Naravno da bi najradije pobegla od njih povlačeći se u najudaljeniji kutak sebe i praveći se da ne postoji barem do narednog praskozorja.
               No, budući da život najčešće ne dopušta tako ekstravagantne izlaze, naučila je da ih prebrodi sićušnim trikovima koje je godinama pohranjivala među listove starog školskog herbarijuma što je sve manje mirisao na trave, a sve više na napabirčena iskustva plaćena sopstvenim greškama.

               U stvari, već dugo imam na umu da napišem par pričica o dobrim ljudima koje sam sretala silom (ne)prilika, primorana da šetkam po raznoraznim čekaonicama i ordinacijama. Nakupilo se tu podosta materijala, ali nikako da privolim sebe da sednem i uobličim ta iskustva u nešto što bi bilo čitljivo. Sve se nešto femkam, pa kao, ne umem, pa kao ne znam kako bih... A zapravo sve vreme grešim dušu o ljude o kojima je vredno pričati, jer rade svoj posao pošteno, profesionalno i čak, na momente, i daleko bolje i humanije nego što im to stroga pravila profesije određuju.
               Na žalost, i ovog puta ću tu temu zaobići.

                 Problemima nikad kraja. O njima moja gošća Kleinemutter:

                Pomagala koja po zakonu plaća RFZO uglavnom nema u apotekama.

                Država je uvela sistem kakav joj odgovara, a to je da na tenderima nabavlja lekove. Nisam protiv toga ako je taj sistem dobar. Međutim, on očigledno nije na korist pacijentima već samo državi. Lošim radom ( sporovođenjem ili nesprovođenjem tih tendera ) ona nam uskraćuje pomagala i lekove.

               A poenta je da ta pomagala i lekovi nama pacijentima budu dostupni.

Саопштење за јавност поводом најављеног смањивања броја часова предмета Српски језик и књижевност

 Za svega nekoliko sati počinje prvi gren slem sezone, za nas tradicionalno najvažniji (otkada je prepodobni No1e retroaktivno postao nezaobilazni deo svih naših tradicija), na kome smo do sada osvojili tačno polovinu od "naših" 16 gren slem titula u singlu (naravno da nisam zaboravio da uračunam i Moniku). Jedno od mogućih objašnjenja za to je opštepoznata i statistički dokazana činjenica da naši ljudi u skoro svim sferama života (a naročito rada) najbolje rezultate postižu van Srbije, a Melburn je udaljeniji od Srbije nego Pariz, Vimbldon (London) i Njujork zajedno! Drugo moguće objašnjenje leži u našem mentalitetu, jer mi odmah na početku demonstriramo svu raskoš našeg talenta, i posle nam više nije interesantno da bilo kome išta dokazujemo, pa onda ovi drugi "rad, red i disciplina" mogu više da dođu do izražaja kako sezona više napreduje.

... i zemlja u žestokoj finansijskoj krizi, sa stopom nezaposlenosti od preko 27%, sa ogromnim javnim dugom i ekonomijom koja posrće, sa separatističkim težnjama Katalonije i Baskije i već izglasanim referendumom gde će se verovatno glasati o proglašenju nezavisnosti ove prve. 

Sa druge strane, da li zbog klime, hrane ili nečeg trećeg, među ljudima vlada uvek dobro raspoloženje i spremnost da se priča o svemu, samo ne o politici.

Видио сам смрт моћног човјека, убила га је туга, видио сам можда, убиство из даљине, видио сам људску мржњу, а мислио сам, као опсједнут, само на једно: да ли му је посљедња мисао била освета или љубав?

