Koji sinoć reče da je priča o opasnosti i zapaljivosti gasova opšte poznata, možemo da je ovde u miru i natenane ispričamo.
Možemo i da postavljamo razna tehnička i druga pitanja i tražimo imal ko voljan da odgovori.
Možemo i da temu o gasovima vežemo sa kuvanjem, jer nam to baš ide, al ovog puta bi stvarno bio red da se oni najistaknutiji praktično pokažu.*
Možemo i da drobimo o bilo čemu.
Možemo odmah da pozdravimo

Samo psihopate i ortodoksni glupaci nisu plakali nakon smrti Josipa Broza, u narodu (i šire) poznatijem kao Tito. Od ostalih, plakali su apsolutno svi, i muško i žensko, i staro i mlado.

Deo je zaista plakao zbog fizičkog nestanka, kako je tadašnja propaganda govorila, "najvećeg sina naših naroda i narodnosti", deo je plakao jer je jednostavno bila takva atmosfera (slično se ponovilo ovde kod nas u UK za princezu Dajanu, na primer), ali najveći deo je plakao u iskrenoj uplašenosti za sopstvenu budućnost, koja (uplašenost) jeste proisticala iz sveobuhvatne i totalne ideološke

             Danas je Haški tribunal izrekao presude pojedincima iz nekadašnjeg državnog i vojnog vrha Srbije i Jugoslavije za ratne zločine na Kosovu. Ako  i kada presude sudskog veća postanu pravosnažne, to će biti prvi slučaj u ovom veku, a drugi  u istoriji, da se deo državnog i vojnog vrha jedne evropske države osudi za ratne zločine. Presuda iz Haga je samo povod za ovaj tekst.

             Ratni zločin je vrlo stari fenomen. Tačnije, od kada se vode ratovi, od tada postoje i ratni zločini. Bez obzira na starost

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima počeće da se primenjuje od četvrtka, 11. novembra. Ovim tekstom želim da apelujem da od primene ovog zakona budu izuzete - dečije bolnice, tačnije prostor van samih zgrada!

Na žalost, ako ste iz uvoda pomislili da je reč o satiričnom tekstu, grešite. Zakon je u bolnicama počeo da se primenjuje još pre nekoliko meseci, a odnosi se na ceo bolnički krug, znači i ispred istih. 

U poslednjih nekoliko godina sam upoznao mnogo hrabrih i požrtvovanih majki koje se trude da osposobe svoju decu za život. Suočene

Milan Nikolić

šou je počeo bezazleno...

Ne znam koliko desetina kamera je potrebno da pokrije Tomin životni prostor. Zatim Vučićev, pa onda i Veljin, uključujući bazen i špajz.  Nijedan od njih nije gadljiv na uživanje, a "malu sobu tri sa tri" vole samo u pesmi. Radni naslov: "MRTAV GLADAN". Budući da je

Jednog dana svakome dođe trenutak kada dostigne vrhunac u svojoj karijeri. Taj trenutak za mene bio bi objavljivanje eksluzivnog intervjua s boginjom Madonnom na www.queeria.com koji uređujem. Izgledi da se tako nešto desi su veoma mali, zato treba biti skroman i zadovoljstvo naći, na primer u Jeleni Karleuši.

Imam neizmernu čast da vam predstavim intervju sa Jelenom Karleušom, koji je uradio moj dragi kolega Boban Stojanović.

Buntovna princeza u zemlji seljaka!

U eri globalnih komunikacija, kada su vam sve informacije dostupne, ostaju dve stvari o kojima samo mislite da znate sve.

Prva ste - vi sami.

Druga je - Jelena Karleuša.

Ako ste mislili da znate sve o njoj – grdno se varate.

Ispod skupih haljina i scenske šminke, nakon što se ugase kamere i reflektori, kada se, poput svake dive povuče u svoje odaje, Jelena Karleuša sanja o slobodi – težnji svojstvenoj svim iskrenim bićima.

Nedelja, 6.decembra. delovala je kao prva u seriji koja će proći mirno i bez senzacionalnih vesti koje vas prikuju da ceo dan provedete uz televizor. Vrlo relaksirajuće i prijatno, za promenu. A tako je i bilo sve dok se u večernjim časovima na internetu nije pojavio snimak u kome ministar vojni Gašić, onako usput i u pokušaju da se našali, gledajući novinarku koja je čučnula ispred njega sa kasetofonom u ruci, dakle, u pozi uobičajenoj za sve one koji žele da snime nečiju izjavu tako da ne smetaju kamermanima, kaže: "Što volim novinarke koje ovako lako kleknu."

  Noćas će svakom od nas biti vraćeno ono što je proletos onako bezobzirno i divljački oteto.
Dobićemo 1 sat.
Neki od nas će pokušati da u tih sat vremena nadoknade toliko toga propuštenog, neko će biti sasvim ravnodušan, a neko će spavati jedan sat duže.

Igrale se delije

Sećaš li se, ratni druže, kad smo vojevali

Selo moje, lepše od Pariza

Niko nema što srbin imade

Beograde, Beograde, na ušću dveju reka ispod Avale

To su moji zumbuli i lale, ja sam rodjen u Srbiji, brale

                               Или како смањити притисак на пензиони фонд

          Задовољство ми је што могу да уступим своје блогодвориште својој драгој блогоколегиници IQIQIQ.

          Мислим да сам потонула већ неко време. Негативне вести нас засипају са свих медија, интернет портала, вебкаста и свих осталих модерних средстава комуникација. Некима од њих се придаје велики значај, неке се провуку онако лако, две раднице умрле у фабрици. Милисекундима проради нека емпатија у мени, протест, бунт, требало би нешто учинити. Захваљујем се мојој домаћици што ми је омогућила да мој милисекунд муке објавим. Скоро да сам размишљала чему. Сетила сам се оног лика недавно на протестима прошле године „ово је за тебе ћале". Није ово за мог оца, ово је да неко ако прогугла чује овиме да није сам, јер сам и ја касније сазнала да се ово зло није десило само мени и мом оцу него је стандард у овој несрећној држави где су приоритети одавно помешани.