U procesu osnivanja je Institut za međucrkveni i međureligijski dijalog u Novom Sadu. U četvrtak 17.07.2008 godine u prostorijama Novosadske parohije grkokatoličke crkve, potpisan je inicijalni dokument za osnivanje istituta. Dokument su u ime Protestantskog teološkog fakulteta u Novom Sadu potpisali dekan fakulteta prof. dr Dimitrije Popadić, mr Srđan Sremac, mr Nikola Knežević i protojerej stavrofor o. Roman Miz koji će biti postavljen i za direktora instituta.

Regionalne konsultacije sa crkvama i verskim zajednicama u okviru projekta REKOM-a održane su juče u Sarajevu u hotelu "Bosnia". Za one koji sa inicijativom nisu upoznati, važno je istaći da REKOM predstavlja regionalni projekat mreže nevladinih organizacija koji ima za cilj da utvrdi sve činjenice u vezi sa zločinima i nestalim licima tokom sukoba u bivšoj SFRJ. Idejni nosilac i jedan od osnivača REKOM-a je Fond za humanitarno pravo. Konsultacije sa crkvama i verskim zajednicama predstavljaju inicijativu kako bi se iste aktivno uključile o ovakav proces i svojim uticajem dale doprinos ka pomirenju i utvrđivanju svih činjenica u vezi sa sukobima u bivšoj SFRJ. Nacionalne konsultacije prethodno su održane u Zagrebu, Beogradu i Prištini. Inicijativa je dobila veliku podršku od strane predstavnika crkvava i verskih zajednica ali i političkih elita, na čelu sa predsednicima Republike Hrvatske i Srbije, Ivom Josipovićem i Borisom Tadićem.

Izveštavanje na radiju i sajtu B92 (TV ne stižem da gledam) tokom pripreme i realizacije generalnog štrajka je kraj žalosnog sunovrata jednog po mnogo čemu zanimljivog i važnog medija i proneveravanje nekad ambicioznog koncepta „istinu na sunce". U jučerašnjem izveštaju na sajtu protestni skup od 4500 hiljade ljudi nazvan je „grupom", baš onako kako su nekad nazivani demonstranti protiv Miloševića u Beogradu i drugim mestima. Na radiju se, u glavnoj informativnoj emisiji, uoči štrajka stidljivo objavi njegovo održavanje a onda to polije sa „naš novinar zna kakav je novi

Autor: Rodolјub Šabić

Mediji se ovih dana opet mnogo bave slučajem "nestalih beba". Aktuelna je vest o formiranju neke komisije koja bi trebala da se bavi tim "slučajem", što me neminovno, podsetilo na slične "vesti" kojima su se mnogi mediji bavili pre otprilike 4 i po godine.

I tada su prenosili vest da će u Narodnoj skupštini Republike Srbije biti formirana radna grupa sa zadatkom da pripremi zakon koji treba da stvori pretpostavke za rešavanje brojnih otvorenih pitanja u vezi sa problemom „nestalih beba“. Predsednica Skupštine je, najavlјujući formiranje

Piše: Rodoljub Šabić

Odnedavno je, uvođenje video-nadzora u sve škole ponovno "hit". Ništa neobično, izbori su, a to je "provereno konjukturna" izborna tema.

I to, samo po sebi, ne bi trebalo da je problem da, nije ilustracija neshvatljivo indolentnog, neodgovornog odnosa "naših odgovornih" prema obavezama koje imaju u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti.

Na ovom blogu ću danas pokušati da vam prenesem svoja saznanja o izlaznosti u Novom Sadu na današnji izborni dan, a sa večeri i o rezultatima lokalnih izbora u Novom Sadu. Takođe, pokušaću da ove rezultate uporedim sa izborima iz 2008., koji su održani pod relativno sličnim uslovima, kako bi čitaoci mogli da steknu sliku o tendencijama koje su prisutnme na biralištu. Pošto su podaci dobijeni istim metodama, a koje su se kroz godine pokazale kao pouzdane i rezultatski uporedive, zainteresovani čitalac će već pronaći mogućnost da zaobiđe zakonsku zabranu iznošenja

Trenutno niko ne može da predvidi kako će BREXIT uticati na ekonomska kretanja u Evropi/svetu. Turbulencije koje su se desile na finansijskim tržištima, kao posledica neizvesnosti i nervoze (čitaj rizika), će se smiriti i paniku će zameniti racionalna analiza zasnovana na brojkama. Još je suviše rano za predviđanje trendova i finansijskih izveštaja. Nažalost, to ne znači da neće doći do pogoršanja inače teške situacije u kojoj su se našli klijenti banaka koji imaju dugoročne stambene kredite izražene u švajcarskim francima. Da su nove muke i problemi izvesni, ukazuje

Znate zašto ne volim goste? Zato što uvek odu. Vrate mi sećanja bolnih rastanaka sa starim, autobuske stanice, smrad nafte, pikavce zalepljene za sivi beton, jednolični ton dispečerke koja daje netačne informacije. Miris putne torbe od oker kože, zatvaranje vrata u zoru i moje neutešno plakanje danima nakon toga.
I uvek ostane nekoliko stvari koje ukazuju na to da će se ipak vratiti: do pola popijena kafa, brijač na lavabou, zaboravljen dezodorans, peškir na kadi. Par cipela dolazilica.

