Od trenutka kad je progovorio, nije prestajao da brblja. Bio je radoznalo dete. Sve ga je zanimalo. Stalno je zapitkivao, šta je ovo ili ono, kako se kaže... a šta to znači... Za divno čudo, nikome nije bio dosadan, svi su mu odgovarali kako su znali i umeli i smejali se ljubazno i s ljubavlju. Videvši ga još kao bebu kako spava s kažiprstom desne ruke prislonjenim uz slepoočnicu, babe, tetke, žene iz komšiluka, govorile su njegovoj majci: Biće to uman, pametan čovek. Živeli su u jednoj sobi niske tavanice, pod je bio od nabijene zemlje, njegovi roditelji su spavali

Leteo čovek balonom i shvatio da se izgubio. Odluči da se spusti niže i primeti čoveka na zemlji pa povika:

- Izvinite, možete li mi pomoći? Obećao sam prijatelju da ću se sresti sa njim za sat vremena ali ne znam gde sam.

Čovek mu odgovori: Nalazite se u balonu na nekih 10 metara od tla, na poziciji 44°48'45.85" severne geografske širine i 20°27'2.79" istočne geografske dužine.

- Vi mora da ste inženjer, povika balonista.

- Da jesam, odgovori čovek. Kako ste znali?

- Pa, sve što ste mi rekli je tehnički ispravno ali ja i dalje ne znam šta da radim sa vašom informacijom ... u stvari i dalje sam izgubljen. Iskreno rečeno niste mi ni od kakve pomoći povika balonista.

Čovek mu odgovori: Vi mora da ste menadžer.

- Kako ste znali?! zapita balonista.

- Pa, ne znate ni gde ste ni kuda idete. Popeli ste se na poziciju zahvaljujući toplom vazduhu. Obećali ste nešto a nemate pojma kako da obećanje ispunite i još očekujete od drugih da reše vaš problem. Činjenica je da ste u istoj situaciji u kojoj ste bili i pre nego što smo se sreli ali nekako sam sada ja kriv za to.

Prvi bicikl za moje putovanje oko sveta poklonio mi je prijatelj. To je bio jedan maunti bajk, star trideset godina. Koštao je oko 40 evra – prema rečima mog darodavca. Iako su sa njega ponekad otpadali delovi, prešao je 33,000 km natovaren sa 40 kg tereta. Njime sam se popela na Himalaje, na 5,416 m visok Thorung La pas, i prepedalala pustinju Gobi. Ostao je u Irktursku, 2014, kod drugog mog prijatelja, gde čeka da ga jednog dana, kada opet budem imala svoju kuću, dopremim nazad.

Drugi bicikl kojim sam nastavila kotrljanje poklonio mi je isti onaj prijatelj sa početka. Napravio

Svakako sebe malo bolje koristiti.

Razgledati i birati.

u srbiji se trenutno sprovodi takmičenje u kreativnosti finansiranja spašavanja života lečenjem. iako ustav ima nekih odredbi o pravu na lečenje, pa čak i posebnom nivou zaštite dece, sistem, tj rfzo, to ne prepoznaje kao nešto što bi trebalo da postoji u realnosti pa su ljudi primorani, ako im je stalo do svojih bolesnih, da organizuju: koncerte, sms akcije, nagradne igre i aukcije... povremeno se neko od političara priključi ovoj nametnutoj humanosti ali samo radi slikanja a rfzo i dalje stoji kao simbol neuređenosti, zapuštenosti, i u suštini sveopšteg posrnuća društva. budimo kreativni, smišljajmo načine kako da finansiramo lečenja.

- sta je vucic danas glupo smislio?

- da skole rade od 7i30 da bi stigao da odvedes dete pre posla

-kako da stignem do posla za 0 minuta?

Поштована госпођо Николић,

Недавно смо се упознале са кампањом Фондације ,,Драгица Николић - Више да нас буде" и пишемо Вам као грађанки која се својим радом несебично залаже за повећање наталитета Србије и као жени која засигурно разуме значај мајчинства и проблеме кроз које жене у улози мајке пролазе и са којима се сусрећу.

Osećam potrebu da vratim dug Draganu Đilasu. Bilo je to ovako.

