Ako je tačna informacija koja je objavljena u elektronskim medijima „Takmičenje u ispijanju alkohola je održano u nedelju na lokalnoj manifestaciji u Blacu. Pobednik je utvrđen uz pomoć alkotesta, imao je čak 3,9 promila alkohola u krvi i kao nagradu je dobio 10.000 dinara," onda je stvarno djavo došao u Srbiju po svoje.

Koja budala je iz policije omogućila korišćenje nekog od instrumenata koji se koriste za utvrđivanje količine alkohola u krvi vozača. Sem što je napravljena teška povreda službene dužnosti iz čl. 157 st.1 t.9 „ ...

Ušli su I rekli joj da podje sa njima; nisu je  pitali ni kako se zove. Uzela je, bez reči, crni kaput koji je doživeo I bolje dane I krenula. Imala je u ormanu bundu, čak dve, ali nije bilo vreme za bunde; bio je april I bilo je vreme crnih kožnih kaputa.  Rat je otišao na zapad, daleko od Beograda ali je nova vlast još raščišćavala račune sa bandom;  došao je red I na sitnije sumnjivce, za kolebljivce će vreme tek doći.

Grubo su je izvukli iz prljavog ruskog dzipa iako se nije opirala, tek da joj pokažu koliko su moćni. Sa istom

Kada je 2007. John Maloof, u potrazi za materijalom za knjigu o svom kraju u Čikagu na kojoj je sarađivao, obilazio antikvarnice i kuće licitacija, naišao je u jednoj na gomilu negativa - na hiljade u kutiji, kako se kasnije ispostavilo - i kupio ih za $400. Nakon što je kutiju doneo kući, prošao je još dobar broj meseci dok nije počeo malo da razgleda sadržaj, skenira ponešto u kompjuter u nadi da će naći nešto pogodno za svoj projekat. Ubrzo je shvatio da su delo jednog fotografa, da sežu unazad do '50-ih, i da su izuzetne.

U proleće 1989. sam radio na filmu 'Panonski vrh' (u originalu Pannon csúcs). Fabula radnje filma nije bitna za ovu priču, ono što je bitno je da nam je trebao zatvor kao objekat. Naravno, ne sećam se koliko scena se u istom snimilo (mrzi me sada da kopam po papirima da tražim scenografski elaborat), ali se sećam da su nam, osim ćelije, "igrali" hodnici, kupatilo i dvorište. Osim toga to nije mogao biti makar kakav zatvor s obzirom da je radnja filma počinjala 1948.

Elem, da ne dužim, od suženog izbora marijaterezijanskih zatvora, izbor je pao na Zrenjaninski zatvor. Dobro je izgledao za naše potrebe, a upravnik se pokazao kao ljubazan i predusretljiv. Na sastanku na kome je posao ugovoren postavio je minimalne i razumne zahteve glede ponašanja ekipe -- držati je na neophodnom minimumu, organizovati ulaz/izlaz u većim grupama, ako baš ne može cela ekipa odjednom [naravno da ne može, moja (scena) mora biti prva, a nema smisla da ostali sede i vrte palčeve dok mi radimo] i, najvažnije, nikakav, ali nikakav kontakt sa zatvorenicima.

  Da se razumemo, ovo je prvi kontra blog koji pišem za skoro pet godina pisanja bloga ovde. Mnogi su mi kratili živce, mnogima sam i ja poradila na cepkanju istih, ali po prvi put ne želim da napišem komentar, već post-odgovor. Pre svega zato što ne mislim da pričam sama sa sobom, a vidim da autorka posta nema nameru da se pojavi i razgovara sa onima koji diskutuju na temu koju je postavila. Naravno, radi se o postu »Džabe si cepala matericu«.

  Ja sam svoju matericu pocepala četiri puta. Tri puta zbog tri carska reza kojima su spasavali život meni i deci koju sam rađala. Četvrti put zbog posledica pomenutih carskih rezova, kada su spasavali život samo meni. Zbog toga sam spremna u oči da skočim svakome ko mi kaže da sam to džabe uradila. »Najviše što čovek može da uradi u životu je da stvori drugog čoveka«, rekao je jedared moj drug Darko Rundek i ja se sa tim potpuno slažem. Ljudi se dive statuama ljudi, traživši i našavši u njima umetnost koja je to mahom zbog toga što uspe da napravi najpribližniju kopiju onoga što pravi Majka Priroda. I rađaju majke.

Karakteru iz ove priče se čarape uvek pocepaju na istom mestu. Dva kažiprsta na njenim stopalima su duža od palčeva i obično za par meseci -sa onim made in China - ili malo duže kad se radi o pamuku drugačijeg porekla, iz čarapa izvire pobednički kažiprsti.

Nisam fanatičan ljubitelj sporta, ali hokej na ledu mi je ljubav neprebolna. Ovaj blog nije o hokeju konkretno, mada obećavam ubrzo i jedan tekstić o tome.

Milan Lučić, je jedan od najboljih napadača u NHL . Da priča bude lepša, ovaj dvadesetčetvorogodišnjak srpskog porekla, rođen u Vankuveru, već nekoliko sezona spada u red vrhunskih i cenjenih igrača što je za hokej na ledu dosta neuobičajeno rano. Ove godine, njegov klub Boston Bruins osvojio je Stenli kup, odnosno, postali su šampioni NHL lige a Milan Lučić je odigrao zapaženu ulogu u trijumfu svoje ekipe.

Izjava predsednika Srbije da se Srbija nece odreci Kosova zarad boljeg zivota svog naroda je povratak Srbije na stanje pre 5. oktobra; u izolaciju, jos vecu bedu, nesrecu, izgubljene nove generacije i izopstavanje od normalnog sveta.

Srbiji treba buducnost, perspektiva za milione nezaposlenih a obrazovanih, zivot dostojan coveka koji je dve, tri decenije ulagao u sebe da bi mu se to posle isplatilo, mogucnost da svojoj deci pruzimo priliku da zive drukcijim zivotom od onog kakvog smo mi ziveli tokom devedesetih. 

Srbiji ne treba nestabilnost, trzavice, stalna otvorena pitanja. 

Kosovo

Na početku putovanja biciklom oko sveta, moj partner Brajan i ja odlučili smo da prepedalamo Karpate. Krenuli smo krajem jula iz Bratislave, gde počinju Mali Karpati, i vozimo od severozapada prema jugoistoku prateći masiv kroz Slovačku, Poljsku, Ukrajinu, Rumuniju, sve do poslednjih obronaka Južnih Karpata u Srbiji.

24. jun

Izgledalo je da mi kondukter neće dozvoliti da unesem bicikl u autobus čak ni ako ga budem rasklopila, ali potegla sam sve adute iz kacige.
- Ali, ovaj, znate, ja idem na put oko sveta biciklom i zato