Povodom posete Harisa Silajdžića Borisu Tadiću, profesor etike Đ. Morđević je sa pridikaonice Peščanika apelovao na M. Nećkovića da posreduje u pogađanju srpske i bošnjačke političke elite oko dizajniranja traume, a ne samo oko pravičnije podele profita od genocida u Srebrenici. Nećković se prevrtao i prevrtao u krevetu, pekla ga je i pridika i narudžba. Poput mesečara, ustao je noćas i zapisao sledeće porušne redove:

PROLOG U SREBRENICI

Srebrenice,

reči,

rečenice!

Iza

Pre pola godine Nišom se pronela čaršijska priča da su neki tipovi pratili komandanta žandarmerije. Kad je nastalo stani pani, odnosno kada su dotičnoj gospodi zalepljene face za asfalt, pored ličnih karti povadili su službene legitimacije. Kažu abrovi da je general Bata Dikić bio i praćen i prisluškivan. Čitali smo u Blicu kasnije koji se poziva na neimenovane izvore da je u stvari general Dikić prisluškivao kolege ma kako to suludo zvučalo. Ministar policije je kasnije dao zvaničnu izjavu da nije bilo prisluškivanja. Šuškalo se po medijima, da se u direktoratu policije mutilo sa antidatiranim nalozima za praćenje Dikića a to niko nije demantovao.

Ovih dana je objavljeno u Blicu da se maltene ponovo formira JSO pri žandarmeriji. Nova jedinica, kako kaže glasilo koje se razume u spinovanje, će brojati 600 ljudi koji su svi listom Legijini saborci i da neće biti ni jedne jedinice koja će moći da im se suprostavi.

autor teksta je Nikola Jovanović, saradnik Centra za novu politiku i urednik Izazova evropskih integracija

Put Srbije u Evropsku uniju i dalje je posut trnjem i političkim minima, pa se retko raspravlja o nečemu što je glavna posledica evropske integracije : kompletnoj promeni pravnog sistema, koja bi se čak mogla nazvati pravnom revolucijom. Naime, država kandidat u toku procesa pristupanja mora inkorporirati u svoj pravni sistem sve propise koje je EU proizvela od svog nastanka (za nas preko 12.000 relevantnih propisa), kako bi u momentu pristupanja imala ista prava i obeveze

Na kraju izborne agonije stigla je i trešnjica za na vrh torte: TV duel predsedničkih kandidata.

( ...su nosili Zico, Maradona, Dejo, Pele,  Piksi, Zidane, Platini...)

...godina kasnije...

Zvanicno: na pet-sest godina od Evropske Unije; Evro je preko 100.00 dinara; najbolji medju nama vec sedam godina lezi na groblju u Ruzveltovoj, cekajuci da se sretne sa paradigmom onog radnika iz fabrike u kojoj sat na ulazu nije mogao nikako da se popravi; demokratska vlast je stabilna i determinisana ka reformama, progresu

Uputstvo za gl. listić

KAMPANJA

Svako ko još uvek ima iluzije o izborima i političarima za koje glasa neka slobodno pogleda najnoviji film Džordža Klunija "Martovske ide". Napravljen prema pozorišnom komadu Boa Vilimona ovaj film demaskira suštinu moderne politike i nemoralnost političke nomenklature. Džordž Kluni kao reditelj, koscenarista i glumac o svom šestom autorskom ostvarenju kaže:

"Ako ovaj film na neki način odražava cinizam koji smo videli u poslednje vreme, to je verovatno dobro, nije loše podići ogledalo i videti neke stvari koje radimo. Nije loše videti kako biramo svoje zvaničnike."

Ovo bi bila poruka i poziv i radnika koji su ostali bez posla i preduzeća koja su pred bankrotom. Ne treba isključiti ni da je Vuk Drašković mislio i na svoju stranku, koja će morati da se okrene socijalnim problemima umesto arheologiji, ako hoće da opstane.Pod motom»svi smo mi pomalo socijaldemokrate»Kongres Rasimove SDPS okupio je, kao goste, do sada najviše političkih lidera i predstavnika stranaka od  desnice do slabe levice.

Lepo je da su svi na jednom mestu, a da se ne svađaju. Još lepše što su svi pokazali da izgleda shvataju da  socijalno pitanje ne bi trebalo da bude stranačko već opštedruštveno. a biće još bolje ako se svi potrude da se takmiče ko će narodu obezbediti da se izvuče iz sadašnje i ne zapada u dublju krizu.

Svako ko je učestvovao u dogadjajima 5. oktobra, bilo kao gradjanin na ulicama, ili novinar koji je revoluciju pratio iz zemlje, ili inostranstva, ima svoje uspomene na peti oktobar 2000. To je dan koji je počeo kao još jedan, poznati pokušaj da se obori režim Slobodana Miloševića i završio nečim novim – uspehom, prevratom, pobedom demokratske opozicije.

Ako ukrstimo na desetine hiljada privatnih uspomena na taj dan - njihov zajednički imenitelj je uvek osećanje nade i snažnog optimizma, preovladavanje jedne zasnosne vizije budućnosti u kojoj će Srbija biti u društvu

I ko kaže da u Srbiji nema jedinstva i da nikad ne možemo da se dogovorimo ni o čemu? Eto, ovih dana je postignut konsenzus o gej paradi: NEMA KOMPROMISA!