U Dizraelijevom ranom, nezavisnom, „radikalskom" periodu, će već biti vidljivi obrisi principa „torijevske demokratije", odnosno „konzervativizma jedne nacije", koji će mu kasnije postati udarnim političkim idejama, koje će ga učiniti ostvarenim državnikom. On, neminovno svestan demokratskog doba koje ima nasupiti upravo u obliku „demokratske nacije", kao nezavisni radikal poziva torijevce da prihvate demokratiju i da se ujedine sa radikalima u novu „nacionalnu stranku" kako bi se zajednički suprostavili vigovskoj liberalnoj oligarhiji koja je u to vreme bila glavni nosilac industrijske revolucije. U ovo vreme on mašta o jednoj novoj „narodnoj stranci" koja bi povezala zemljoposedničku aristokratiju sa moralistički i radikalistički intoniranim građanstvom, kao i sa siromašnijim slojevima, nudeći viziju koja je upravo bila potrebna vremenu - viziju zrele devetaestovekovne nacije unutar koje bi bili ujedinjeni svi slojevi i koja bi mogla da pozove na odgovornost one koji mešetare na njen račun.

Хучи Кучи Мену

Ipak borba

Mali je ljudski um! Ono što se nije preživelo i ono što se nije radilo - to se ne zna. A kakve mračne sile vršljaju svetom, to mi pojedinci izvan moćnih organizacija, još manje znamo. Ko za vreme rata nije vršljao Jugoslavijom.

Kada čovek izrasta van sredine gde ima ljudi koji se bave javnim, državnim, društvenim poslovima; kada izrasta van roditeljske kuće i mesta negovanja i pažnje, on ostaje sasvim sirov. On može kao i ja što sam - da prođe kroz školu, da stekne i fakultetsku diplomu i zvanje i opet ostane sirov. Ovo, da kažem, javno, službeno, državno vaspitanje - to je nepotpuno vaspitanje. To je vaspitanje, obrazovanje, neukog sveta, sveta prosečnih shvatanja (ili u interesu vladajuće klase). Ono nije sveobuhvatno, a čak mu i elementarna istina nedostaje. Sa takvim vaspitanjem čovek ostaje naivan. Možda se i rađa da bude naivan. Ne verujem da se može nešto pouzdano reći o ovome. Ovde se, nekako radi o ljudima "s poreklom" i ljudima "bez porekla". Nekako su to ljudi iz običnog naroda (sirotinje) i ljudi iz prosvećene, stabilne (ili buržujske) sredine. To su, igrom slučaja, siromašni radnici i seljaci i imućni, bogati svet. U svakom slučaju - to su oni koji su odrastali uz trezveno domaće vaspitanje i oni koji su odrastali "na ulici". Ja sam bio siroče sa ulice! Imao jesam trezvene strica i majku. Malo sam vremena provodio sa njima. Više su na mene imali uticaja nepravda i oskudica. Siromaštvo i nepravda odvlače mladog čoveka u "levo"!

Izrastanje u jednoj i izrastanje u drugoj sredini, drugim uslovima, daje različite ljude. Tačno je da shvatanje formiraju uslovi pod kojima se živi. Ja sam izrastao na onom otvorenom polju. Bio sam meta za svaki napad i spreman da jurišam na svaku nepravdu. Takvog me je zatekao rat!

Male boginje (lat. Morbilli) su medju nama evo već skoro 6 meseci. Deluje da je vrhunac epidemije upravo prošao pošto se broj novoprijavljenih slučajeva lagano smanjuje ... ali ne baš u svim sredinama (Niš, Tutin i Novi Pazar upravo beleže sedmične rekorde). Danas smo "preskočili" i brojku od 4000 obolelih (tačnije ima ih ukupno 4043) a na žalost dvanaest osoba je preminulo od komplikacija. Skoro trećina obolelih je hospitalizovana od kojih je kod dve osobe registrovano zapaljenje mozga a kod 452 osobe zapaljenje pluća. A evo kako se epidemija širila od trenutka kada su na teritoriji Kosova i Metohije sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom registrovana četiri slučaja ...

(interaktivna verzija na ... http://morbilli.geonav.xyz)

No pre otprilike mesec dana, epidemiolozi su registrovali još jednu, čudnu, "epidemiju". Izgleda da su beogradski mališani počeli masovno da bivaju alergični na JAJA! Kako prof. dr Zoran Radovanović piše u članku objavljenom u dnevnom listu "Danas" ...

