Граница између јавног и приватног се, услед све учесталијих удара тзв. феномена „Велики Брат” на основне вредности људске цивилизације, незадрживо помера у правцу претварања наше приватности у јавну сцену са највулагрнијим садржајима. Ако вас упитам шта је то што из сфере човекове интиме још увек није разголићено и као такво понуђено на ТВ послужавнику милионима воајера свих фела, сумњам да ћете се сетити неког преосталог детаља.

 

Kažu: kakav narod, takve i novine.

Danas je u Srbiji izašao novi dnevnik pod nazivom San.

U uvodniku, pod naslovom  „Zašto San? Zato!" glavni urednik objašnjava da Srbiji jesu potrebne još jedne dnevne novine,  „ali ne tajkunske, politički ostrašćene, prostačke i lažljive", te da građani Srbije „zaslužuju jedan dobar, kvalitetan, informativan dnevni list".

Unutar Europske unije postoje zemlje koje poseduju državnu crkvu, postoje zemlje s većim ili manjim stupnjevima saradnje između države i religijskih zajednica (uz veće ili manje preferiranje najvećih među njima) i postoji model laičke republike, jedino, iako ne do kraja, sproveden u Francuskoj. Od Francuske revolucije, 1789., pa tokom celog 19. veka, do zakona o odvajanju crkve i države u Francuskoj, 1905., Francuska je proživljavala više prelomnih momenata koje bismo na istorijsko-institucionalistički način mogli interpretirati kao „zavisnima o (odabranom) putu".

Upravo sam pogledao zanimljivu emisiju na televiziji o tome kako su ove dve kompanije, USAID i IREX, donirale, praktično postavile nezavisnu medijsku scenu u Srbiji na noge. Mnogobrojni ugledni novinari iz Srbije su govorili u svim superlativima o pomoći koja je tokom više od decenije stizala ugroženoj novinarskoj profesiji u Srbiji. Čelni ljudi iz B92 i ANEM-a su bili puni svake hvale za ulogu USAID-a i IREX-a. U finansijskim terminima, ta pomoć je vredela, prema Veranu Matiću, 38 miliona dolara. 38 miliona dolara, kada pripada jednom čoveku, zvuči jako mnogo. Ove pare su ipak razdeljene po celoj Srbiji, na mnoštvu projekata, tako da to i nije toliko mnogo, posebno ne za američke standarde.

Između ostalih, i ovaj web na kome se mi javljamo, kao i TV B92, postoje zahvaljujući američkoj pomoći. Tokom emisije na trenutak se i pojavio snimak dragog nam bloga (u prvom planu je bio  blog marca de manccinija, nadam se igrom slučaja, da nije Завера!), kao i meni lično veoma dragog, prvog foruma b92.

Nekoliko snažnih utisaka је emisija ostavila na mene.

 

У чињеницу да једна вест истовремено може бити пласирана на безброј начина и да свака њена верзија може код читалаца да изазове различите реакције, често и међусобно потпуно супротне, уверили смо се много пута. Када се тако нешто деси, обично је по среди намера аутора или његових послодаваца да расположење јавног мњења обликују у складу са неким интересом - тренутним или дугорочним, својим или интересних група којима припадају.

U subotnjem izdanju emisije „Mućni glavom" (1. jun 2013) oštro sam kritikovao ponovno stvaranje kulta ličnosti u Srbiji. Tada nisam znao na šta će ispasti lokalni izbori u Zemunu, održani dan kasnije, u nedelju 2. juna 2013.

Велики део Србије је, већ дуже време, дубоко потресен тиме што млади људи, у недостатку посла, све чешће одлучују да наставе школовање до доктората. Неко је дошао до закључка да их са титулом "др" данас има "недопустиво

... A. Mihnjik nam ne objašnjava koje to "napredovanje" ne bi smelo biti zamenjeno "povlačenjem", osim ako centralnu operativnu ulogu Desnog sektora i ideološku dominaciju Svobode u ključnim trenucima Euromajdan puča ne vidi kao "izbor ka Evropskoj uniji, demokratiji i pravima čoveka, ka poštenoj tržišnoj privredi u poštenoj pravnoj državi..."

 

Nema povlačenja

Gazeta Wyborcza | 21/04/2014

Oči celog sveta su uprte u Ukrajinu i Rusiju. Te zemlje se kreću u suprotnom pravcu - Ukrajina je izabrala put ka Evropskoj uniji, demokratiji i pravima čoveka, ka poštenoj tržišnoj privredi u poštenoj pravnoj državi.

Neko bi rekao: pravda je spora (15 godina), ali dostižna. Ja bih rekao: pravda je selektivna i instrumentalizovana.

Hapšenje osumnjičenih za brutalnu likvidaciju novinara Slavka Ćuruvije svakako je vest koju smo očekivali još tokom 2001. godine, a evo dočekali tek 2014. O izvršiocima ubistva, kao i o nalogodavcima, pisalo se i javno govorilo još 1999. godine. U tome su svakako bili najglasniji i najuporniji rođeni brat Slavka Ćuruvije, Jovo Ćuruvija, nevenčana supruga Slavka Ćuruvije, istoričarka Branka Prpa, kao i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Само недељу дана уочи избора, познати политичар са насловне стране једног таблоида поручује како "живи за то да направи резултат у Србији". Ако сам га правилно схватио, ми треба да му верујемо да ће да уради нешто