Piše: Rodoljub Šabić

Često se, tražeći pomoć i zaštitu prava građani obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i povodom stvari koje su van njegove nadležnosti. Može to i da prija kao izraz poverenja u instituciju ali je uvek i "teret", stvara nekakvu obavezu da se odgovori, da se uputi na relevantne propise ili na "adresu" na kojoj bi pomoć trebala da se dobije.

Te situacije, uz ostalo, uvek otvaraju pitanje (ne)obaveštenosti građana i o elementarnim pravima koja u određenim situacijama imaju. To i učestala

Narodna izreka veli: Od dva zla, biraj manje. Već sam nekoliko puta ovde na blogu pisao da su mi tz narodne izreke i/ili poslovice, od malena bile sumnjive i ni malo korisne, čisto gubljenje vremena. Gore citirana izreka to samo potvrđuje. Zlo je zlo kako god okreneš. Jer recimo ako su oba zla iste težine, kvaliteta, dimenzija, što je najčešći slučaj, kako onda da biraš manje? Uglavnom, ako ne i u 100% slučajeva, ne biraš ti ili ja nego uvek neko kome je zlo u rukama. Možda se neko seća, možda i ne ali sam svojevremeno napisao, čini mi se pišući o ZLU, sledeće:

Koncert na koji nikada neću otići.

Kosovski mit je vrednost na kojoj se gradi duhovnost ljudi sa ovog prostora. Kao i svaki mit neretko je u sukobu sa realnošću. Kao i svaki mit podložan je interpretacijama i zloupotrebama. Kao i neki drugi mitovi nalazi se u pravnom dokumentu (ovaj mit konkretno u preambuli srpskog Ustava).

Sinoć je u „Božidarcu“ odigrana predstava „Dragi tata“. Neću reći pred punom salom, jer sala nije bila puna.

Nažalost.

Iako je pisac ovih redova filolog (skoro pa sam i sama to zaboravila) ovo neće biti pokušaj književne, pozorišne, ni bilo koje druge kritike. Čak ni analiza.

Na sreću.

Pošto blogeri vole poeziju, evo mog prepeva još jedne pesme. Odmah da se ogradim, francuski mi je očajan, na nivou srednjeg dva na Kolarcu od pre jedno 30 godina, tako da nemojte biti preterano kritični...ali ova mi se šansona, u izvođenju Iggy Popa, naročito dopala, pa nisam odoleo...dakle:

Išao sam u Ameriku desetak puta. Uglavnom na vrlo kratko. Nekad i na manje od 24 sata. Bilo je to u vreme dok sam radio u kabinetu predsednika Srbije. Takve su bile okolnost. Odlazak, desetak sati u avionu, dolazak, sastanci, najčešće u Zgradi UN na East riveru, sednica Saveta bezbednosti, obično, i povratak. Najduže sam bio prvi put. Tada još nisam bio u Kabinetu, bio sam slobodan strelac, privatno lice, svoj čovek, a u Njujork sam išao da bih video konvenciju Republikanaca na onim izborima kada je Džordž Buš trčao za svoj drugi mandat u Beloj kući protiv demokratskog kandidata Kerija.

Velika seoba naroda (osma od deset priča)

Park je karavansaraj. Sa ulice se vidi krst od kamena po kome se veru sitna deca. Naokolo, po ogradici spomenika suši se šaren veš. Nisko sunce, pocrvenelo pred zalazak. Utihla je dnevna graja i slabo se ko kreće. Tamo dublje, putnici prostrli ponjave po prašini i mole akšam pod vedrim nebom. Mrak pada

Svako ko je imao priliku da vidi Mikelandjelovog Davida verovatno nije mogao da se otme utisku da je ovo umetnicko delo nastalo od ogromnog komada kamena. Oni malo mastovitiji su isli malo dalje ... David se skrivao u toj steni, a Mikelandjelo ga je samo "izvukao" odatle.

Da, ja sam jedan od ludaka koji je bio opcinjem likom i delom. To opravdava moja "besmislena istrazivanja" koja su do sada dovela do 3 numere za koje je zvezdani covek rekao da su formirale (ili zaintrigirale) njegov muzicki izraz.

Dan peti.

U crno sam se zavila, klima mi je mrela. Naravno, usred letnjih najava vremena koje zvuče kao da živimo u Africi, neće valjda da crkava zimi kad mi nije potrebna. A, naći majstora klimatistu je teže nego napipati kardiologa da vam obavi kućnu operaciju na otvorenom srcu. Polovina njih juri kao besna naokolo, a kusur je otišao na more, briga njih što klime kao muve umiru kad im vreme nije.

Već za vreme nedeljnog ručka je moja Roditeljica počinjala kritički da me merka, i mrmlja: »Trebalo bi je oprati«. To je bila više konstatacija sa imperativnom tačkom na kraju, no pokušaj dijaloga sa Ocem koji je, preko puta nje, vodio bitku sa supenim rezancima. Zamenica iz njene higijeničarske rečenice je mogla da se odnosi i na stolicu na kojoj sam sedela, i na zavesu koja se krila iza mene, ali iskustvo nedeljnih