2009-11-04 17:54:39

Ko je ona ?

Biljana 77 RSS / 04.11.2009. u 18:54

Srpska srednjovekovna istorija prilično je škrta sa podacima kada su u pitanju žene koje su je delimično oblikovale. Narodno, usmeno predanje je još škrtije i prilično neobjektivno.  U usmenoj tradiciji veoma je bilo živo,  (i lepo) sećanje na Oliveru, Lazarevu ćerku, udatu za Bajazita. Njena žrtva bila je za to vreme sasvim uobičajena i manje-više nije čak ni imala drugog izbora. Njena sudbina bila je na koncu nesrećna jer je i pored velikog uticaja koji je imala na odnose Imperije i Srbije, poštovanja u okruženju i nesumnjivo raskoši, podelila tešku sudbinu svog muža. No, ovo nije priča o Oliveri. Nije priča ni o Irini Kantakuzin, ženi Đurđa Brankovića, koju je predanje ovekovečilo u slici Proklete Jerine zarad čijeg hira se gradi velelepna tvrđava.

Ovo je priča o Mari Branković. Ko je Mara? Zašto je Marina sudbina zanimljiva? I još zanimljivije zašto je Marina sudbina zaboravljena i skrajnuta? Zašto o njoj ima više podataka na stranim jezicima, nego na našem? Da li se iko od vas seća da ju je ikad pomenuo neki profesor istorije, ma kad da ste je učili?

 
2013-11-06 10:38:18

Slika koja govori

Vojislav Stojković RSS / 06.11.2013. u 11:38

1147273_01-50045623xxhh.jpg

 
2014-02-22 11:36:26

Besmislenost nacionalizma u Srbiji

Jaril RSS / 22.02.2014. u 12:36

[Искажи своју муку]

Стварање нација

Национализам је европски изум новијег датума. Народ је постао основ политичког одређења државе крајем 18. века. У то време национализам почиње да обликује свакодневно осећање и понашање ширих народних маса.

Eug%C3%A8ne_Delacroix_-_La_libert%C3%A9_guidant_le_peuple.jpgПрви облик национализма се појавио у 17. веку у Енглеској да би се затим проширио на Француску и Америку. Он је био заснован на праву сваке људске групе, која себе препознаје по националној основи, да конституише државу. Када би тај облик био примењен данас у Србији, његове поруке би билe: „Косово је држава" и „Војводини аутономија".

 
2013-02-28 18:53:30

POREKLO SUKOBA

Nikola Jovanović RSS / 28.02.2013. u 19:53
 
U svojoj poslednjoj kolumni u jednom našem dnevnom listu, pokušao sam da na kratak način osvetlim suštinu američke politike na Balkanu. Drago mi je što je tekst izazvao brojne komentare, budući da je osnovna namena svake kolumne upravo da pokrene debatu, ne da otkrije neku "epohalnu" istinu, koja iz nekog razloga nije poznata nikome, osim samom autoru. Naglašavam da ukazivanjem na strukturne razloge američke i evropske intervencije na Balkanu, nisam abolirao domaće političare za nedaće i traume koje su nas zadesile. Nesumnjivo, odgovornost za nemar prema ljudskom životu, bahatost prema građanima i nepoznavanje sveta u kome je Balkan samo mali deo slagalice, leži na njima. Međutim, kolumna se nije bavila tim delom objašnjenja uzroka i ishoda sukoba. Ako želimo da proniknemo u suštinu nekih događaja i predosetimo budućnost, moramo uvek "zagrebati" dublje od novinskih naslova, izjava političara i trenutnih emocija.
 
2010-03-21 10:02:03

I Evropa i region i Kosovo

Jelena Gall RSS / 21.03.2010. u 11:02

Kosovo.jpgPOBJEDA: Kako mislite da Srbija može riješiti pitanje Kosova?
KORAĆ: Kada je u pitanju Kosovo, Srbija će, po mom mišljenju, polako ići u samoizolaciju. Imali smo prvo slučaj inauguracije hrvatskog predsjednika Josipovića, gdje Tadić nije došao. Sada imamo problem sa njegovim odsustvom sa skupa na Brdu kod Kranja. Prema mojim procjenama, u vremenu koje dolazi, Kosovo će sve više biti pozivano na razne sastanke, a Srbija neće moći stalno da insistira da ne bude nekih državnih obilježja Kosova. Takva politika vodi u samoizolaciju.
S druge strane, novi patrijarh je ovih dana izjavio da srpska država ne može da postoji bez Kosova, što je zastrašujuće, jer je srpska država već postojala bez Kosova. Kosovo Srbiji pripada tek od Prvog balkanskog rata. Tu je i čuvena politička fraza „i Evropa i Kosovo", koja sada zvuči jako dobro, ali dugoročno nema šansu. Za sada Srbija tu pliva u jednoj politici koja izgleda kao dobro rješenje, ali mislim da Srbiji nedostaje vizija i spremnost da počne da se bavi realističnom politikom, na čemu insistira i Evropa.
***
Sticajem okolnosti, nekoliko sati pre nego što sam pročitala intervju Žarka Koraća Pobjedi (u kojem je, naravno, pre svega reč o odnosima Srbije i Crne Gore), čitala sam Dubravku Stojanović. Dva teksta, objavljena 2007. i 2009. godine u Helsinškoj povelji, posvećena su upravo Prvom i Drugom balkanskom ratu i pitanju odnosa Srbije prema Kosovu do danas.