Vreme: negde oko početka poslednje decenije prošlog veka. Ja sam još studirao, Dragan Đilas je radio. Odnosno, imao je zvanje studenta-prodekana na fakultetu na kome sam studirao, Mašinskom. U dekanatu su izmenili uslove upisa u narednu godinu nakon što je ispitni rok već prošao. Tada sam još bio nezreo i nisam shvatao da sam sam kriv što sam knapirao uslov. Osećao sam se pogođen nepravdom. Pomislio sam kako se ona može ispraviti kroz institucije sistema (kao što rekoh, bio sam nezreo), i tako sam se obreo

Pretpostavljam da je g-đa Paula Thiede, na kraju prošlonedeljnog «Utiska», bila sigurna da OEBS nije institucija koja nama može da pomogne, a da bi po jedan psihoanalitičar na svaku glavu učesnika u javnom životu bio minimum od koga bi morali da krenemo. Razmišljao sam o ovome dok je zamenica šefa Misije OEBS-a u Srbiji, ljubazno i uz osmeh pokušavala da odgovori na postavljena pitanja. Obratite pažnju: uz osmeh. Da li je osmeh u «Utisku nedelje» i vama zasmetao?

Taj mi je osmeh zamaglio sopstveni utisak. Kako čovek da podnese toliko odsustvo mržnje

[Буди против, само буди човек]

На 11. Европском фудбалском првенству те године, четвртфинална утакмица са Холандијом је почела изненађујуће добро. Организација игре и отпор који су наши пружали, и поред психолошке предности противника, били су чврсти. Чак, запањујуће добро, штавише саврешно, организовани. Чекало се да се види да ли ће наш тим успети да оствари неку шансу и дочекало се. Тај први, савршени период игре је крунисан врло добром акцијом у 15. минуту, када је Милошевић наместио зицер, а Мијатовић промашио. Од тог момента се игра Југославије распала, Холанђани су после само девет минута стигли до првог гола и до краја утакмице дали још пет. Сећам се коментаторових речи да је сав узрок пада игре у том једном промашају. А мени је та утакцима деловала као да је тим одлучио да ће игра или бити савршена или никаква, па је, на прву акцију која је срушила савршенство, одустао. Иако неизнађујућ, пораз је, својом драстичношћу, био срамотан.

Mi u ovom trenutku ne možemo da znamo tačnu cenu izbora, jer ona zavisi od više varijabilnih činilaca, tvrdi predsednik Republičke izborne komisije. Njemu, kako je izjavio novinarima, nije poznata ni cena prethodnih izbora održanih pre dve godine. Međutim, predsednik RIK sasvim izvesno zna da sredstva u budžetu nisu planirana, jer je reč o vanrednim parlamentarnim izborima, pa će biti obezbeđena iz budžetskih rezervi. Kolike su i kako će se obezbediti te rezerve u budžetu Srbije nije najjasnije, kada je poznato da je planirani budžetski deficit za 2014.g. čak 182,6 milijardi dinara,

Zaista, koliko će poreske obveznike koštati vanredni parlamentarni izbori raspisani za 16. mart ove godine?

U Srbiji, čini se, još jedino penzioneri  imaju kakvu-takvu kupovnu moć. Da nije tako ne bi ih agresivni marketing bankarske mafije uzeo za prioriitetnu ciljnu grupu. Nije to, naravno prvi put. Sećate li se izvesne bankarke Dafine, od milja nazvane, „Penzionerska majka“? Naravno da se sećate. A sećate li se šta nas je sve zajedno, i nas i Srbiju, snašlo kada su i penzioneri opljačkani, kada im je na prevaru uzeta i poslednja ušteđevina ispod slamarice? Snašli su nas beda, glad i ratovi.

Negde iz daljine čuo se petao. Dva psa su se dolajavala preko brda a iz obližnje šume probijao se tek poneki cvrkut  dok su laka kola za prevoz sena škriputala nizbrdicom kojom su prethodne večeri prošla suprotnim smerom. Četvoro putnika čiji su se obrisi ocrtavali na već svetlom nebu nisu puštala ni glasa a mršavi konj je bio suviše zauzet brigom da ga kola ne sustignu pa nije  ni rzao ni stenjao. Tako se Bane, najtiše što je mogao, oprostio od vojske koja više nije znala u čije bi ime streljala dezertera ali bi to uradila, sasvim sigurno, samo ako bi

Ako postoji jedan silver lining u celoj ovoj patnji, to je apsolutno neverovatno apsolutno nezaustavljivo zajedništvo nepoznatih ljudi. Još mi je lepše što je to zajedništvo bilo potpuno neplanirano, instinktivno i tako očigledno jedini način da proguramo nesreću. I guramo još.

But still the warmth flows through me
And I sense you know me well
No luck, no golden chances
No mitigating circumstances now
It's only common sense
There are no accidents around here