 

 

 

 

 

 

 

Zašto nema vrabaca u Beogradu...

Zašto nema vrabaca u Beogradu,pita se ovaj naš sugradjanin sa slike...U svom otvorenom pismu ( po sopstvenom priznanju,u žurbi zaboravio da ga zatvori ...prim.aut.) koje je poslao gradonačelniku prestonice g.Djilasu,( i na adrese još nekoliko državnih institucija ), naš sugradjanin razočarano konstatuje da se poslednjih godina broj vrabaca u prestonici drastično smanjio, pa apeluje na g. Djilasa i gradske oce,da povodom ovog problema nešto učine.

Nаjveća i najkontroverznija srpska hip-hop grupа Beogrаdski sindikаt, poznаta po hit pesmаma kаo što su štа su Govedinа, Poroci Beograda, Alal vera i Oni su, u julu 2010. izdаla je novi аlbum pod nazivom Diskretni heroji.

FOLLOW UP

UPDATE

Na spisak neprijatelja koji prete bezbednosti SAD-a Pentagon je dodao WikiLeaks.org, sićušni izvor informacija i dokumenata za koje bi vlade i koreporacije širom sveta više volele da ostanu tajna. Kaže prva rečenica članka u NYT-u od pre dve nedelje.

Iz članka sledi da je WikiLeaks.org trn u dupetu ne samo Pentagonu, čiji izveštaj o sebi [WikiLeaks.org-u, link je pdf fajl] je objavio dva dana pre tog NYT članka [armijski zvaničnici su potvrdili autentičnost dokumenta], nego i vladama Severne Koreje, Tajlanda, pa i švajcarskih bankara [Bank Julius Baer], čije je pranje novca sajt uredno dokumentovao 2008. Švajcarci su svojevremeno uspeli da blokiraju pristup sajtu iz SAD na dve nedelje.

Amnesty International je prošle godine dodelio ovom sajtu nagradu za medije.

Dakle, Džulijan Asanž od WikiLeaks-a, čovek koji je prema nekim izveštajima u begu od Pentagona, se juče pojavio u 3D u Jevropskom parlamentu na panelu Alijanse liberala i demokrata pod naslovom: (Auto) Cenzura Novi Izazovi za Slobodu Izražavanja u Evropi [(Self) Censorship New Challenges for Freedom of Expression in Europe]. Opaska da je malo umoran posle 36 sati putovanja verovatno ukazuje na to da je doleteo iz rodne mu Australije. Svoje kratko predavanje koje se (uobičajeno) završava konstatacijom da smo (kao svet) na raskrsnici što se tiče novinarstva i slobode štampe, te da je želja/potreba za harmonizovanjem zakona koji regulišu tu oblast ujedno i prilika da se napravi nešto dobro*, je počeo opaskom da se panel dešava u prostoriji koja nosi ime Ane Politkovskaje, novinarke, žrtve totalitarizma u Rusiji, "ali nije samo Rusija u pitanju," dodao je i nastavio priču, koju rekonstruišem iz mojih beležaka.

Neki će ovih dana birati srednju školu ili fakultet koji će upisati. Ja sam to uradio pre nego što su ti koji danas biraju bili i rođeni.

Jednu od najbitnijih rečenica koju sam čuo a vezana je za posao, rekla je moja stara i iskusna koleginica, žena pred penzijom. „Čovek pola života provede na poslu ako ne računamo vreme koje spava. NIje svejedno kako će mu to vreme proći.“ Da sam ovu rečenicu čuo na vreme, možda bih preciznije ciljao na izbor budućeg zanimanja.

Davno je bilo kad sam završio školu. Višu elektrotehničku.

Tekst koji sledi nije napisao Radoje Veliki Domanović.

Ako nađete bilo kakvu  sličnost sa gore pomenutim nenadmašnim satiričarem i majstorom opisa stvarnosti, znajte da to nije nimalo slučajno.

Ne poznajem, naime, nijednog blogera koji se rodio ili koji živi bliže legerdanom Ovsištu od mog blogokolege koji se predstavlja kao gedza.73.

Ovo je njegov tekst a ja sam malo ljubomoran što ne uspevam  da napišem ništa slično:

 

 Pao sistem

 Srbi snivaju. Ni manje, ni više od drugih naroda. Možda imaju drugačije snove? Ko bi ga znao.

Moja gošća darkonduty  nastavlja svoju priču ...

 

 

Nakon neočekivanog uspjeha rumunjske nacionalne kinematografije koja se do te prijelomne 2006. godine, odnosno prije pojave Puiua i Porumboiua na repertoarima vodećih europskih festivala, u najmanju ruku smatrala marginalnom i to do one mjere da se čak nije moglo niti utvrditi kako se njezin značaj zadržava isključivo unutar regionalnih okvira jer on niti kao takav nije postojao, uslijedili su novi uspjesi na jugu Francuske. Poslije Cannesa 2007. godine i najvećim skepticima postalo je