Political stability has become boring, hasn't it?

After all, once we elect a parliament and they choose a government, the entertainment values drop rather dramatically in a politically stable environment. During the pre-election period, it is exciting. We get promises, wild accusations, insults, mud-slinging, and the very best of the Human Condition under pressure. But then the votes are counted (and recounted and contested), the names are read out and after we have laughed and cried and jumped for joy and sunk into despair, and we just have to get back to work and hope RTS and B92 come up with something equally entertaining for us to watch.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović na klaviru je odsvirao nekoliko kompozicija okupljenim zvanicama u zgradi Vlade Republike Srpske, među kojima je bila i pesma "Moj galebe". Predsednik Vlade RS Milord Dodik je posetu hrvatskog predsednika ocenio veoma uspešnom, pišu banjalučke Nezavisne novine.

:)

Mnogo mi se dopala ova vest, istrgnuta iz konteksta Josipovićeve posete Dodiku. Ima finu poruku, ok, ne baš da sad svi političari moraju da nauče da sviraju klavir, al da treba da nauče da komuniciraju na pozitivan način,  pod obavezno.

Čekaju nas, sasvim izvesno, teške godine. No, čeka nas i nužno raščišćavanje političke scene. Pošto volim predviđati, a pokazalo se da tu i nisam tako loš, pokušaću da pogledamo u budućnost - jedno dve godine, negde do zime 2014.

Biće izbori i sada je sasvim očigledno da će vladajuća koalicija na njih ići sa sloganom "I Kosovo i EU". Nevažno je šta je ta politika doživela potpuni slom, kao i to što vladajuća koalicija vidi taj slom.Raspored političkih snaga je takav da i najveći konkurenti vladajućoj koaliciji, dvojac Nikolić - Vučić dele identičan stav  i bezidejnost - što bi rekao Srđan Ćešić, tvrde "kako je u isto vreme moguć i celibat i seks".

Da državni aparat treba da bude manji i jeftiniji, treba. To se slažu i oni koji su na vlasti i oni koji bi da ih zamene. Jedni zbog toga najavljuju rekonstrukciju vlade dok drugi pričaju o smanjenju broja mesta u parlamentu. Po svoj prilici, rekonstrukcija je najverovatnija i to relativno skoro. Nisam siguran da prepoznajem metode uštede u najavljenoj rekonstrukciji. Manji broj ministara i nikakve suštinske promene u upravi? Jedan hrvatski kolega je prošle nedelje gostujući u noćnom dnevniku HRT rekao da je najavljena rekonstrukcija hrvatske vlade „samo kozmetička promena" zbog toga što je ostala samo još jedna godina mandata i premalo vremena da se bilo kakva promena oseti. I naša vlada ima nešto više od godinu dana mandata. A ima i onih ministara, ne baš popularnih kod glasača, kojih se treba osloboditi.

Bez sumnje, ako nova vlast želi da bude odgovorna prema prošlosti trebalo bi da pokaže mnogo više razumevanja i podrške u procesu institucionalizacije REKOM-a. Politička odgovornost prema prošlosti nužno implicira podršku procesu koji želi da u zemljama bivše Jugoslavije formira celovitu Komisiju za istinu i pomirenje. Korenito i istinsko pomirenje nije moguće bez stvaranja institucija koje bi sistemski delovale na promeni svesti u zemljama regiona, radile na utvrdjivanju svih činjenica o zločinima počinjenim na prostorima bivše Jugoslavije u periodu između 1991 - 2001. Izlišno je govoriti da REKOM u ovom slučaju predstavlja conditio sine qua non - uslov bez koga pomirenja jednostavno ne može da bude.

Расте аполитичност мађарских бирача

Изгледа да заинтересованост бирача за избор будуће власти, пет месеци пре парламентарних избора у Мађарској, још никада није била на овако ниском нивоу.

Entoni Viner… Do pre nedelju dana poznat kao istaknuti demokratski kongresmen iz Njujorka, prvi put izabran u Predstavnički dom 1998. Energični političar, vatreni borac za liberalnije odredbe zakona o reformi zdravstvene zaštite, „radoholičar“ čije osoblje u Kongresu često ne može da podnese pritisak konstantnih obaveza, oženjen glamuroznom Humom Abedin, saradnicom Hilari Klinton…

Od prošle nedelje, pa verovatno zauvek, poznatiji kao čovek koji je greškom poslao svima koji ga prate na Tviteru svoju fotografiju u donjem vešu, eksplicitne prirode, namenjenu jednoj

Prekratko traju ovde vesti, ali ne traju obrasci. Baš zbog tih obrazaca imam potrebu da ovo napišem.

Boris Tadić je izgubio. Zašto i kako - svako ima svoju priču. I svako svog krivca. Mene zanima onaj koga bismo mogli da povežemo sa “zaverom i unapred određenim ishodom izbora”.

Nije to šala. Nije mala stvar. Da krugovi koje uzimamo kao krugove savremenih, trezvenih, ka budućnosti orijentisanih ljudi racionalnih shvatanja, zastupaju tezu da je rezultat predsedničkih izbora dogovoren još pre njihovog održavanja (“krunski” argument - ona čestitka dok su još trajali izbori) . Njih smo valjda onomad simpatisali zbog toga što su bili protiv-teža, alternativa teoriji o “udruženoj zaveri svetskih moćnika da pokore ponositi narod Srbije”. I njihovog (tj našeg) predsedničkog kandidata danas, je li, strane sile ne žele na mestu prvog čoveka Republike Srbije. Kakvo razočaranje!

U novobeogradskim blokovima, u podzemnom prolazu kod "MEK-a", osvanuo je grafit:

MI SMO BORCI, NISMO HULIGANI!,

 A u današnjem izdanju dnevnog lista "BLIC", kolega Vuk Cvijić predstavlja vernu sliku privatnih armija, koje se mogu iskoristiti i za ozbiljnije akcije od onih vidjenih u Beogradu i Djenovi:

Trenutno, u Srbiji ima između dve

 

Znam da je kod vas ćutnja. I poštujem. Ovo je priča o našim predsjedničkim izborima. I mi kandidate za trku imamo.

Nakon mnogo premišljanja Đukanović je poklekao. A samo prije mjesec dana njegov tv poklonik pitao je gradonačelnika Podgorice i jednog od prvaka DPS-a, da li će vođa pokleknuti i prihvatiti nominaciju, što svi mi priželjkujemo!? Naš vođa ne može da poklekne – odgovorio je saborac. Kakav bi zaista to bio vodja kada bi, čak i u našim mislima, mogao pokleknuti. Pod bilo čijim pritiskom. Pa i svoje baze, koja je tražila da se vodja vrati. I