Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan, nekom čudnom koincidencijom, dve su me stvari podsetile na G.M., čoveka, čija sudbina predstavlja upozorenje za one koji bi da pokušaju da se suprotstave kriminalu i korupciji u sopstvenoj sredini i „sudare se" sa formalnim i neformalnim pravilima o čuvanju tajni.

Prva stvar je pismo koje sam elektronskom poštom dobio od G.M. Pismo je kratko, i sadrži izraze zahvalnosti za pomoć koju sam pokušao da pružim G.M.. Iako izražava zahvalnost, nije me učinilo zadovoljnim, jer moj pokušaj da pomognem nije dao rezultat. A o čemu se

 

(Fotografija je delo Olivere Miletić - http://s123.photobucket.com/albums/o295/KreativniManijak/) 

            Lihtenštajn, Levi, Hiršl, Šajnberger, Kon, Buhvald, Vigenfeld, Vajs, Fišer, Alt, Kraus, Filinger, Gros, Flajšman, Rozenberg, Morgenštern. Istorija jevrejske zajednice u Sremskoj Mitrovici duga je i nažalost, čini se, završena: podaci iz poslednjeg popisa

Izvinjenje čitateljkama i čitaocima zbog tehničkih smetnji koje su u periodu 01.-04. februar 2011. onemogućile ostavljanje komentara. Rešavanje tehničkih smetnji je bilo van moći autorke.

ZAKLJUČAK
Isključivo pogled u porodicu i dekonstrukcija dela patrijarhalnih vrednosti koji omogućava odvijanje nasilja nad decom i ženama - predstavlja prioritet uticaja na svest građanki i građana u Srbiji. Postoje tri nivoa od kojih zavisi uspešna intervencija u oblasti rodno zasnovanog nasilja: 1. Internalizovani stavovi o deci,

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno je, u odgovoru na jedno poslaničko pitanje, Minstarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija saopštilo da je formirana Radna grupa sa zadatkom da pripremi “Pravilnik o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama”.

 

Ovo znači da se aktuelizuje jedno, na prvi pogled “tehničko”, ali zapravo, za ljudska prava, suštinski bitno pitanje, koje je već prilično dugo “pod tepihom”.

Piše: Rodoljub Šabić

Neki od učesnika beogradske "Kritične mase", skrenuli su mi pažnju na jedan "zanimljiv" primer "ekspeditivnosti" naših gradskih službi.

"Kritična masa" je, za slučaj da neko ne zna, zajednička biciklistička vožnja koja se odvija u više stotina gradova sveta, s ciljem da se skrene pažnja na probleme sa kojima se biciklisti suočavaju u saobraćaju. Vozi se svake poslednje subote u mesecu. Ove subote u Beogradu tema "Kritične mase" bio je Brankov most.

Stvar je u tome da je trotoar na Brankovom mostu, koga koriste pešaci i biciklisti,

 

Autor: Rodoljub Šabić

Početkom juna, brzo i bez prethodne stručne javne rasprave, utvrđen je i dostavljen Skupštini na usvajanje Predlog zakona o tajnosti podataka. Napravljena je poprilična „gužva". Sticajem okolnosti započeta kritikama koje sam, kao Poverenik za informacije, izneo ocenjujući da je zakon i sa koncepcijskog i sa elementarnog, pravno tehničkog stanovišta ispod minimalnog nivoa. U tome me je podržao i Zaštitnik građana, a potom udruženja novinara, mnogi subjekti iz civilnog sektora, stručna javnost. „Gužva" je posle nekih dva meseca, krajem

Često razgovara sa vrapćićima. Ima jedan žbun pre nego što se popne do ulaza u zgradu e tu im je skupština. Ima ih pedesetak i neprekidno dživkaju. Pokušava da oponaša njihovo glasanje a oni često nakrive glavice i za trenutak prekinu razgovore, svađe, prepirke, dogovore... Donosi im mrvice hleba, žena mu je rekla da vole proso pa je počeo i to da im donosi. Godinama to radi, prestali su da ga se plaše, radoznalo ga gledaju dok prosipa hranu. Odvoji se dva, tri koraka i oni slete i počnu da zoblju.

Kakve su to ptice, pitala ga je žena, liče na gugutke ali su veće. Izašao

Vlast sada, ali i odvajkada marginalizuje participaciju građana i komunikaciju sa njima pri izradi urbanističkih planova. Razlog? Da bi sebi (vlasti) pribavila i proširila ingerencije i uticaj i moć i da bi zaštitila svoj interes ali i moguće učešće u rabotama sa raznim investitorima a što sve mogu građani da poremete svojim aktivnim učešćem. To je postala konstanta koja traje bez obzira na sve promene koje behu od završetka onog rata zvanog Drugi svetski. Za vreme komunizma gde ne beše privatne svojine i bi sve narodno i zajedničko, kada je reč o urbanističkim planovima reč je vodil tadanja vlast a preko mesnih zajednica, naravno kontrolisanih od ljudi iz režima, behu u tim zajednicama stari borci i aparatčici uglavnom, poslušni i prilježni i puni uverenja da to rade za dobro naroda koji nije sasvim dobro razumeo prednosti komunističke ponude.