Чим сам га видео на улици, знао сам да са њим хоћу спори секс. Онај секс у коме све иде полако. У коме те пали љубљење и мажење уместо сирова сексуална страст. У коме је пенетрација пропраћења додирима, у коме је фокус на целом телу уместо само на рупи и гимнастици.

Још сам затварао врата кад ме је спопао. Фак. Мене затвори када ствари не иду онако како је мени потребно. Угаси ме. Он је хтео да га натегнем одмах са врата. Ја сам хтео једно сат касније. На тренутак је изгледало да успевам да преотмем игру, да је успорим, да је сензитизујем, али је он био и даље невербално упоран да ово треба да буде јебачина.  Поклекао сам и истрпао га као флеш лајт. Искористио његово тело за мастурбацију.

Његов такав став је аутоматски значио и други пут. Вероватно и трећи да ја тог дана нисам већ имао секс. Када смо се обојица испразнили, испружио се по кревету, а ја сам уграбио шансу да га искористим за оно што је мени потребно.

Ovi momci su uslikani dok su čekali da budu ofarbani, išarani, istetovirani listićima...

Na sedeljci u subotu uveče moje drugarice su se iznenadile koliko je moja sestričina porasla. U glas su rekle: „Kad pre je napunila deset godina, pa juče se rodila!"

Само недељу дана уочи избора, познати политичар са насловне стране једног таблоида поручује како "живи за то да направи резултат у Србији". Ако сам га правилно схватио, ми треба да му верујемо да ће да уради нешто

Ko bi rekao da je prošlo već ovoliko godina! A kao da se juče desilo... 

Otimanje o Zorana Đinđića ne jenjava. Tokom predizborne kampanje na momente biva još prisutnije. I, po pravilu, ima dnevnopolitički karakter. Jedna od stvari po kojima je prvi demokratski premijer zaista značajan ostaje nekako uvek po strani, a to je njegova doslednost u istinskoj i nesebičnoj borbi za modernu, evropsku Srbiju, ne samo na rečima, i ne kroz nekakvu na brzinu razbuđenu ideologiju.   

Uočljivi su pokušaji poređenja s njim, naravno, uglavnom indirektno, da bude jasno da to jeste poređenje, a da istovremeno niko ne može da kaže da se to baš doslovce desilo. 

U sumrak otezaju senke, i tako to...

Kad padne noc (all the animals come out at night) zovemo upomoc. I dok pjevamo do zore, ljube se Istok i Zapad, i ona se budi. Ne zna sta da radi kada polozi maturski ispit, ali zato ima decka inzinjera pred kojim je karijera. Hop-cup, u trenu ustaje iz kreveta, zulja je postelja, jabuke i vino cekaju, i res prepecen tost. Danas putuje na fakultet, tisucu kilometara od nigde, na auto putu bratstva i jedinstva. On tera po svome, ali trebao bi da zna, da nikom nije lepse neg je nam, dok lijepe zene prolaze kroz grad, suncanom stranom ulice.

Lepo je bilo juce gledati kako najbolji tim premijer lige osvaja prvenstvo. Ceo stadion, i.e. 50,000 Fall Fans That Can't Be Wrong je proslavio titulu, i iako su ubedljivo najzasluzniji za ovaj istorijski uspeh Nastasic i Jovetic, ipak treba pomenuti i stamenog kapitena koji je otkako se Matija povredio maltene sam izneo celu sezonu u odbrani...

Ove godine, iako je bilo puno mogucnosti za to, nije se niko sklanjao da "favoriti"

Много ме воли моја мајка. Али, чак ни она није могла, а да не закључи, помало грубо, да сам ја један "лепак за будале". Стално сам истеривао "неку правду", што у обданишту, што на игралишту. Од маторих гилиптера из дворишта и из школе нема ко ме није давио, тукао и зајебавао. Не моји вршњаци, не деца са којом сам се играо већ старије силеџије којима сам пружао отпор. Као и оне жртве силовања што су носиле "прекратку сукњу", тако и ја понекад мислим да сам био "превише у праву", или сам се бар "правио паметан", "филозофирао" итд. Преиспитивао сам себе тако једно милион пута и увек долазио до истог закључка да ће пре бити да сам стварно лепак за будале, него ово друго. Било да су дошли пар година старији па нас отерали са терена или средовечни људи без икаквог осећаја гриже савести што деци отимају терен, било да нам старији и јачи из чисте обести "грацкирају" кликере или узму нову лопту и кажу "да ће је вратити"- ја нисам могао да ћутим нити да им се склањам с пута. 

Од свих таквих епозода једна је оставила посебан траг. Иако сам и у тој епозоди добио неке батине, увек се слатко исмејем кад је се сетим.

Divna Miljković, babica

Ovih dana navršava se 40 godina od prvog izdanja knjige „ROĐENJE BEZ NASILJA" francuskog ginekologa Frederika Leboajea. Knjiga je ubrzo doživela više izdanja i prevoda, izazivajući brojne polemike i mentalnu revoluciju u poimanju porođaja, tretmanu beba i porodilja. Radilo se o tzv. prirodnom porođaju, u kućnim uslovima, uz prisustvo ukućana, najčešće partnera i, naravno, babice.