I do not mean to downplay the significance of this "FC" (abbreviated to save my repetition). The ramifications and long term effects of the FC could be very deep and very far reaching. There is reason to be cautious. There is reason to be concerned. But we humans, sadly, are unable to measure our reactions. It is never enough to take in the news and think rationally about it. We see a splendid opportunity to panic. And we avail ourselves of it fully.

and now is the time

... А и добри смо техничари!

don't let me down, let it be, get back, come together, oh! darling, yellow submarine, all you need is love, helter skelter, ob-la-di, ob-la-da, i'm so tired, help, strawberry fields forever, across the universe, with a little help from my friends, please please me, love me do, twist and shout, i wanna be your man, i want to hold your hand, octopus's garden,tell me why, lucy in the sky with diamonds, a hard day's night, ticket to ride, yesterday, drive my car, we can work it out, eleanor rigby...

простора, времена од загађења

мислим да је јасно да је неодлазак или одлазак на инаугурацију хрватске председнице ствар симболике. та симболика може бити везана за добросуседске односе, може бити порука подсећања на лоше у односима две државе и два народа. србија је могла елегантно и да се не појави на инаугурацији јер је истог дана државни празник републике.

Jedno od pitanje jeste i zašto se iko buni, šta to Vučić radi pogrešno, pa se navalilo da ga se "napada"? (on je neprekidno u svojoj ulozi jadne žrtva pod stalnom baražnom vatrom)

I sam je rakao da na protestima ima i pristojnog sveta i da je spreman da sasluša gde greši.

Bez ikakvih pretenzija da ozbiljno pomislim da me Vučić može smatrati pristojnim (to bih doživeo kao uvredu i ogroman poraz svojih roditelja u vaspitavanju) ipak ću iskoristiti priliku da kažem nešto za II dnevnik.

////////////////////////////////

Ne želim da upadam u zamku

U novogodišnjoj noći, ubrzo iza ponoći, moj tata pali lampu na pisaćem stolu, vadi svoj dnevnik koji piše svakodnevno – red ili dva, otvara ga na stranici 1. januara protekle godine, uzima čisti list papira i započinje statističku rekapitulaciju po različitim kategorijama.

Ovu preciznost i posvećenost detalju ja nemam. Ali sada, u danima „između godina“, (zwischen den Jahren), neprestano mi se nameće misao o prijateljstvu, o prijateljima koji su 2007. bili posebno važni, koji su pomogli da godina ostane u ljepšem sjećanju, da život ne bude turoban,

Svako ko drži do sebe u modernom svetu može ko iz rukava da potegne bar jedan razlog da s punim pravom bude primljen u ludnicu. Samo svet tako ne radi, super simetrija to ne dozvoljava, tj previše ludaka, iako neki navijeni logičar ili topologičar može da primeti da danas ima potpuno neobjašnjiva neravnoteža sa previše "normalnih" u svetu. Pa tako menadžeri, kilavi kao što često umeju da budu, nisu pripremili dovoljno "kapaciteta" u tim objektima od posebnog društvenog značaja.

The Dr. Strangelove mi je došao na red metodom nasumičnog bacanja pogleda na srednju policu dela dnevne sobe sa filmovima, na godišnjem gde me sa desne strane mami špansko more, al nekako nedovoljno jako, pošto pobeđuje zov IoT senzora daleko u jednom severnom engleskom gradu, a koje moram da nadgledam povremeno pošto su nam to prve stotine senzora kod prvog klijenta u novom biznisu.

Pa tako sedim za kompjuterom veliki deo dana, senzori i IoT me već par godina podsećaju na nadolazeće, „dubinsko", uvezivanje sveta.

Tačnije, na red mi je došao Stenli K., pošto su Odisej i egzistencijalni clock supra-kategorijske teme, pa kako se mrdne malo ulevo tu je i jedan od najsmešnijih filmova ikad.

Satirično punjenje me podseća na blog, pomalo, dok se moderna geopolitika potrudila da je film smešniji nego ikad, i satiričniji nego ikad.