>> Malo ko je video baš tu reakciju, ali je izdato mnogo potvrda s odgovarajućim latinskim izrazima i pečatima koji treba da otklone bilo kakvu sumnju u pogledu čvrstine dijagnoze. Žrtve su skoro bez izuzetka deca kojima je tražena potvrda o vakcinaciji protiv malih boginja radi boravka u predškolskom kolektivu.

Bendžamin Dizraeli (Benjamin Disraeli, 1804-1881.) će biti začetnik tradicije torijevske demokratije (tory democracy) kroz koju će se engleska torijevska konzervativna tradicija otvoriti masama, formirajući projekat jedinstvene nacije u kojoj i kroz koju će se pokušati izmiriti različiti društveni slojevi. Dizraelijev ideološki projekat oličen u tzv. konzervativizmu jedne nacije (one nation conservativism) će ponuditi ideju shodno kojoj će različiti društveni slojevi imati obaveze jedni prema drugima.

pošto su, više-manje, sve priče između nas već ispričane, i ne znam šta bih vam pričao a da ne nerviram i ne smaram ja vas, kao i vi mene, počeću da vam pričam dedine priče, Приче српског официра Покрета отпора odsada, pa kada nekada u budućnosti završim.

razgovaram sa jednim našim profesorom srpskog jezika i književnosti o tome kako država smara svojim sistemom mlade ljude, kako ih puni masom nepotrebnih, i u budućem životu i u budućoj profesiji, beznačajnih informacija. i ne samo što ih puni masom nepotrebnih informacija nego još čini te mlade ljude da se osete poraženima, nesigurnima, bez samopouzdanja, praktično da budu slomljene jedinke pred, često, najobičnijim kompleksašima i neuspešnim osobama, nesigurne jedinke što će potom biti blagodarne državi ako uspeju do dohvate neku mrvicu kada, i ako, padne s astala.
dakle, ne stvara se aktivan, samomisleći, snažan, samopouzdan personal, već ništavan, jadan, samoporažen, samozaplašen. 

"pa sam se začudio koliko klinci slabo poznaju nacionalnu istoriju, geos, umetnost, bogoslovlje - to u grčkoj, turskoj, kipru, izraelu...; nema šanse da bi prošli državne ispite, a kamo li da bi reprezentovali svoju zemlju strancima; no to je delimično i sistem kriv, i dalje se potenciraju neke anahrone i vanvremene smaračine od marksističke ekonomije, masivne, nepotrebne, nejasne definicije, te društveno uređenje, tek da vidiš koji je to smor;"

Почело је друго полугодиште и званично. У Војводини још пре три недеље, а у остатку Србије јуче.

Ближи се полако и полагање завршних испита за основне школе у јуну на територији читаве Србије. У многим школама припремна настава за ученике осмог разреда почела је још у првом полугодишту.

Тамо где није почела припремна настава, сада је прави тренутак јер треба тај посао почети на време. (Ниједан наш принц или принцеза, ма колико год паметни били, не могу се спремити за полагање у последњих неколико дана пред испит.)

Napoleon je još za vreme Direktorijuma, već od svojih prvih značajnijih vojnih uspeha u Italiji bio viđen - usled stalnog smenjivanja izbornih uspeha jakobinaca i rojalista što je proizvodilo unutrašnju nestabilnost - kao stabilizator prilika, prvenstveno od strane krupnog građanstva. Stoga je „njegov" državni udar tzv. 18. brimera najentuzijastičnije podržalo upravo krupno građanstvo - ona sintetička sila koja je, obzirom na mesto u društvu, pokušavala da posreduje između sila akcije i reakcije (Revolucije i Restauracije), zalažući se zdušno da revolucija pređe u stabilan poredak, prvenstveno težeći da zaštiti sopstvena imovinska prava. Imućni slojevi, umorni od tolikih prevrata i strahova, tražili su jakog i sposobnog čoveka koji bi ih mogao zaštititi od ponovnog početka revolucionarnog procesa, ali i od povratka monarhije i njene ultrakonzervativne aristokratije koja bi mogla imati sopstvene posedničke zahteve, te su ovog čoveka pronašli u Napoleonu Bonaparti.