 
2013-04-27 11:43:40

Republika Banat - sa sunčane strane Karpata

Obren Markov RSS / 27.04.2013. u 12:43
377304_10200472645712829_1336737875_n.jpg 
 
Banat se obično definiše kao prirodni geografski region Panonske nizije. Ograničen je rekama Tisom sa zapada, Dunavom sa juga i Morišom sa severa, a planiniskim vencima Južnih Karpata sa istoka. Region je prilično pravilnog, gotovo kvadratnog oblika. Vekovima se nalazio na mestu sudara dve civilizacije, hrišćanske Evropske i otomanske Turske, ali je ipak najčešće u jednoj celini pripadao istom gospodaru; a tada je umevao biti prepoznat i kao administrativna celina. Od 1552., pod Otomanskom vlašću, zvao se Temišvarskim pašalukom (Eyâleti Temeșvar); poređenja radi, u to vreme je imao je upravni status viši od Smederevskog sandžaka (a kojeg srpska istoriografija često netačno naziva Beogradski pašaluk). Pod vlašću Habzburga od 1716., Banat je u periodu 1718. - 1778. imao status provincije. U tom periodu je, pod vlašću Marije Terezije, u Banat doseljen veliki broj etničkih Nemaca. Od 1849. do 1860. - ovaj period je verovatno svim čitaocima poznat - Banat je bio, zajedno sa Bačkom, Baranjom i Sremom, provincija koju su Srbi nazivali (danas se spominje više verzija naziva, ja ovaj najviše volim) Srpska Vojvodovina i Tamiški Banat. Što se Srba u Banatu tiče, oni se spominju još od VII veka, pre južnoslovenskog naseljavanja Balkana. Mnogi misle da su Srbi u Banat došli pod Čarnojevićem, što je samo delom tačno; neki, naravno, jesu, ali tu su zatekli svoje saplemenike koji su na tom području, u nezanemarljivom broju, živeli još od vremena seobe naroda, i čiji preci nikada i nisu nastavili put preko Save i Dunava.
 
2011-01-17 22:52:16

Boogie night

myredneckself RSS / 17.01.2011. u 23:52

"Too much of a good thing may be a great thing", Mae West

Šta   tragači za transcedentnim uzbuđenjem, prevratnici kulturnih normi i mogući revolucionari da rade i kako da  provode vreme, kada se u istoriji retko dešavaju bona fide kulturne, političke i duhovne revolucije, ponekad ni za čitavog jednog ljudskog veka? Jedna od mogućnosti je da postanu opasni i srastveni club i discotheque goer-i, te da uz šarenilo svetla stroboskopa utonu u slatku dekadenciju (hmm...Me Vest), koju je disco era nosila sobom, i tako popiju poznati i dèjà vu  antidote protiv monotonije i lošeg svakodnevnog života. ( Peter Braunstein ) Noćni klubovi i diskoteke su mu nekako dolazili kao čuvari plaže u zimskom periodu, i sprečavali, kao i obično,  i primisli o nekim socijalnim nemirima i pobunama. Dnevne nedaće i problemi, nestajali su noću uz naglašene ritmove disco muzike i kičasta svetlucanja lažnog glamura.

 
2014-08-04 15:04:53

Povodom 19 godina od "Oluje"

Drago Kovacevic RSS / 04.08.2014. u 16:04

Danas je 4. avgust, dan koji je bitan u mom životu, ali i dan koji je ušao u lični život svih Srba iz Krajine. To je dan koji je ušao u istoriju kao veliki dan nesreće srpske zajednice u Hrvatskoj. To je svakako dan o kome će se još razogovarati i koji ostaje ne samo nerazmršeni deo srpsko – hrvatske istorije, nego potreba da se te države, njihovi političari i njihove elite ozbiljno pogledaju u ogledalo. U to ogledalo će biti potrebno pogledati, ne da bi se reklo ko je lepši i veći, moralniji i više u pravu, nego da se kaže istina kao uslov da Srbi i Hrvati kao i drugi narodi

 
2016-01-06 21:08:38

Мојковачка битка

lidiaz RSS / 06.01.2016. u 22:08
Данас је 100 година од славне Мојковачке битке, када је црногорска војска, њих 6500, зауставила надмоћну швапску омогућивши повлачење српској. Мојковачка битка била је кулминација одбране фронта од Вишеграда до Мојковца. Битка је добијена упркос малобројности и слабијем наоружању, а победа је извојевана храброшћу јунака који су
 

„I da je bila stoput gora nego što je bila –Jugoslavija bi opet bila stoput bolja od svega što je nakon nje nastalo.“

Svima koji poštuju svoju istoriju i ponose se antifašističkom borbom protiv nacista i fašista svih vrsta, čestitam Dan republike.

16630143935297987717bca695603418_orig.jpg1467411_10152097371679391_828114456_n.jpg

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana