Počinje istraga o delu koji je prethodio i delu koji okončava. Svemu što ih potvrđuje kao priču biće dato dovoljno. U delovima.

Nekoliko žena? Da. Uhvaćenih u želji ili nameri da učestvuju u romanu koji ih može obući kao dive, izvesnije kao žrtve pogrešnih procena. Prevara? Preljuba? Pretvornosti? Raskriljavanja? Presretanja i usavršavanja metoda koje otkrivaju puteve ispravljanja pogleda na?

 

Одломци из Булгаковљевог писма влади СССР од 28.марта 1930 године.

•1.    Обраћам се влади СССР овим писмом. Пошто су сва моја дела била забрањена, међу многим грађанима који су ме познавали као писца, почеле су да круже гласине које ми дају савет:

Budući da živimo u zemlji obezobručene demokratije i bezobalnih sloboda ovde će se arčiti vreme na izbore. Neki kažu u decembru, neki kažu u martu, a zakon, jedan od onih koji se povremeno poštuju, najkasnije 11. maja. Sledeće godine

 

Mesta u pesku koja su utisnule naše stope, sada se sjedinjuju sa svojim obalama. Leto se bliži zalasku. Skida pozlatu sa osunčanih dana i, čvrsto držeći za repove svoje žar ptice, odleće tamo gde mu se već nadaju.

Ostajemo sa sobom, na raskršću čiji severni puteljci već uveliko računaju na našu teskobu i sve što ona donosi.

uzašo fixer:. 

                                                                Ništa nije nerazumljivo (Lotreamon/Lautréamont)

Eh, ti pesnici iz prohujalih vremena.

Zovem se Aleksandar. Visokog sam roda. Prvo sam naučio francuski jezik, kako je to onda bilo u modi, a i prvu pesmu napisao sam u osmoj godini - na francuskom. Uživam slavu velikog pesnika, mada sam pisao i priče, romane i drame. Moj sveukupan život bio je uzbudljiv, sa mnogo turbulencija, ali sam nastojao na svet gledati - sa pesničkim očima, kao na Božju divotu. A onda sam nastradao u - 38. godini!

(...) Buba, moja drugarica iz srednje škole, studirala je vanredno dramaturgiju i u isto vreme radila u amaterskom pozorištu čiji su se članovi sastajali s vremena na vreme. Probe su održavali u prostorijama moje bivše osnovne škole, a predstave prikazivali na svakom mestu koje bi im se učinilo zgodnim za to.

Repertoar im je bio sastavljen od komedija, mjuzikla, kabarea i parodija, jer su članovi pozorišta dobro znali da su stanovnici našeg grada uvek voleli da se nasmeju i zabave na tuđ račun. Aplauzi publike bili su najveći kada su žrtve imale svima poznata imena i prezimena.

- Ništa, dušo, ljubim te. Neću da te zadržavam. Valjda ćeš ovih dana imati malo više vremena pa da se lepo ispričamo - kaže Vanjina mama posle sat i tri četvrti razgovora sa sinom preko kompjutera. 

 

Ima ljudi, i nije ih malo, što su u stanju da drve satima o nečemu što znaju ili što ih zanima. Specijalnost Vanjine mame je sasvim druga, ona, naprosto, ume da razgovara.

Čudiš se svemu što je sazdano od istih niti kao i ti. Što više ličiš na predmet svoje zapitanosti, podozrenje je veće.

Sa upitanošću raste i tvoja želja za promenom suštine datog. Hrabro stupaš u arenu i ne mariš za posle. Ono što je čudno, mora biti savladano i preoblikovano prema merilima iz tvojih snova, tebi jedino mogućim.

U četvrtak, 6. oktobra, biće dodeljena Nobelova nagrada za književnost.

Da odmah kažem: srpskih pisaca, izgleda, nema među kandidatima. To je verovatno zato što u Srbiji stalno ljudi (uključujući državno rukovodstvo) imaju „neka preča posla“ nego što je akanje sa literaturom, ljudskim pravima manjina i slično.

No, ostavimo srpske pisce, njih je i Bog zaboravio,