I završismo osnovnu školu.
Celi dan gledam slike snimljene danas u školi i plačem ko kišna godina.
Emotivna mama.
Ali zvala sam i učiteljicu Draganu, koja je danas poslednji dan, provela sa njima, svojom decom. Plače i ona. Suze sreće i ponosa. Kod mene još pomešane i sa sećanjem kroz šta smo sve prošli da bismo bili ovde gde jesmo, pred malom maturom redovne osnovne škole.
Samo neka mi još neko kaže kako su deca okrutna i da inkluzija nije moguća.
VIII2 O.Š. Ratko Mitrović sa Novog Beograda, generacija 2001. ih je sve demantovalo.

Nisam prisustvovala premijeri, niti sam dosada naisla na ozbiljnije kritike u stampi ali sudeci po reakcijama gledalaca bice ovo i vise od onog sto smo ocekivali:

"film je nestvaran...pozelela sam da sam tamo, zajedno sa svima njima na filmu...carobno"

"KOLIKO JE SAMO DIVAN FILM . . . AAAAHHHH"

 "Odgledala sam sinoc film na premijeri u Beogradu! Ochekivala sam mnogo...ali...dobila josh vishe:) Potpuno sam bez rechi...a u nekim trenucima filma sam ostajala i bez daha!"

"PO PRVI PUT MI JE U POTPUNOSTI JASNO STA ZNACI KAD NEKO SAM SEBE PREVAZIDJE!BRAVO DJOLE!"

(sa

 Zestoko sam se dao u podizanje svoje psiho-fizicke kondicije, u zdravom telu zdrav duh, a u zdravom duhu...ne znam sta sad ide, ali sam siguran da postoji neki razlog zasto bi vam trebao zdrav duh.

Imam jasan cilj, imam bome' i volju, dovoljno sok zvaka i kafeina da ubijem konja i prilicno sam siguran da me nista ne moze zaustaviti...osim mozda medveda...ili vuka, dva vuka...mozda medved i dva vuka, plus ajkula, s mitraljezom...ajkule nemaju ruke...

...veverice imaju ruke...majke im' ga okupatorske...

Pre tačno godinu dana na tržištu Srbije se pojavilo jestivo ulje "Iskon" po ceni od 77 dinara. Do tog 1. septembra 2009. godine litar ulja smo plaćali 120 dinara. U roku od samo par dana sve uljare u tišini su spustile svoje cene na oko 80 dinara za litar. Uhvaćene u pljački naroda i zloupotrebi monopolskog položaja nisu mogli ništa ni da kažu. Ni oni ni vlast. Iz tog razloga ulje Iskon je bilo jedino koje se moglo naći u mojoj kući. Sve to do pre par meseci od kako ga nema u marketima u mom gradu.

Današnja vest kaže da će od sledeće nedelje cena jestivog ulja biti 145

Gost autor: Omega68

‘...И би потоп за четрдесет дана, и вода дође и узе ковчег и подиже га са земље. И навали вода..."

"А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу , који беше начинио; и испусти гаврана..."

И не само то; Моша је пре него што је примио заповести од Бога, на гори пред Господом остао четрдесет дана, Илија је четрдесет дана ишао до Божје горе Хорив, Исус је постио четрдесет дана у пистињи, а после Васкрсења је толико био са својим ученицима до Вазнесења.

Nakon drugog svečanog otvaranja zgrade u Šekspirovoj 8, naša koleginica Kleinemutter je pokušala da koristi usluge dugo očekivane usluge "Predah plus".

Kolko da podsetim, zgradu su otvorili pre više od  mesec dana, odnosno 2. aprila, na dan posvećen osobama sa autizmom. Nešto kasnije, Kleinemutter je krenula u poduhvat prikupljanja dokumentacije potrebne za konkurisanje za uslugu Predah. 

Sa mnogo angažovanja je uspela i molbu predala, ali ispostavilo se da se ona nakon više od dve nedelje nalazi u međuprostoru između dve susedne kancelarije nadležnog Centra za socijalni rad. Detalje će vam ona bolje objasniti.

