Jutros sam se vratio iz Londona gde sam bio gost na kraljevskom venčanju, koji mnogi lažno nazivaju svadbom veka. Prvo da objasnim kako sam se ja uopšte našao tamo. Elem, mladina majka, zla tašta, Carole Elizabeth Middleton, devojačko Goldsmith je moja tetka po ocu, koja mene prosto obožava. Ali pošto su se moja mama i tetka Carole posvađale 2003. godine na prvomajskom uranku oko toga koja pravi bolje pihtije, i od tada ne razgovaraju već se samo naokolo ogovaraju, na svadbu sam pozvan samo ja. Moja mama se jako naljutila na mene i zapretila da će me se odreći preko novina ako odem, ali sorry mama, ja bih te prodao i za mnogo manje nego što je kraljevsko venčanje.

Kao što znate glavna fora na venčanju su bili šeširi. Proveo sam skoro dva meseca u traženja šešira za tu priliku i jedva sam se odlučio. Želeo sam da pokažem svoj nacionalni ponos i my heritage, zato sam se odlučio za oblačiće, kao simbola neba i nebeskog naroda i duge kao simbola pederluka. Mnogi britanski i svetski tabloidi proglasili su moj šešir za najbolji na čitavom venčanju, iako je konkurencija bila velika. Elton je bio toliko ljubomoran na moj šešir da je u više navrata pokušavao da ga izbuši.

Javno priznajem da sam ljubomoran na Hrvate. Prvi put sam osetio ljubomoru kada sam zajedno sa svojom prijateljicom, koja ima tu sreću da poseduje hrvatski pasoš, putovao u Nemačku. Ona je stala u VIP red, sa ostalim državljanima EU, dok sam se ja našao u non-EU redu i pola sata „flertovao“ sa zgodnim nemačkim službenikom.

Ljubomoru osećam i svake godine kada se u Zagrebu organizuje gej parada, dok je u Beogradu parada još uvek misaona imenica.

Pukao sam od ljubomore kada su Hrvati dobili prvog otvoreno gej učesnika „Velikog brata“, dok naši, i kad im na čelu piše, neće da saopšte tu „strašnu“ činjenicu.

Ali, kap koja je prelila čašu jeste vest da su Hrvati dobili i prvog gej kandidata na izborima za Sabor. Zbog te činjenice tri dana skoro da ništa nisam jeo, spustio sam roletne i nisam hteo da izlazim iz sobe, niti da komuniciram sa spoljnim svetom. Jedva sam preživeo taj udarac. Ostale su vidljive i nevidljive posledice.

 

Jutros u 7 po srednje evropskom vremenu zvonio mi je mobilni. Nisam bio besan, jer sam kao i svaki domaćin čovek, već bio budan i ložio vatru, ali sam se začudio ko me tako rano zove. Bio je to fabulozni Tim Gunn koji je cvileo preko telefona kao malo dete kad oguli kolena. Kaže on meni tako cmizdrav:

„Azdejkoviću, gde je tvoj blog o crvenom tepihu. Kako da znam koje haljine su bile lepe, a koje ružne, kad ti nisi napisao blog!!!"

Cmizdrio je i molio skoro sat vremena da napišem blog, ali sam se iznervirao i spustio slušalicu. Zvao je još nekoliko puta, ali sam ja odbijao pozive.

Izvinite, ja sam radan i produktivan član ovog društva. Nisam kao Mlađan Dinkić. Ja spavam u vreme kad se daje Oskar. Ako mislite da piše o crvenom tepihu, onda pomerite satnicu.

 

Sede tako Srbi za kompjuterom, gledaju slike iz Makedonije i smeju se "jadnim" Makedoncima kako falsifikuju istoriju i kite se Aleksandrom Velikim kao da je on njihov. Glasno se smeju, prstom pokazuju i ismejavaju...

Onda su promenili website, videli kako je Srbija osvojila stotu medalju i krenuli da urlaju od sreće i da se raduju kako su moćna i velika nacija, koja je najverovatnija starija od Aleksandra Velikog i svoju prvu medalju najverovatnije osvojila u Antičkog Grčkoj, naravno u tenisu! Nikako da im padne na pamet da smo svega nekoliko godina Republika Srbija i da smo pod tim imenom nastupali samo na Olimpijadi u Pekingu i Londonu.

Ako nemaju hleba, neka jedu Pradu! - Neša Klik, Beogradska inicijativa

Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako je vama, ali meni je baš frka zbog ovog pripajanja Srbije Rusiji.

Ne znam da li ste primetili, ali čak 85% Srbije je pod okupacijom Rusije.

Našu je Srbiju kupio Gasprom.

I niko ne reaguje.

Ja moram - kada neko trpi nepravdu ja ne zatvaram oči.

Pada mi nekoliko ideja na pamet.

Da odem da se urgentno krstim, idem svaki dan po šest puta u neku SPC poslovnicu i postanem extra pravoslavan.

Ili, da istetoviram Кремль. Na desnoj podlaktici, iznutra, pa da se vidi kada dižem tri prsta.

Ili da odem sa zadnje strane ruske ambasade i ljubim Rusiju u задний ...

