Iliti prosidba
Bilja: Čini mi se da smo samo zbog njega manje-više i otišli na taj Exit pre 5 godina. Ili se ja ne sećam više ničega značajnog osim Iggy Pop-a. Matori, mršavi, kosati, go do pojasa i filmski ružan.. Majstor.. Posle potpunog ludila u kojem mu se (na sigurno veliku radost obezbeđenja) nekoliko desetina ljudi popelo na binu, majstor je kolabirao i odneli su ga. Procedura je verovatno standardna; krv mu zamene novom (od mlade device uzetom off course) i eto njega sutra.. veselo skakuće po bini, u recimo Roterdamu..Nego, šta sam ono htela.. Mačku je ubila radoznalost, a mene će digresije..
Elem... Ključni trenutak.. Now I wanna be your dog. Gomila ekstatično skače, oblaci prašine u vazduhu, neizostavna cigareta u ruci... U trenutku osećam da mi neko izvlači cigaretu iz ruke. Okrećem se, znam da je ON. OK! Znam da mrzi što pušim, ali stvarno... Dosad mi nije otimao cigarete i bacao ih. Koj’ ti je q..? Pomislila sam. Hvala bogu nisam rekla. Jer bi to verovatno ušlo u anale kao najgluplji odgovor na pitanje koje je se nije čulo od buke i stajalo negde između mene i njega koji je klečao na prašnjavom kamenju, držao me za ruku, među gomilom sveta koji besomučno skače i držao u drugoj ruci PRSTEN. Mali, savršeni prsten od platine sa tri kamenčića! Sve je bilo savršeno, kliznuo je na prst kao da je pravljen za mene i tu se ugnezdio...Svetlucao je na srebrnasto (grozim se zlata)... Prava pesma, pravo mesto, pravi čovek. Ne sećam se više ničega. Verovatno smo se ljubili.. Dugo! Ljudi su nas gledali. Neki aplaudirali. I čestitali nam.. poznati i nepoznati. I više se stvarno ničega ne sećam.
A kako je to stvarno izgledalo?
Stvari iz ženskog ugla su uvek nekako jednostavnije.
Ajmo redom.
Iako smo živeli zajedno više od 3 godine, sve češće ujutro, umesto sladostrasnog podvriskivanja (na italijanskom) slušao sam pitanje:
Aa, Jeee l', a ka' ćeš ti da me ženiš?
Tu bi se i najhrabriji us..paničili, pa sam tako i ja rešio da potpišem(o) kapitulaciju, baš za godišnjicu te godine (lakše se pamti, a i lakše je kad imate dve godišnjice u jednoj).
Pregovori sa roditeljima oko organizacije venčanja, i jurenje raznoraznih papira i objekata daleko premašuju memorijski prostor ovog bloga (pa ću o tome drugom prilikom, kad još malo uznapreduje tehnologija).
Uglavno dogovorili smo venčanje...samo bilo bi lepo da mladožanja isprosi mladu, mislim romantika itakoto.
Kako se bližio datum venčanja, sve je manje bilo vremena, a meni je trebao "spetakl"... pa sam ja morao da angažujem "mog dobrog drugara" Iggy-ja.
Nekoliko dana pred Exit padne mi na pamet da je to TO (čak sam i nagovestio nekim prijateljima, uz odgovarajuću količinu stimulativnih sredstava:
-Ženim se!
-Si isprosio Bilju?
-Nisam!
-Ka' ćeš?
-Paaa...hmmmm...Sad za vikend!),
samo je trebalo žabu u vodu naterati (pošto moja žena nije ni približno fan kao ja). Dobra stvar je što je koncert bio u subotu, loša stvar je što je trebalo naći odgovarajući prsten u petak popodne (a SVE zlatare rade do 3!), dobra stvar je što sam krišom probao neki od ženinih prstenova, loša stvar je što sam čekao danima priliku da ih skine (a skida ih samo kad se kupa hahaha), dobra stvar je što mi baš pasuje na mali prs', loša stvar je što nemam pare, otkud mi, a i to što sam imao sam puk'o za karte, dobra stvar je što sam pare pozajmio od sestre, loša stvar je što me je pola sata ispitivala šta će mi, pa sam morao da smislim nešto suludo, a ona radi zajedno sa mojom ženom, pa sam se plašio da ne istrtlja, i loše je što nemam pojma di da ga sakrijem, jer će moja žena da mi prevrće džepove i ima da ga nađe u svakoj rupi gdegod da ga sakrijem!
I tako...eto nas u autobusu za NS (jedva nađosmo bus i karte za sve). A na Exit-u još gomila poznatih ljudi, polako se grupišemo, ima nas oko 15-ak, muvamo se svud redom u iščekivanju glavnog jela, pozornica je postavljena i publika se skuplja (prsten sam tako dobro sakrio, da ni dan danas ne mogu da se setim gde je bio, ali važno je da sam tad znao)...
I onda počinje...
So messed up I want you here
In my room I want you here (lako je tebi...)
Now we're gonna be face-to-face (znam...)
And I'll lay right down in my favorite place (Pa da "legnem" (aj' pomozi Bože!...))
And now I wanna be your dog ( !?? e, jebala te cigara! Sad si našla...) uzimam, bacam, i pre nego što me zavali kolenom di ne treba, bacam se na kolena (pri tome cepam jedno kolence na oštro kamenje, kojim su predusretljivi ogranizatori zamaskirali blato, "Dušo, zbog tebe bih kleč'o na oštrom kamenju", mislim, al' da boli - boli).
Now I wanna be your dog (brzo joj stavljam prsten, da ga ne izgubim u mraku i gužvi, ona me zbunjeno gleda)
Now I wanna be your dog!
- Well c'mon!
Grlimo se i ljubimo, a onda nam čestitaju svi ljudi oko nas, prvo ovi poznati, a onda i ostali koji su se tu zatekli, njih par desetina :)
Razmišljao sam kad su se "svi" peli na binu, da iskoristim trenutak za još malo egzibicionizma, ali mi je bilo isuviše lepo pored moje verenice.
U opštoj euforiji sam propustio dobar deo koncerta (naročito udarnu stvar), ali Iggy ne bi bio kralj-car-mojdobardrugar kad ne bi (samo za mene i ženu mi) još jednom izveo Now I wanna be your dog, opšte ludilo, Stooges rulz, i pade čovek, hvala mu za najboljih pola koncerta ikad!
ps. Exit počinje!
