Тачно је. Можемо свим средствима да нападнемо, сатремо, угазимо младог насилника. Тачно је да имамо много истина да их искористимо у ту сврху: да је кукавица јер је роб страху од различитог, да је срамота за овај народ јер се храни мржњом, да уништава будућност своје државе јер се користи насиљем... Тачно је да себи треба да поставимо питање да ли је морално продуктивно тако се обрушити на њега?

Како сад? Како наћи најисправнију могућу позицију у овој ситуацији? Са једне стране, појава насиља у нашем окружењу изазива јаке емоције и мами да се приграби осуда насилника, а са друге стране и тај насилник је производ окружења свакодневно уроњеног у различите облике насиља - вербално, емотивно, физичко, системско - било у директном контакту, било преко медија. 

Gost autor: Velibor Ilić

 Tokom poslednjih desetak godina u mnogim naučnim disciplinama došlo je do veoma značajnog napretka, uključujući i oblast neuronauke. Do takvog ubrzanog razvoja u velikoj meri došlo je zahvaljujući razvoju informacione tehnologije, koja je omogućila jednostavno memorisanje i obradu velikih količina informacijama.

Blue Brain projekat

Švajcarski Federalni Institut

Čovek- kako to gordo, a ponekad gorko, zvuči.

Mnogo je mudrih izreka o čoveku, ali je i mnogo onoga što sam čovek radi devalvirajući čoveka u sebi.

"Neki su Darvina bukvalno shvatili pa od svakog majmuna očekuju da postane čovjek."

Čovek je najsavršeniji, ali ne  savršen, oblik života nastao na zemlji, a neki se pitaju da li je savršenstvo ili greška prirode. Ako zamislimo da je 4,5 milijarde godina Zemljine istorije sabijeno u jedan normalan zemaljski dan,

U Skupštini se nije desilo ništa što već nije viđeno i što neće biti ponovo viđeno. Menjaju se povodi i akteri ali se ružne slike ponavljaju.

Predsednik Tadić s pravom apeluje na političare da ne vređaju jedni druge, da se upristoje, da se uljude, da prestanu da se vređaju i psuju. Tadić je ocenio da je rasprava u skupštini bila "grozna" i istakao da političari imaju posebnu odgovornost da se ponašaju na pristojan način.

Ovo bi mogao biti opšti apel svim građanima Srbije, a i političari su građani koji misle da su političari.

Da je kao što nije,

U toku prošlog vikenda je, na insistiranje Dragoljuba Mićunovića, koga sam pomenuo u mom prethodnom blogu, na Radio Beogradu ukinuta emisija Atlantis. O tome je u Standardu i još nekim novinama pisala Ana Radmilović.

Osnovni problem srpskih političkih partija jeste njihova banalnost. Autokratski ustrojene iznutra, očišćene od ljudi sa integritetom, bez principa i ideja (o idealima da i ne govorimo), ujedinjene pod zastavom korupcije, "političke" partije u Srbiji zaboravile su čemu (i kome) izbori uopšte služe.

Polutka je leta. Ljudska vrsta se u ovo doba deli na one Srećnike koji su na more otišli i Zalivače, one koji su ostali da im cveće zalivaju. Zato se sad mogu u zgradama sresti sasvim nepoznati ljudi koji, sa izvinjavajućim osmehom modela Ne nismo provalnici, očajnički pokušavaju da usklade par rupa na vratima i buket s poverenjem ostavljenih tuđih ključeva. Ukoliko se radi o kući, utoliko je zabava veća, treba otvoriti ne samo ulazna vrata, nego i još par kapija, dići most preko jendeka, otključati naopačke postavljene brave, preskočiti krokodile, izboriti se sa onim vratima između i još ponekim koje do tada ni primetili niste.

Danas je Dan knjige, a juče je iz štamparije izašla moja nova knjiga – »Osmeh za svaki dan«. Ne da sam joj se osmehnula, sva sreća da su mi nikla dva uveta, inače bi mi se osmeh u krug oko glave sastavio.

Srećnu vest mi je odcvrkutala urednica u jedno od pomenutih ušiju, zaglušeno fenom. Naime, moja frizerka je upravo davala sve od sebe da grabuljama, dinamitom i fenom na šaputanje savlada ovo što na glavi nosim, a da je ostatak esnafa ne proglasi vranom koja je rešila da napravi kolektivno gnezdo za većinu beogradske, ptičje populacije. Kako je urednica završila saopštavanje knjigonatalne vesti, tako sam ja jurnula sa stolice, za mnom frizerka sa fenom i češagijama. Prvo sam utrčala u poslastičarnicu veličine telefonske govornice skupljene od pranja, gde sam na brzinu kupila gomilu sitnih kolača i velikih kalorija, i sa njima odgalopirala kod izdavača mi.

Javljam vam se iz blokade predstojećeg epicentra dešavanja. Sa desne strane mi tutnji muzika iz parka, ispregradjivanog ogradama i betonskim blokadama, da ne pominjem sve prisutne policajce grada Čikaga, uključujući i žandarmeriju u različitim uniformama, ivice i marice, i poslednjih dana neobjašnjivo velikih broj muškaraca koji trče po parku. Do pre nekoliko dana se nijedan od njih nije mogao videti kako galopira naokolo zabrinut za svoje zdravlje, a onda ih se pojavilo toliko da smo mogli spontani maraton da organizujemo.

Ovo je priča za zimsko doba kontinentalnog klimatskog pojasa, neugroženog modom globalnog zagrevanja. Ono što je za nju potrebno je i ne bilo koja zima, nikako ne dolazi u obzir ona sa gljičkavim i cmoktavim snegom, koji se u gradu,prebrzo ugaravi, postane musav i tužan, nego ona koja je upravo u toku. Dakle, nije potrebno puno snega, dovoljno ga je i za prst, ali mora pod koracima da škripi kao kristal šećer pod zubima, da šušti od mraza, da se njegova belina plavkasto presijava. Tada je ova priča zimi taman. 

Osecaj za meru je vrlo individualan. Proslonedeljni incident na radiu BBC2, kad su Jonathan Ross i Russell Brand zvali Andrew Sachsa, komentarisuci kako vecina deda ima slike svojih unuka na ljuljasci, i pitali se da li je uzivao u svojoj unuci na ljuljasci, je skandalizovao najvise onaj profil ljudi koji cita Daily Mail. Ja ne shvatam sto je to sad odjednom drugacije u odnosu na epizodu kad je JR pitao Davida

Iz objektivnih razloga, ovih dana sam prinudjena na sajber supstituciju socijalnih interakcija. Vreme provodim na relaciji: skype-blog-email-telefon-televizor. Prednost dajem onim koji su dostupni iz lezeceg polozaja. U tom smislu, televizor mi je sve omiljeniji. Nema veze ni ako zadremam u toku opstenja. Neka visa sila pravi selekciju sta

Iskvario me truli Zapad da mislim da za svoje pare mogu da ocekujem odgovarajucu uslugu. Da imam odredjena prava.  Moj rodjak Richard, na primer, kad god se neki problem u kupoprodaji desi, rutinski od velikih skidaca kajmaka naplati odstetu. Zna kako se to radi I uziva u svojoj maloj pravdi u svetu velikih prodavaca magle.

Kada smo troipomesecni Mr Simeunovic Jr I ja krenuli u zagrljaj letu u Prapostojbini, uz pasose sa lavovima