Svaki ptičar ima svoju lokalnu „pačku“ (a.k.a. local patch), neko mesto za posmatranje ptica najbliže kući, koje može da obiđe i kad nema vremena ili goriva za ma šta drugo. A kako sam ja počeo da ptičarim iz kajaka, dugo mi je trebalo da shvatim da ptičarenje nije isto što i veslanje, i obrnuto. 

Za početak, da se zahvalim kolegama Mariopan i  chedimir-u, na korisnom doprinosu ovoj temi.

Azbest je zajedničko ime za više srodnih minerala čije je postojanje poznato skoro 4 hiljade godina (wikipedija). Ozbiljna eksploatacija je počela tek krajem 19 veka, sa industrijalizacijiom, a poseban procvat je doživela za vreme Svetskih ratova. 

Radon je inertni (plemeniti) gas, svepristutan u zemljinoj kori. Nastaje kao medjuprodukt raspadanja dva radioaktivna hemijska elementa, uranijuma i torijuma. Nema ukus, boju, ni miris, i ima veću specifičnu težinu od vazduha. Radon je i sam radioaktivan, i emitovanjem alfa čestica raspada se u metaloid polonijum, koji je takodje radioaktivan. Nakon čitavog niza sukcesivnih raspada završava kao stabilan izotop olova. Ovaj gas se difuzijom kreće kroz pore u zemljinoj kori i tako nalazi put do površine. 

Moj dragi gost je danas  hoochie coochie man

Ne ulazeći previše u odgonetanje dileme da li su GMO štetni ili ne po zdravlje, jer dokaza za štetnost izgleda da ipak nema, a neoborivih dokaza da su apsolutno bezbedni teško da ikad može biti pošto se uvek i u sve može sumnjati, čini mi se važnim da se na početku razdvoje dve stvari.

Jedna je ponašanje i uticaj velike kompanije koja se time bavi, Monsanto. Novac kojim Monsanto raspolaže je očigledno ogroman, i on mu omogućuje da vrši uticaj na vlade, na sudove, omogućuje mu da obezbedi donošenje propisa koji Monsantu idu u prilog, iako su daleko od zdravog razuma.

U godini u kojoj obeležavamo Stogodišnjicu od početka #WW1 istinska je privilegija biti britanski ambasador u državi sa kojom delimo obilje zajedničke istorije iz tog perioda.

Kada sam pre 3 nedelje predao akreditive predsedniku Nikoliću, u pozdravnom govoru sam kao jedan od ličnih prioriteta istakao rad na negovanju i promociji sećanja na sve požrtvovane ljude koji su zbližili naše države i naša društva.

Zato u svom prvom ambasadorskom blogu u Srbiji želim da iznesem

Gost autor: dr zura

Teške su primorske zime, kišne i depresivno sive. Ako izuzmem poneki lijep dan koji u biti samo pojačava čežnju za ljetom, i dodam obilje vijesti koje svakodnevno čujem i vidim, a znamo  da su i one pretežno sive boje, osjećaj težine je potpun.

Sjećate li se uvodnog dijela o Zelenom Zubu na samom početku filma Kako je Propao Rokenrol? Ono kad Koja par puta ispremješta na stočiću opružene noge, a onda kamera krene da prelazi preko ploča sračunato izaranžiranih na polici iza

Kadar, normalno, završava Najvećim Hitovima Discipline Kičme, iza kojih slijedi još samo Hendrix ;) A prva u tom nizu ploča je Chewing Hides the Sound (iz 1979.) od Snakefinger-a.

E, ovo je blog upravo o tom čudaku. I moguće, djelimično objašnjenje otkud baš on na tom mjestu u toj sceni.

Како баба каже!

У мојој кући се од памтивека знао ред: деда је глава породице, али је увек бивало онако како баба каже. Баба је била оса око које смо се окретали. Ако је требало

Šetnja za mrtve i razapinjanje živih

Pravda za Rastislava, Nemanju  i Marka!

Uvredljivi komentari sa zatvorenog dela internet foruma čine osnovu prvostepene presude višeg suda u Beogradu kojom su Rastislav Dinić, Nemanja Poleksić i Marko Nikolić prošle sedmice osuđeni na godinu dana zatvora, uslovno na tri godine. Žrtve uvreda su Boris Malagurski i Ivana Rajović, autori dokumentarnog filma „Pretpostavka pravde“, koji su krajem septembra 2012. godine podneli krivičnu prijavu protiv 12 članova foruma Parapsihopatologija zbog navodno organizovanih pretnji po život i ličnu i profesionalnu bezbednost, iznetih posle premijere filma.

Reč je o filmu koji se „na drugačiji način“ bavi pogibijom Brisa Tatona.

Parodija pravde

Koliko košta ,,sloboda govora” i moć reči?

Горак укус у устима након краја сваке школске године. Стичем утисак да нам остатак летњег распута служи да прикупимо довољно снаге како бисмо наредног 1. септембра погледали ученицима у очи. Прво је, наравно, потребно да погледамо себе у огледалу. Шта видимо? Понекад видимо Ништа – након годину дана симулације школе и образовног процеса, једноставно схватимо да смо играли игру без јасног циља, без критеријума, и без правила (не ваља генерализовати, али појединачни случајеви не мењају суштину).

Princeza mi je, opet, zaglavila bolnicu...

Leži, a gde bi drugde, na Zemunskoj pedijatriji.

Pa rekoh, da malo izvestim "sa terena"

Daklem, posle frke sa slikanjem, situacija je sledeća:

U njenoj sobi broj kreveta smanjen sa osam na šest.

(prekoredni post)

Policajka na železničkoj stanici u Sljodanki upozorila me je da budem oprezna ako kampujem kraj jezera.

„Ima mnogo napada na strance. Nedavno su opljačkali dvoje Poljaka", kazala mi je.

„Ja vozim od severa, od Ust-Bargažina, i svuda sam kampovala. Nisam imala nijedan problem", odgovorih joj.

Ipak, predostrožnosti radi, upoznala sam se s vlasnicom velikog ograđenog turističkog kompleksa bungalova u blizini kog sam nameravala da konačim. Uprkos mom očekivanju, nije me pozvala da postavim šator unutra, a ne zam ni zašto je sama nisam pitala, prećutno se saglasivši s tim da moju pokretnu kuću razapnem ispred njene ograde, s pogledom na jezero.

Odabrala sam mesto koje je s leđa zaštićeno ogradom, iza koje je na manje od tri metra udaljenosti njen bungalov, a sa bokova zaklonjeno visokom travom, visine skoro do krova šatora. Jedina otvorena strana ostala je ona prema jezeru i stazi kojom prolaze ljudi i poneko vozilo kad dolaze na piknik. Kada je pao mrak, zbog zelene boje mog šatora postala sam sasvim nevidljiva.

Ali samo do ujutru.

Недавно је у хотелу „Клуб А", на Копаонику, човек пио јутарњу кафу и разговарао мобилним телефоном.

„Ћао, нашао сам ти посао у ЕПС-у", говорио је. „Радићеш у протоколу код генералног директора. Плата је 50.000, није велика. Али кад једном тамо уђеш остаћеш заувек. Интервјуисаће те генерални наредне недеље, у четвртак."

Е, последица оваквих и сличних разговора је да је српска држава највећи послодавац не само у региону већ богами и у Европи.

Погледао сам податке и ево шта сам нашао.