkih i hemijskih nego i društvenih procesa.

Nas četvoro kotrljalo se starim novosadskim putem u stodvajsosmici kolege P, inače alergičnog na nazivanje dotične crvene šklopocije kecom. Kolega P, njegova devojka, moj mlađi brat i ja. Žurimo, koliko je moguće datim prevoznim sredstvom, da stignemo u Novi Sad. Jer 20. je septembar 2005.

Ovih dana je na TV B92 počeo novi serijal INSAJDERA. Tema je FARMAKOMAFIJA.
Insajder u serijalu "Kupoprodaja zdravlja" otkriva mehanizam funkcionisanja farmakomafije u Evropi, regionu i Srbiji.

Prva epizoda je bila posvećena čuvenoj  pandemiji tzv. svinjskog gripa (A H1N1, Novi grip,meksički grip,...) tokom 2009. i 2010.  godine.

Ovh dana se navršava i dve godine od kada je na Blogu B92 objavljen jedan od mnogih tekstova posvećenih svinjskom gripu pod nazivom DVERI-SRPSKE-vs-VAKCINACIJA.

Pretraživanje komentara (to nije lak posao) koji su u vezi sa gripom objavljivani na ovom Blogu može da da zanimljive rezultate.

Danas je Ustavni sud Srbije doneo odluku o zabrani ultradesničarske organizacije ''Obraz''.
Pa mi se učinilo da je zgodno da ovaj značajan događaj bude obeležen i na Blogu B92.
Ako bude komentara, odlično. Može emotivno, može pravnički, može politički.
Kako god, samo da je interesantno i informativno.

Prvo ide tekst odluke Ustavnog suda. A onda vest sa B92 odnosno TANJUG-ova vest.  

12.06.2012.

Ustavni sud doneo odluku o zabrani rada Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz''

Moja prva i jedina črnomeljska zima u vojsci bila je oštra. To je valjda zbog geografskog položaja Bele krajine, postojbine srpske nacionalne manjine u Socijalističkoj Republici Sloveniji. Neka je vetrometina, tako da stalno prži užasno hladan vazduh koji je bez pardona prolazio kroz moj šinjel, žaket, džemper s V izrezom, košulju, majicu, pantalone, dugačke gaće, rukavice, kapu i podkapu, tog decembarskog jutra oko pola 7 na čistini ispred kasarne i pored njenog zida kraj koga sam pokušavao da nađem zavetrinu, tu odmah ispod termometra koji je ponosno

Kada se krene put Dunhilla, iza leđa ostaje Tramore u raznim bojama. Lale ovih dana cvetaju prelepo, sunce se migolji u borbi s oblacima. Čim se pojavi, obajsa sve oko sebe, bojama daje prirodnu nijansu, a oči uživaju. pa i duša. Kuće, sve lepša od lepše, nižu se pored puta, a put je uzan, pa krivudav pa je naporno voziti. Irci dozvoljavaju 80km/h, ja ipak vozim ok 60.
Volim proleće u Irskoj. Umereno je, nije kao ono naše ili preterano ruće ili preterano hladno.Nema ni kiše onoliko, ali je ipak ima.

Ako nekoga zanima kako je pocelo.

[Искажи своју муку]

Ти си оно што ти окружење каже?

Двадесет двоје сирочади су поделили у две групе. Једну групу су чинили они са проблемом замуцкивања, а други без њега. Група са замуцкивањем је третирана позитивним говором тако што су хваљени за течност њиховог изговора. Група без замуцкивања је третирана негативним говором тако што су стално прекоревани за сваку грешку. Резултат је био да су деца негативно третирана задржала говорне проблеме током остатка живота.

Imenovanja  predsednika i članova upravnih odbora kulturnih ustanova i manifestacija u Beogradu, te gradskih kulturnih manifestacija izazvalo je prilično bure i različite komantare u medijima, sa posebnim fokusom na stranačku pripadnost ili podršku imenovanih.

Sadašnja stranačka postavljenja i podobnost, (koja se inače praktikuje od 2000.godine),  podsećaju na onaj period tzv. moralno-politička podobnost,  neposredno posle 2.svetskog rata, koji su i komunisti ubrzo napustili. Razlika je u tome što sada  moralnu podobnost ni odgovornost  niko i ne spominje, niti se traži.

U političkoj  modi kod nas je još uvek  priča o tome kako je nekada za sve trebala moralno-politička podobnost, pri čemu se ista tumači sa izrugivanjem, a u smislu da nisi mogao ići ni u obdanište i osnovnu školu ako ti celo porodično stablo nije bilo komunističko. Te kako neko baš zbog toga nije mogao da završi ni osmogodišnju školu, ni zanat ni fakultet,…. izgovor za sve.

