U Africi otkrivena nova vrsta: šumski slon! Kako je moguće prevideti čitavog slona? Svake godine se otkrivaju brojne nove vrste insekata, u proseku godišnje biva otkrivena jedna ili dve nove vrste ptica, ali gde se slon krio? U šumi? Ta, haj’te molim vas, pa šta rade ti naučnici?

Hladno i tmurno. Stalno. Pa ipak, dole na samom kraju sveta, Rosovo more vrvi životom: pingvini, foke, kitovi, krupne ribe-grabljivice – sve to čini jedan od poslednjih praktično netaknutih morskih ekosistema na planeti. I sve to je više nego dobar razlog da se ovo more zaštiti kao međunarodni rezervat prirode.

Zbog

„Autizam nije ograničen samo na jedno područje ili zemlju; on je izazov čitavoj planeti koji traži svetsku akciju." - generalni sekretar UN Ban Ki Mun
Generalna skupština Ujedinjenih nacija rezolucijom 62/139 proglasila je 2007. godine
2. april "Svetskim danom svesti o autizmu".

Te godine je po statistici Centra za kontrolu bolesti i prevenciju u USA 1 od 120 dece imalo dijagnozu iz autističnog spektra. Po poslednjim istraživanjima taj broj se povećao i sada je ima 1 od njih 88. U odnosu na 1970. godinu, kada se smatralo da je odnos 1:10 000, taj podatak je više nego alarmantan.

 Heh, e da, zajebancija sa mrtvima je popularna sportska disciplina na ovoj planeti, isplativo je, zabavno, i svi vole da ucestvuju.

U poslednje vreme sam nekoliko puta naišao na tv na priču o komunalnoj policiji koja bi tokom 2010. trebala da bude uspostavljena u gradovima Srbije. Naime, gradski organi imaju rok da do 15. januara 2010. godine donesu propise o obrazovanju i unutrašnjem uređenju komunalne policije. Ovu obavezu imaju organi svih onih mesta u Srbiji koja imaju status grada tj. Beograd, Valjevo, Vranje, Zaječar, Zrenjanin, Jagodina, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Loznica, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Pančevo, Požarevac, (Priština), Smederevo, Sombor, S. Mitrovica, Subotica, Užice, Čačak i Šabac.

Šta će tačno biti posao komunalne policije?

О дешавањима у Државној лутрији Србије у последње време…

Podnaslov: internest zauvek:)

Ko? 22 dve srednje škole i gimnazije u Srbiji, u saradnji sa izdavačkom kućom ,,Clio“ i ,,Bibliotekom plus“.

Gde?  U školskim bibliotekama, infotekama i gde god vas projekat odvede.

Šta?  Medijska nadogradnja jednog od 10 ponuđenih Cliovih izdanja kroz školske projektne timove (5 učenika u startu),  pod mentorstvom jednog profesora ili stručnog saradnika (+spoljni saradnici).

Koliko dugo?  Krene se u februaru, a završni Festival kreativnosti je 23. i 24. maja 2014. Dakle, tri ipo meseca dobrovoljnog vanškolskog rada na samostalno izabranu temu. Sa potpuno odrešenim rukama kada su saradnici i mediji u pitanju.

   Vesela je bila stidljiva devojka, smernog pogleda iza naočara, crvenkasto- braon kose do ramena, tankih usana koje su znale da se pretvore u sjajno sunce, nežne konstitucije, zatvorene u rolku i maksi haljinu. Nije bila govorljiva i kada nešto kaže bilo je tihim glasićem koji je pre priličio monahinji nego mladoj ženi punoj strasti, života, ljubavi...

          Pokušavam uporno da zamislim jednu situaciju. Jednoga dana u dalekoj budućnosti, dalekoj i ne verovatnoj, sedim na promociji svoje knjige (šbb-kbb, dakle), i na tu su me promociju verovatno naterali da dođem jer su mi književne promocije po pravilu veoma neprijatne, i neka sam na toj promociji, recimo, trezan (to bi mi bio prvi put da trezan pričam o svojoj prozi). Dakle, smeškam se i odgovaram na ona

           Nenaspavanog i prilično nesrećnog zbog povratka u tmurni Beograd, vest koja me je najviše zainteresovala je, bez sumnje, pismo koje je Sreten Ugričić uputio svom izdavaču i glavnom uredniku NIN-a. Ovo me pismo nije iznenadilo zato što sam osobito navijao da Ugričić dobije NIN-ovu nagradu. O NIN-ovoj nagradi, moram priznati, odista nisam razmišljao prethodnih nedelja, pomalo i zato što sam za to bio suviše zauzet, a ponajviše jer me ono što sam

.

Da, jesu meštani Starih Ledinaca svesrdno tražili osumnjičenog. Jeste monstrum, koji je silovao i ubio osmogodišnje dete. Jeste 100 policajaca tražilo zločinca, koji se skrivao po nekim vrletima. Sada se licitira dužinom kazne, preti hemijskim kastracijama, a komentari na ovu vest prepuni su verbalnog nasilja, besa i samo dodatno potpiruju vatru.

Ima li ijedne hladne glave da se zapita da li je morala osmogodišnja devojčica da bude silovana i ubijena? Da li će nekoliko decenija kazne izbrisati patnju porodice i svi ćemo moći da se pravimo da se ništa nije dogodilo u „inače

      Šta predstavlja park za jedan grad, za njegove građane? Mesto na kome svako traži i nađe ili ne nađe ono šta traži? Reših da šetam parkom i posmatram ljude. Možda će nekome ovo izgledati prilično glupo ali jednostavno da bih šetao parkom, morao sam da pronađem razlog i opravdanje za to. Sebe ne mogu da zamislim u besciljnoj šetnji, sa mislima ostavljenim kod kuće. Ko može, može. Ja ne mogu. Zato sam sebi već unapred odredio

“Mili, kada ćemo ozvaničiti ovu našu, može se reći dugotrajnu vezu? Vreme prolazi, a mi nikako da stanemo pred matičara. Roditelji nam sede na grbači i rođaci, a i ova silna deca koju izrodismo se pitaju, da li ćemo konačno postati muž i žena?! Znam da je brak prevaziđena institucija ali zašto mi baš da živimo ovako moderno? Eto, ne moramo u crkvi da se venčamo, ne moram ni venčanicu da kupim niti da je iznajmim.

U godini u kojoj obeležavamo Stogodišnjicu od početka #WW1 istinska je privilegija biti britanski ambasador u državi sa kojom delimo obilje zajedničke istorije iz tog perioda.

Kada sam pre 3 nedelje predao akreditive predsedniku Nikoliću, u pozdravnom govoru sam kao jedan od ličnih prioriteta istakao rad na negovanju i promociji sećanja na sve požrtvovane ljude koji su zbližili naše države i naša društva.

Zato u svom prvom ambasadorskom blogu u Srbiji želim da iznesem