Ovo sam od moje olujrođene dobila, za Dan žena.

 „Majko, mama, mamice

Slađa si mi od salamice!

Što volim kad se smešiš

Znaj da nikad ne grešiš!

Kada kažem nešto grešno

Tebi je to jako smešno!

Znam da i ti mene voliš,

Čim si htela da me rodiš.

Jao mama, što te volim!

Da me zagrliš ne treba da te molim!"

Gost autor Siniša S, roditelj

Kad bi se pojavio čovek sa spravom koja na jednostavan način obezbeđuje neograničene količine besplatne energije lako dostupne celoj planeti, neko bi svakako rekao: ali znate li koliko će to radnih mesta da ugasi? I bio bi u pravu. Neki ljudi bi morali da sednu i smisle kako cela stvar da se izvede, a pitanja bi se množila: zašto baš oni? Ko je on, da baš on tamo sedi? Rešenje do kog bi došli bi bilo pod žestokim kritikama. Bilo bi i spoticanja, bojkota i protesta.

Kad bi se pojavio čovek sa bočicom čija sadržina na bezbedan i jednostavan način besplatno leči rak i dostupna je celoj planeti, ja sam siguran da bi neko rekao: znate koliko će to radnih mesta da ugasi? I bio bi u pravu. Bilo bi spoticanja, sigurno.

               Četr'ipe'šes'... Buuum!!!
               A obećala sam sebi čvrsto, najčvršće, neopozivo, da ću da ćutim, da neću da lajem, da ću da se klonim nezgodnih tema i sučeljavanja stavova i isterivanja maka na konac i nadgornjavanja i prepucavanja i obrazlaganja i sve te blogoekvilibristike i da ću mirno da sedim u svom ćošetu i da se bavim malim stvarima kojima i treba da se bavi jedna dokona domaćica, sa sve heklanjem i sitnim vezom pride.
               Međutim, lepo, ne mogu. Ne da mi đavo mira. Sve hoću... Neću...
               Ma, hoću...
               Hoću.
               Moram!

Bio sam pre par nedelja na jednoj naučnoj konferenciji. I tamo na jednoj od sesija jedan od izlagača, počinje da priča o rizičnim ponašanjima. Devojka od dvadeset i nešto, upravo završila master studije, u najboljim reproduktivnim godinama. Pa poče da nabraja rizična ponašanja: upotreba psihoaktivnih supstanci (narkotika), prekomerna upotreba alkohola, nezaštićeni seks... Nezaštićeni seks?! Ništa ono „česta promena partnera", ništa ono „seks sa nepoznatim partnerima", nego baš tako „nezaštićeni seks". Tačka. Seks bez upotrebe prezervativa kaže ona. I ni manje ni više, strpa to u istu kategoriju sa narkomanijom. I nastavlja ona, ta su ponašanja rizična zato što dovode do posledica opasnih po život i zdravlje, pa tako nezaštićeni seks dovodi do polnih bolesti, trudnoće i drugih štetnih posledica.

OK. Razumem ja dobru nameru, ali ova akcija oko ukidanja PDV-a na bebi opremu i hranu je totalno nepromišljena.Navešću samo tri razloga, sa posebnim akcentom na drugi:

Sećam se vremena kada je ukinut porez na računare, kada je veliki broj prodavaca računarske opreme u istu svrstavao mnogo toga, poput digitalnih foto aparata i tako ne samo oštetio državni budžet, nego i onemogućio poštene trgovce da prodaju tu robu, zbog nekonkurentnosti. Nemam dilemu da bi i sada trgovačka mašta  dostigla neslućene razmere.

Drugi, najveći razlog je svakako činjenica da ukidanje PDV-a na ove proizvode ne bi ni malo promenio njihovu cenu. Možda i bi, u početku, "da se Vlasi ne dosete", ali bi vrlo brzo stvari "došle na svoje".

Sva ova prašina (zlobnici bi rekli bela k'o sneg), koja se posljednjih dana podigla na blogu, a i šire, u vezi sa slučajem (?) Biljane Srbljanović, na svjetlo naših ekrana izbacila je i jednu, rekao bih uvijek jako aktuelnu temu - DROGU!
A ona za sobom automatski povlači gomilu pojmova, termina, fenomena, koji kako vidim nisu baš svima najjasniji, iako je droga praktično svuda oko nas.

Ne znam kako bih počeo ovu priču. Danas mi je umro ujak, Dušan Kalat. U Kninu, u svojoj kući. Čovek je imao ozbilje godine. Nepunih 88. I nije se dogodilo ništa neočekivano. Bio je u postelji više od godine. Kazao mi skoro brat, njegov sin Željko - moguće je brzo, slabo je.

I javio mi Željko. Eto - kaže - danas, burazeru.Ugasio se kao svijeća. 

Kad ti umre neko drag i tvoj, uvek imaš nečistu savest. Ma kako dobar i pažljiv bio.Uvek se setiš nečega što si propustio.  I zato bih hteo da smrt samo trenutak pričeka, da kažem mom ujaku. nešto što mu nikad nisam rekao. A govorio sam mu svašta, osim da ga volim. U surovom krajiškom svetu ta lepa reč se retko koristila.I danas mi je tako žao što sam bio kukavica koja to nikada nije izgovorila.

Vaspitavani smo opštim moralnim načelima:
Kada smo mi bili mali, roditelji, profesori, komšije, prijatelji i kumovi bili su osobe vredne poštovanja i ugleda. Što su bili bliži ili stariji, utoliko su takva naša osećanja bila jača. Bilo je  nevaspitano suprotstavljati se starijima, učiteljima ili nadređenima.
OSEĆALI SMO ISKRENO POŠTOVANJE.
Imali smo poverenja u starije, jer su bili roditelji, majke, ili rodbina sve dece.

Danas smo  tužni zbog svega onoga što smo izgubili, zbog onoga što će plašiti naše unuke jednog dana.

Kuhinja i njena terasa u našem stanu su gledale na Dobrovoljačku ulicu. Ni trideset metara daleko. Preko nje sam prešao gotovo svaki dan prve polovine svog života barem dva puta. Često i deset puta. Do škole, do trafike, do samoposluge, do reke, u grad.

Rat u Bosni i Hercegovini trajao je od 6. aprila 1992. do 14. septembra 1995. godine. S obzirom na trajanje, broj žrtava, razaranja i počinjene ratne zločine, rat u Bosni i Hercegovini predstavlja najveći oružani sukob u Evropi nakon završetka II svetskog rata.