Gledao sam jednom neku Ršumovu emisiju za decu gde je on objašnjavao šta znači reč "kobajagi". Nisam siguran, ali mi se čini da ima i pesmicu na tu temu. Bio je veoma efektan, razumljiv i jasan, tako da je skoro svako dete koje je gledalo tu emisiju moglo da shvati da je "kobajagi" zapravo pretvaranje, dogovoreno ili nedogovoreno glumljenje i odigravanje onoga što nije, da bi se prikrilo ono što jeste. Kobajagi u sebi nosi elemente zavaravanja, ali i elemnte igre. Zavisi sa koje pozicije to gledaš i šta su mu stvarne namere i stvarne posledice.

To je to Ršumovo "kobajagi"

Predsednik je najopušteniji..On trči sam i pobediće "sto posto", mada je povredio tetivu..

Govorio, citirao Đinđića i naravno sam sebe..Zatražio da se "ne salazi sa njegova evropskoga puta koji je trasirao 2007. godine"..Hmmm..jedino je što bih rekao na tu konstataciju.

Mićun

I ne zna čovek bi li se tome grohotom smejao ili gorko plakao. Miloševićeva era nesmiljeno traje. Sve je

Ne verujem da postoji veći rusofil pod "kapom nebeskom" od moga ujaka Dušana (bog mu dao dobro zdravlje) ili da ga je bilo takvoga od moga pokojnoga oca. I gde god je bilo moguće, oni su to svoje rusofilstvo pokazivali. Pri tome je apsolutno nebitna stvar što nikada nisu bili u Rusiji niti u svome životu upoznali nekoga Rusa.

Navijali su za ruske reprezentacije u raznim sportovima i kad igraju protiv nas, veličali do neba ruske svemirske programe i strastveno objašnjavali kako je gola propaganda da su na Mesec stigli Amerikanci. Zar oni da stignu pre Rusa. Bili su oduševljeni

Seća li se još neko što je bilo 3. februara, dana, kad je držan drugi izborni krug a ja "bio na pecanju". Za nesećajuću većinu da pomenem, kako su od straha da će Srbija odustati od EU ako dođe do Nikolićevoga izbora, toga lepoga sunčanoga dana, na biralište izašla skoro 2,5 milona proevropski raspoloženih birača i porazilo Nikolićevu otvorenu ambiciju da Srbiju odmah proglasi "ruskom gubernijom".

Među tih gotovo 2,5 miliona ljudi, bilo je sigurno dosta onih koji su poverovali da će Tadić umeti da kapitalizuje taj rezultat i vođen jedinom mogućom političkom logikom,

Pominjao sam u prošlom blogu mladog istoričara Milana Radanovića. Dao mi je intervju za zagrebačke Novosti i evo šta kaže:

Mилaн Рaдaнoвић Зaтирaњe тeкoвинa кoмунистичкe бoрбe

Jutros, sasvim iznenada, umro je general Mile Novaković. U Surduku, selu na obali Dunava. Selo je mislim u opštini Stara Pazova, i general je tamo živeo od kada smo mi Krajišnici proterani iz Hrvatske. Bio sam davno u njegovoj kućici, udaljenoj od naselja, do koje se stizalo poljskkim putem. Pričali smo o svemu i svačemu nekoliko sati. Čak smo se prisetili da je tačka na kojoj živi, a na kojoj smo sedeli tog časa, on, ja i njegov pas, lepi, crno- beli dalmatiner, bila ivica civilizacija, Limes. I smejali se tome.

Mile Novaković je po mnogo osobina bio izuzetan i neobičan

Davne, 2004. glasao sam za Tadića. Već, 2008. godine, ovde ste mi svedoci, na zgražavanje mnogih, meni dragih ljudi, napisao sam "kako će morati pobediti bez mog glasa i da taj dan, iako zimski idem pecati štuke".

Dvadesetog maja ove godine, nakon celonoćnog držanja desne ruke u zamrzivaču, otišao sam do izbornog mesta i glasao protiv Tadića. Ne za Nikolića, njega sam samo zaokružio, jer sam jedino tako mogao dati svoj puni doprinos kazni koju je Tadić debelo zaslužio. Da ne nabrajam sada zašto, imam bar sto tekstova napisanih na tu temu, pa koga zanima neka vidi.

 U izveštajima o ubistu štićenika crkvenog centra za suzbijanje narokmanije, koga je ubio protojerej Branislav Peranović, mediji kao da se plaše ispričati šta se to sve dogodilo, kako se dogodilo, gde je ludi pop ubio štićenika, ko je vlasnik tog nadrilječilišta, na čijem je zemljištu ono podignuto, koliko ima takvih centara u eparhiji šabačkoj,da li ga (ih) je ikada obilazila zdravstvena inspekcija, da li je Peranović imao crkveni blagoslov da "leči", zašto nije rasčinjen kad je ranije belodano dokazano da je štićenike podvrgavao najtežoj torturi, nego mu udeljen isti posao i slične stvari.

Patrijarh Srpski Irinej, opravdavajući odluku da SPC ne da saglasnost za dolazak Pape u Srbiju, na najružniji mogući način je oblatio izbeglice.

On je izjavio da Crkva smatra kako nije sazrelo vreme za dolazak rimskog pape u Srbiju zbog još uvek svežeg sećanja na posledice Drugog svetskog rata, potonjih ratova, ali i zbog toga što „ovde živi mnogo izbeglica“. Nastavljajući dalje svoj lament, rekao je kako se papi ne može garantovati bezbednost zbog izbeglica i dodao da bi bila nemerljiva tragedija da se nešto desi poglavaru Rimokatoličke crkve.