Skloni smo čak da sami sebe omalovažavamo i blatimo svoje juče kako bi pokazali svoje novo danas, koje, najčešće, izgleda mnogo ružnije od onoga što smo bili juče.

Kritikovati nešo što je bilo, korektno je samo ako smo stvorili nešto bolje. Uostalom,

Juče je RTS objavila kratku priču o baka Smiljki Bajčetić sa Kosova.

Priča je disonantna u odnosu na patriotsku mustru naših medija kada je Kosovu u pitanju ali , bogami , i optužujuća za one koji su se „ubijali od vođenja brige o Srbima na Kosovu“ i naročito o novcu koji im je namenjen.  Nepatriotska i tendenciozna je  priča RTS-a jer rečju i slikom govori da na Kosovu ima onih koji od države Srbije ništa ne dobijaju, pa još kako dobija neku crkavicu od šiptarskih vlasti, i, što je još nepatriotskije, da joj pomaže komšija Šiptar. Bože, pa valjda je trebalo da bude priča o baki koju pomaže država Srbija i razne dobrotvorne organizacije i udruge, pa SPC, te kako je komšija Šiptar maltretira, ili kako je eto i ta baka jedna od onih Tačijevih Srba.

Za razliku od RTS, „Novosti“ su se potrudile da priča dobije patriotsku konotaciju tako što je izostavljeno ono što je nepodobno a naglašeno ono što će „jačati naš patriotizam“.

Dakle, evo šta je rekla baka Smiljka a RTS prikazala:

„U Plešini kod Uroševca Smiljka Bajčetić 20 godina živi sama, a poslednjih 13 u albanskom okruženju, bez ijednog sunarodnika u selu. Mesečno prima svega 45 evra. Pomaže joj samo komšija Avdija Mustafa.

Smiljka Bajčetić je među malobrojnim srpskim žiteljima Uroševca. Po okončanju rata pre 13 godina ostala je u selu Plešini zato što joj komšije Srbi nisu javili da odlaze, a sama se nije usudila, jer ne zna kako bi se snašla na drugom mestu.Smiljka već dvadeset godina živi sama, a poslednjih 13 u albanskom okruženju, bez ijednog sunarodnika u selu. Priča kako joj je veoma teško, pošto nema penziju, već samo primanja od svega 45 evra mesečno.Tih 45 evra je penzija koju joj daje kosovska vlada. Od vlasti u Srbiji ne dobija ni socijalnu pomoć.

“…treba stalno pisati. Iseći vene, umočiti pero u krv i pisati…” Lj.Č.

Nekada ne možete da napišete tekst i da bude lep. Ili lak. Nije svaki trenutak napravljen da se slavi. Nije svaka reč blaga. Nije svaki stog sena mesto gde se neko voleo strasno. U nekom od tih kreveta je neko i izdahnuo.

Nekada se sujete susretnu na pola puta. Sudare se na mestima ukrštanja. Mesta na kojima je izbor dvoličan. Uzburkan, usijan susret uzavrelog i neodoljivog. Ogavnog i ljigavog. Izbor nije kada znate šta birate. Pravi izbor je samosvesna borba između mene i mene. Mene koji

Pre par dana nas je AlexDunja u svom blogu "što da ne? jedan po jedan, počev od najgoreg" upoznala sa inicijativom sajta Istinomer, da se Facebook peticijom zatraži da Milutin Mrkonjić ne bude član nove vlade, kao političar čije su se izjave i obećanja pokazali najnepouzdanijim, na bazi statističke analize koju su saradnici Istinomera uradili. To je svakako jedan način za primenu statistike.

Ono o čemu aktivisti Istinomera možda nisu razmišljali je: kako je korelisano, da kažem grubim rečima, laganje političara - sa njihovim ukupnim efektom na dobrobit zajednice u kojoj obavljaju javnu funkciju? Da li bi "lustracija" 10% najlažljivijih političara bila dobra stvar, loša stvar - ili ne bi imala nikakvog efekta?

Munjevitom akcijom nase sposobne policije koja se bori protiv svih vrsta kriminala, i kojima ne moze da promakne ni muva u letu - uhapsen je ANONIMUS. 

On je, dakako, ANONIMAN.

Uhvacen je PRE nego sto je uspeo u svojoj zlocinackoj nameri, samo zahvaljujuci brzini  i sposobnosti policije koja se bori protiv visokotehnoloskog kriminala.

Nadam se da ce im objasniti sta je i kako radio, i nadam se da ce neko to tamo razumeti bar do pola?