Šumski zviždak - foto (c) Snežana Panjković

Iako sam jednu polovinu detinjstva proveo u šumi, a drugu na dva ili tri omiljena drveta – što je nesumnjivo ostavilo traga u meni, verovatno najprimetnijeg u nevoljnoj ili, u najboljem slučaju, mrzovoljnoj razmeni svakodnevnih uljudnosti – nikako se ne bih usudio tvrditi da dobro poznajem šumske ptice, niti da imam ozbiljnijeg iskustva u ptičarenju po šumskim staništima. Zato sam se za savet obratio jednom biologu koji je i diplomirao na fauni ptica svoje lokalne šume:

 Ovu temu smo malo načeli kod Alsa, al kako smatram da zaslužuje poseban blog, evo njega.

autor: Rodoljub Šabić
Nije ništa neobično da tragični događaji mobilišu emocije i energiju velikog broja ljudi, naprotiv. Potvrdu toga imali smo nedavno i kod nas, povod je bio nedavni stravičan zločin u kome je izgubila život nesrećna devojčica Tijana Jurić. Ali, uz dužno poštovanje prema bolu svih koje je tragedija pogodila i očekivanje da zločinac bude adekvatno kažnjen, čini se da je ta potvrda dobijena na bizaran način.
Prvo se u direktnoj vezi s tim događajem pojavila inicijativa "Smrtna kazna za ubicu Tijane Đurić". Na različite načine inicijativu

човек кога смо сви волели.

Био је ерудита, свезнадар, полихистор, шмекер, зајебант и пријатељ. Волећамо га и сећати се. 

Prvi korak u totalitarizaciji jednog društva načinjen je onda kada ubijete   građanina.    Hana Arent

Društvo ne može napredovati ukoliko su njegove vrednosti u sukobu sa pretpostavkama njegovog razvoja.    Vesna Pešić

Nijedna zastava što se vije, nijedna čaša što se pije naša nije.    Miloš Crnjanski

Sažetak:

Tužna je realnost da današnjom Vojvodinom danas suvereno vlada jedino strah, otuda se o ozbiljnim problemima ovde uopšte ne govori. Diskusije, kritičko promišljanje i pozitivno afirmisanje vojvođanskih specifičnosti i vrednosti istisnuti su iz javne i političke sfere

Postoji anegdota o tome kako je druga Nikitu Sergejeviča Hruščova na jednoj od prvih pres konferencija nakon Staljinove smrti, u času dok je govorio o razmerama Staljinovih zločina, jedan od prisutnih novinara prekinuo pitanjem:

─ A zašto ste o svemu tome ćutali dosad?

Vidno iznerviran pitanjem, Nikita Sergejevič je ustao, lupio pesnicom o sto, i dreknuo:

─ Ko je to pitao, hoću da ga vidim!?[1] 

Nakon ovako postavljenog pitanja u sali je zavladao apsolutni muk. Nikita Sergejević je ponovio pitanje, a onda, pošto odgovora i dalje nije bilo, sasvim smireno izjavio:

─ Eto. Zbog toga.

Sličan model ponašanjaprepoznaje se i po pitanju aktuelne pat pozicije na relaciji između republičke i pokrajinske administracije oko trenutnog mesta (statusa) vojvođanske autonomije. 

Gost autor: Gavrilo

Фотографија beginning телескопа Hubble

Неуро-урбанизмус

Mентални поремећај који се манифестује као депресија, напад страха, шизофренија највише је заступљен у популацији великих градова.
Директор института за менталне болести у Манхајму, Andreas Mejer-Lindenberg каже да је неуро-урбанизмус последица велике буке, загађености ваздуха, пуно смећа, суживота великог броја људи на малом простору, свакодневни стрес.
Да ли су то заиста узроци?

Kišno jutro nad Hrisohorafom, kraj obala jezera Kerkini, nedaleko tromeđe Grčke – gde se nalazim, Bugarske i Makedonije. Seoske laste i gugutke po žicama... Već sam tu bio u aprilu ove godine, i tada zaključio kako se ovde valja vraćati. Pre puta sam Stiva Milsa, autora ptičarskog vodiča za sever Grčke, pitao za preporuku gde da ptičarim, pa mi je odgovorio da je do sada jezero Koronia verovatno već presušilo (i, otuda, lišeno ptica), da jezero Volvi verovatno nije loše (to su ona dva jezera istočno od Soluna), a da je jezero Kerkini uvek dobro mesto. Magično mesto, kaže za Kerkini u uvodnoj rečenici tog poglavlja u svojoj knjizi.