Ne vi, dragi blogeri:)

Obraćam se ovim prostačkim rečima Vodovodu i kanalizaciji jer me maltretiraju ceo život i više nemam strpljenja. Jeste da na ulasku u moje prigradsko naselje stoji tabla sa precrtanim Beograd, ali ja ipak ne živim u Sahari nego u gradu na dve reke.

Uvod : Sportski ribolovac - Lik, delo i delanje

   Sportski ribolovac se ne rađa, već – postaje.
Dakle : u pitanju nije gluma, sport, sluh, spisateljski ili slikarski dar, već - ugao gledanja.

 

za trenera i kuku-a

Pre nekog vremena napisah kako sam nasred ulice napravila piruetu, tresnula, ustala, obrisala blato i nastavila se osmehom, kao da se ništa nije desilo... Sutradan, naletim na poznanika - nešto starijeg od mene - i u nekom laganom ćaskanju uz komplimente koje mi je podario, upita me:

''Je li... imaš li ti sa kim starost da dočekaš?''

''Nemam'' odgovorim kao iz topa.

''Računaj od sad da imaš.''

I počnem da

Znate ono - Nije što je željeno nego... Ovaj blog trebalo je da gostuje na drugome mestu, ali domaćica se razbolela a gošća je u žurbi, te sam ja uskočila kao tzv rezervni točak.

No, nema veze. Vrlo sam počastvovana, posebno zbog naslova. 

 A sad, kao što je i red, reč ima gošća, naša draga blogokoleginica zilikaka.

 

 

 

Ko što sam obećala,  pokušaću da napravim koristan blog. 

Posebno sad  kad sezona baš počinje.

Najbolje savete kako napraviti dobru rakiju pokupila sam od žena. To nije slučajno, jer mi tom poslu pristupamo krajnje ozbiljno i profesionalno. Da vas uverim koliko žene mogu biti prave osobe za to, reći ću da je moja jedna bila magistar hemije, a druga dobar deo života profesionalno držala kazan za pečenje. Imala sam sreće da mi prenesu svoja iskutva, a ja ih delim sa vama.

Koleginice i kolege, imamo iznenađenje!
Naš blogokolega Nikvet objavio je knjigu, i to, ako ćete mi verovati jaaako zanimljivu. 

 Neka rastu i treba da rastu !!!

 Bilo je dovoljno i ono malo snega što je palo, da se čitava bulumenta dečurlije sjuri u park, odasvud, naoružana sankama, debelim rukavicama i šalovima, i da se poput vojnika koji osvajaju neku visoku kotu, dok za sobom vuku sanke, klizaju, padaju, četvoronoške bauljaju...ali ipak stižu i osvajaju VRH pokriven snegom, tankim ko sirotinjski lebac,  visine nekih metar ili dva od zemlje ...izem ti ravnicu. .

 Ni zime nisu kao što su nekada bile.

 Samo deca su ista, u svim vremenima.

 Pre njih, taj isti vrh, osvajala

Zemlje Evropske unije nisu obavezne da „uvode ili priznaju" homoseksualne bračne zajednice, budući da takav brak ne spada u temeljna ljudska prava - tako glasi presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

 

 

Još u osnovnoj školi sam čuo, servirano kao fazon, da je smisao života u tome što ne bi bilo smisla kada život ne bi imao smisla. Tada nisam baš mnogo razmišljao na tu temu, bio sam previše zauzet krizama identiteta znatno nižeg ranga koje su u glavnim gravitirale oko pitanja zašto raditi

Volite li leptire?

Jedan Vladimir, izuzetno zanimljiv i višestruko obdaren čovek, mnogo je voleo leptire. Najpre iz hobija, da bi, s vremenom, to interesovanje poprimilo naučničku dimenziju (lepidopterologija).

Taj samouki lepidopterist bavio se, u dokonosti, i pravljenjem šahovskih problema (znate ono - mat u dva/tri poteza, bez mogućnosti odbrane!). Međutim, imajući u vidu da se od nečega mora živeti, jedno vreme (dvadesetak godina) radio je kao profesor svetske književnosti na nekim američkim univerzitetima, na kojima se proslavio svojim književnim (ne)preferencijama. Istovremeno, pisao je knjige, i to dobre knjige, a bavio se i prevođenjem, tako da je ostvario značajno književno delo.