Tim povodom, kolege iz Inicijative Bloga B92 napisale su pismo Skupštini Srbije, koje ovde u celosti prenosim.

Stvari oko planinarske opreme postaju nešto komplikovanije, i skuplje, ako se odvažite na višednevni boravak u prirodi. Osnovnu kampersku opremu čine šator, vreća za spavanje, podloška i još po nešto od sitne opreme. Počnimo prvo sa šatorima.

    Nikad kraja putovanju od skoro šezdeset  godina uz osećaj da to putovanje  traje mnogo duže i od mnogo pre nego što su me napravili majka i otac u kući od kamenja između kojih je bura razvejavala dosadu i sunčeva svetlost pripomagala zametanju i odmetanju. Kažu da je sve započelo u Vrlaniji, starom mlinu,  u vodi koja je davala  hranu i bila hrana, kada su  devojčica i  dečak izazivali sudbinu, devojčica se okliznula i pala u dubinu , a  zahvaljujući dečaku i svojoj bujnoj kovrdžavoj riđoj kosi bistra   dubina ju je odbacila na površinu. Ovce  nisu bile svesne da su mogle da ostanu bez  mlađane čobanice. Smreke su se nasmejale, bajami razigrali, smokve razduševile....

.

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta naš gost bloger je Džejms Mej (James May), koji radi na projektu "Portreti i sećanja Jevrejske zajednice Srbije pre Holokausta".

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta se širom sveta obeležava 27. januara, čime se označava godišnjica oslobođenja koncentracionog logora Aušvic-Birkenau od strane sovjetskih vojnika 1945. godine. Svi Evropljani imaju dobre razloge da se sećaju Holokausta, jer predstavlja jedno od najmračnijih poglavlja naše istorije. Milione ljudi su nacisti i njihovi saradnici širom Evrope, u periodu između 1933. i 1945. godine, progonili, tretirali ih krajnje neljudski, lišili ih dostojanstva i na kraju ih ubili. Iskazana brutalnost i razmere zločina i danas ostaju duboko šokantne. Veoma važan element obeležavanja Holokausta čini čuvanje sećanja na žrtve. To i jeste tema jedne aktuelne inicijative na kojoj radi Savez jevrejskih opština Srbije.

Povodom nedavno završene Nedelje parlamentarizma u Srbiji i više novopokrenutih građanskih inicijativa naša gošća-blogerka je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost).

Živimo u Srbiji. Živimo u zemlji za koju se kaže da je "mlada demokratija," u kojoj se demokratske institucije još uvek grade. Ovakva formulacija treba da uteši one koji veruju u demokratiju u trenucima kada pomisle da odustanu od svega.

Svi zajedno u CRTA, svaki dan, pokušavamo

U ona nenormalna vremena sankcija iz devedesetih, ljudi su se, kao što to isuviše dobro znamo, snalazili u igri preživljavanja na najrazličitije moguće načine. Tako je i jedan moj sugrađanin porodici obezbjeđivao golu egzistenciju zahvaljujući rodbini sa sela. Odlazio bi do njih, s vremena na vrijeme, i od tamo se vraćao autom do fula punim povećim dijelovima, dobrih, zaklanih životinja.

Ovog vikenda u Las Vegasu održaće se jubilarno  50. izdanje najprestižnijeg bodybuilding takmičenja na svijetu – Joe Weider's Mr. Olympie.

Poslije sve ove nervoze oko Grčke, baklava, ćeten alve, bloga punog piva, valja se malo posvetit i tjelovježbanju.

 Godinama unazad  praktikujem dva ritualna zujanja po youtube-tu. Prvi se sastoji od toga da otvorim  neku omiljenu muzičku numeru, a onda krenem niz ponuđene bočne predloge, što se brzo izmetne u totalno nekontrolisano račvanje, niz koje na kraju završim na desetoj diestinaciji, a nerjetko i nabasam na pažnje vrijedno muzičko otkriće.

Drugi vid zujanja je vezan za gvozdene sportove, i takođe se zasniva na neplanskom pristupu, mada cjenim da bi vas tako “upecani“ XXX(L) prilozi manje zanimali :)