Ku, ku, majko, najgore od svega, kada sve prodamo i kada se potpuno podamo Rusiji, moraćemo da dajemo i svoje задний za parče suvog ’leba...

Eto nam Rusija...

 

„Abecedna pesma“ promovisana je na Queeria blogu, kao poklon blogerima za početak nove blog sezone.

Odbor za blogersku nastavu „Queeria centra“, čiji je predsednik Predrag M. Azdejković, promovisao je „Abecednu pesmu“, po tekstu umirovljenog porno glumca Rona Jeremya, na muziku umirovljene porno glumice Ciccioline, u aranžmanu i produkciji još uvek dobrodržećeg porno glumca Rocca Siffredia.

Glumci Peter North, François Sagat, Belladonna i vojni hor „Butthole Whores 3“ učestvovali su izvedi ove pesme.

Umirovljeni porno glumac Ron Jeremy, napisao je pesmu, čiji svaki stih prati slovo abecede i predstavlja osnovu Queeria bloga: „Ne pristupajte blogu metodološki, pristupajte mu srcem“, savetovao je porno glumac.

Umirovljeni porno glumac pretio je blogerima dildom, a oni su mu se smejali, zašto je tako, pitao se i sam.

Konferencija za novinare otvorena je blogerskom pesmom, a umirovljena porno glumica Cicciolina objasnila je šta ju je inspirisali u stvaranju muzike za ovu pesmu: „Ideju za ovu kompoziciju sam dobila jedno veče dok sam s porodicom gledala film ’Weapons of Ass Destruction’ i odmah u ruke uzela udaraljke i metalofon. Kreativni vrhunac dostigla sam posle svega 3 minuta,“ izjavila je glagoljiva porno diva.

Na kraju je uživo otpevana „Abecedna pesma“.

Protiv svoje volje Hanukkah i novogodišnje praznike proveo sam upoznajući se sa predsedničkim kandidatima - kao da ih do sada nisam dovoljno dobro upoznao. Mislim da su namerno tempirali izbore za novogodišnje i božićne praznike kako bi ih upropastili. I prošle godine je bilo tako. Umesto da mi kroz odžak upadne Mladić Mraz, upadali su mi predsednički kandidati. Ali ovo nije blog „Kako su predsednički kandidati ukrali Božić“. Ne.

Nakon što sam se satima družio sa predsedničkim kandidatima – najviše sa Veljom kao što se može videti – došao sam do zaključka da svim srcem, svim organima (naročito maestralnim), svim noktima i živcima, svim dlakama i svim prstima treba glasati za Tomu Nikolića – grobara iz Kragujevca.

Odlučio sam da uštedim lovu, krizna su vremena i da se kući umesto taksijem vratim pešaka. Em se štedi novac, em je to neka fizička aktivnost, em je zdravo biti na vazduhu. Posle pola sata sam stigao kući i shvatio da bih mogao da se ugledam na Michaela Jacksona, koji kada izađe napolje stavim masku na lice, ali ne zato što sam umislio da sam ekstra poznat već zato što nam vazduh smrdi. Posle te zdrave šetnje do kuće mene je bolela glava, bilo mi je muka i garderoba mi je smrdela na dim.

Odmah sutradan obavestili su me da je 31. januar nacionalni Dan bez duvanskog dima. E baš lepo. Moj doprinos je da već 16 meseci ne pušim. Od koga je dosta je.

Moram priznati da mi je žao mojih bivših kolega pušača jer u nemanju hrabrosti da se reše problemi velikih zagađivača, kola se sruše na njih. Pušači su nam za sve krivi.

JEBIGUZAČKO NASILJE

Išao neki čovek kroz planinu pa usred najgušće šume nade čoveka gola, naga, privezana uz drvo.
- Šta ti tu radiš? - upita ga.
- Eh, šta radim!
- Ne dao Bog nikome ovo. Napadoše me neki ljudi, svukoše me gola, privezaše uz drvo pa se izredaše sva četvorica na meni!
- Pa što se nisi branio?
- A čime da se branim?
- Pa rukama!
- Kako ću, kad su mi ruke privezane uz drvo pa ne mogu da maknem njima!
- Što se nisi branio nogama?
- I noge su mi vezane, ne mogu ni njima!
- Pa zar nisi mogao nikako da se braniš?
- Ama razumi čoveče, ne mogu ni da se mrdnem, a kamoli da se branim!
-- E - reče onaj što je došao - kad ne možeš da se braniš, hajd da te i ja jebem!

U BERBERNICI

Neki se gost brijao u berbernici. Šegrt ga brijao, a majstor sjedećke gledao. Kad ga je šegrt lijepo uredio, gosa zaiskao koliko mu je za trud.
- Šta date - reče šegrt.
- Nije što date, jer ja ne znam što vas ide.
- Bog vas vidio, kako ste plaćali drugima, tako platite i nama!
-- Ali se ja - reći će gosa - nijesam nikada u berbernicama brijao, već bi me brijala moja žena, a za plaću ja bih je svaki put pošteno odjebao, biva odjebao bih brijačinu. Takvo je, dakle, bilo moje plaćanje do sada.
- Molim vas, eto vam majstora pa platite njemu- reći će šegrt.