Saša Čordić 27-godišnji policajac raspoređen u interventnoj jedinici je jednom rečenicom učinio više za MUP Srbije nego cela  služba marketinga Ministarstve i svi mogući piarovi.

 

U noći nakon vandalskog pira na ulicama našeg glavnog grada pojavio se na sajtu youtube.com snimak grupe policajaca u akciji koji pokušavaju da potisnu rušilački raspoložene demonstrante. U jednom trenutku oklopljeni policajac sa šlemom, štitom i svim mogućim štitnicima prilazi demonstrantu koji je sedi na trotoaru (suzavac ili neka ćuška nagađam)  izjavljuje,

ili novinarstvo je mrtvo, živelo novinarstvo!

Svestan da ću možda razočarati neke moje čitaoce (posebno one koji su pročitali tekstove sa mog privatnog bloga), recikliram jedan tekst sa istog. Dva razloga postoje za to. Jedan je da se i dalje krpim od boravka u Srbistanu i mixed emotions koje uvek uslede praćene blokadom koja traje dok se te ambivalentne emocije (i sećanja) ne slegnu i sortiraju. Drugi? pa biće jasno kad pročitate (nadam se – vidi podnaslov).

Tekst koji sledi je star tri godine (minimalno sam ga apdejtovao) i pokušaj je (moj prvi u životu) prikaza knjige. Radi se o knjizi Ne govori mi laži: istraživačko novinarstvo i njegovi uspesi [Tell me no lies: investigative journalism and its triumphs], koju je uredio Džon Pilger, novinar i dokumentarista koji uživa moje veliko poverenje i poštovanje.

AleXandar Lambros

Veliku sam stvar saznao večeras. Od stručnjaka. Doduše od onog na čiju bih se diplomu posrao. Baš kao i na diplome Miroljuba Petrovića, geologa što smatra da su Zemlja i život na njoj nastali onako kako piše u Bibliji i dr. Tatjane Đorđević koja tvrdi da molitva „Oče naš" ubija patogene bakterije. Međutim, dr. Jovan Marić večeras mi je otvorio oči. A i ko bi drugi mogao da mi razjasni psihopatologiju i genezu srpske šizofrenije ako ne psihijatar?

gost autor: kleinemutter

Hvala Aleksandru Karišiku, Sokobubi i ostalim članovima Saškovog tima na spotu koji su uradili i poklonili deci oboleloj od epilepsije CSWS s namerom da se unapredi lečenje dece obolele od ove opake bolesti.

Vest na B92:

Oko 150.000 abortusa godišnje

24. avgust 2009. | 01:06 | Izvor: Tanjug

Beograd -- U Srbiji se, prema procenama zdravstvenih radnika, godišnje obavi između 150 i 200 000 abortusa kod žena koje uglavnom ne koriste sredstva kontracepcije.

"Abortus

Srbija ce 22. Jula u 19.15 znati na cemu je. Tad ce Hisassi Ovada Predsednik Medjunarodnog suda pravde dati zipovanu  verziju misljenja.
Po Tanjugu  istorijat je sledeci:
Pitanje Kosova i Metohije dospelo je pred sud u Hagu na zahtev Srbije, a posle odluke Generalne skupsstine Ujedinjenih nacija u oktobru 2008. godine.
Rasprava pred sudom u Hagu poccela je 1. decembra prossle godine, a tokom devet dana svoje missljenje o legalnosti samoproglassene nezavisnosti Kosova iznelo je 29
delegacija.

Tekst Ivana Medenice u današnjem kulturnom dodatku Politike (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Hladna-trajna.sr.html) bavi se duhom palanke i njegovim uticajima, iz ugla pozorišnog kritičara. Pominjem ga, ne samo zato što se temom bavi na intrigantan način, već pre svega zato što mi se čini da nam je, ovakvim opalančenim i destruktivnim neznalicama, potrebna značajna revitalizacija i reafirmacija kritičkog poimanja stvarnosti i rekritičnost u odnosu na sve ”što sanjamo

Predsedništvu Liberalno demokratske partije

Simina 41, Beograd

 Pogromaška atmosfera i horsko pevanje koje prati istupanje Vesne Pešić iz poslaničkog kluba Liberalno demokratske partije ukazuje na mnogo širi problem ovdašnjih tzv. političkih elita. Reč je, naime, o pomanjkanju talenta da se politički problemi, razmimoilaženja ili drugačija mišljenja ne pretvore u patetične operete ― u kojima se svi koji se drznu da misle ili govore drugačije od zvaničnih partijskih stavova i dogmi odmah ne svrstaju u red izdajnika, plaćenika i ostalih kvislinga. Snagom verbalne vatre kao i kalibrom korišćene municije sam povod reakcije gospođe Pešić u međuvremenu prilično je banalizovan. Suština priče je da ideja o nepogrešivosti vođe još jednom pokazuje svoje mračno naličje. Nevešto sročena kanibalska metafora na kraju je rezultirala novim dokazom po društvo pogubne teze o ovdašnjoj političkoj sceni kao blatnjavoj kaljuzi u kojoj ljudi sa ličnim kredibilitetom naprosto nisu poželjni.

Te godine kada je izašao ovaj video klip, puštale smo ga sto puta dnevno i isto toliko puta se smejale. Moja drugarica i ja. Mislim da od tada ovu pesmu nikada nisam čula celu. Uvek ovu kratku "alien" verziju. A tako sam se i osećala. Možda nijedan video nisam pogledala toliko puta kao ovaj. Jer, tih godina, bilo je baš puno razloga za "preživljavanje". I, naravno, za smeh.

 

Večeras pozovem svoju drugaricu, kažem joj da sam ponovo gledala klip, obe prasnemo u smeh. Kad, iz tog smeha, uz evociranje poneke uspomene, ona kaže:

- A onda je došla ta 2001.

U trenutku nisam shvatila na šta misli.

- Kakve sad veze ima 2001?

- Pa sećaš se, oformila se i prva demokratska Vlada.

- Da, dugo očekivana. Ali što si se toga sada setila? Mislim, kakve veze ima?

- Pa zbog žurki.

- Žurki?

- Tvojih žurki, plavušo - kaže ona, toliko ozbiljna da se na trenutak osetih krivom što sam ih pravila.

AleXandar Lambros

Evo i Vama jednu sitnu knjigu da odpošaljem ovako putem etra, ako je iz njega ne oduva sv Duh koji bazdi iz Vaše jazbine, budući ste šapu spustili na sve a nezaustavljivo se širite ko spore. Ne očekujem da znate šta je to pošto ste, kako čitam u Vašoj biografiji, doktorirali bogosloviju, dakle, na mlaćenju prazne slame, narodski da se izrazim. A i biologija Vam je odurna, podozrevam zbog toga što se glasno smeje budalaštinama koje podučava visoko obrazovna institucija na kojoj ste predavač, pa ste se ugurali u škole da učinite koliko možete, a bogme, pokazalo se da možete, na organizovanom zaglupljivanju. Nauka nije laka. A ko je glup uvek može da proba s religijom.