Eksperimenti u blogovanju| Putovanja

A njega put više ne nanese

marco_de.manccini RSS / 25.09.2009. u 08:43

 

Naša porodica ima dva velika ogranka, od kojih jedan, onaj naš, živi u najvećem selu u okrugu, a onaj drugi u selu N., na oko dva sata hoda. U neko davno doba, pre ratova, čukundeda je proveo mladost daleko, daleko, u Rumuniji, gde je prvo izučio pekarski zanat, a zatim i sam otvorio pekaru.

Кад му је печалбе било доста, вратио се у завичај ожењен и са два сина и, покрај свог наслеђеног имања, купио још подоста земље, што у нашем селу, што у околини села Н. А кад је дошло време старијег сина је оставио уз себе, а млађег је оженио у Н. и оставио му тамошњу земљу. Браћа су се слагала, посећивала и помагала кад год је могло и требало. Оба су умрла у данима оскудице брзо после рата за уједињење. Ипак, иако одавно више нису испрезали чезе један другом испред кућа, љубав и поштовање које су посејали су остали укорењени и неговали се међу многобројним потомством.

Осим што је овај последњи, велики, рат све то помео. Породице су повукле на различите стране у рату и, мада им се ратни путеви, срећом, никад нису непосредно укрстили, посете и некадашња присност су остале само у сећању и, ево, већ је прошло подоста времена од завршетка војевања, а родбина једна другој не долази нити ишта поручује.  

Током лета, стриц је отишао на сабор у манастир изнад села, за Богородицу, и кад се вратио рекао је да је срео браћу и сестре од стричева, да су се поздравили и изљубили, и да им је срце играло од среће. Још је рекао и да су се једва препознали, јер су сви били веома млади и променили се много током рата, који су, углавном, провели у својим кућама, растући.

Деда се сав разгалио. Кад је дошло време за породичну славу, Митровдан, послао је стрица у Н. код родбине. Такав је био обичај и пре, послати понеког да обрадује рођаке у другом селу и да донесе назад део славског колача. Ако је већ све изгубљено за његове исписнике, можда није за ове млађе, унуке она два рођена брата која су се тако слагала и по добру помињала до последњег дана.

А стриц није био одабран случајно. У рату није учествовао јер је био млад, а тада је већ био стасао момак, умиљат и разговорљив. Са свима је умео да поприча, да испоштује старије, да наздрави, да се нашали где и с ким треба, а није прек и неће упасти у невољу. Осим тога, начуо је деда да се стриц на оном сабору загледао у неку девојку из Н., другарицу његове рођаке. Рачунао је деда - не треба само породице мирити већ и села. Пар свадби између угледних кућа и сви ће се рачуни заборавити.

На сам дан славе време је било прохладно, ветровито и кишовито. Стрицу су рекли којим путем да крене из села, испод винограда, и да не скреће никуд на споредне путиће и да, пошто нема никаквих рачвања, не може никако промашити, стићи ће право у Н., а тамо ће родбину лако наћи, био је често пре рата, није могао заборавити кућу. Мораће пешице, јер, иако су чезе сачуване у трему до стаје, коње је рат појео.

Стриц се, са своје стране, веома радовао путу. Јесте, добро је деда начуо, стриц се не само загледао у ону девојку за време сабора, већ је отад из главе никако није вадио. А и осетио је да му је дата велика одговорност, али и поверење, а то му је, младом и полетном, пријало. Набио је шубару на главу и пошао ветру у лице. Ех, да је само она тамо код родбине на слави, а тек да га може видети како пркоси киши и ветру и како жустро и вешто гази кроз блато!

Два сата касније, подигнутог оковратника, набијене шубаре, мокар и назебао, још увек корачајући одлучно, обрео се испред нашег села. И кад је коначно препознао обрисе свога села, запањен, није могао доћи себи. Уплашен и збуњен, није се појавио кући већ је легао у сено и провео ноћ између јаве и бунила. Њему је било јасно да је ту нечастиви умешао своје прсте. Био је сигуран да је велико зло на помолу и осећао је да је он тај који ће то зло навући на све нас.

И сутрадан је био ван себе и није излазио из цркве. Деди и укућанима је убрзо било јасно да он није ни стигао до села Н., али из стричеве приче нису могли никако докучити како га је то пут завео назад, јер се он клео у све најмилије да никуда успут с главног пута није скренуо, па чак ни сео да се одмори. Деда је прегризао себи усну што је пре времена по неким људима већ поручио рођацима да ће неко из наше куће отићи до њих на славу.

Стриц се променио потпуно, смрачио се, отуђио, и чекао зло које се предсказало. А на зло се у то време није морало дуго чекати, брзо је дошла колективизација, узели су земљу свима, и стоку, и све што су имали осим опанака, и терали их да кулуче, а жито и маст односили у град.

Ипак, несрећа није потрајала предуго, после неког времена је колективизација пропала, већина земље је била враћена, а полако су се, временом, и породице и села помирила и без стричеве помоћи. А и стриц је, сваким даном, све више подсећао на оног старог, ведрог и полетног, умиљатог и разговорљивог. Никад више није пошао оним путем за Н., оженио се у међувремену, стрина је била из нашег села, мелем његовој души, изродили су златну дечицу, и тако се временом потпуно ослободио своје таме и кошмара.

У ствари, толико му је све то постало далеко и нестварно да је, кад је остарио, причу о путу који га је без скретања вратио на место поласка почео причати унуцима уз ватру у хладним ноћима кад је хтео да их мало забави и престрави пред спавање. Додавао је причи свашта, понекад маглу, понекад необичне звуке, пут би се уздизао до небеса и падао, животиње, змије, пуцњаву, свеце и анђеле, искушења и авантуре, нечастивог, разбојнике, Краљевића Марка, летеће ћилиме, виле и лепотице, коње и тракторе, а деца би вриштала од одушевљења и страха, већ према делу приче.

Тако је некако било и те последње ноћи. А волео је стриц да прекине причу баш у неком критичном тренутку, да остави унуке да лагано упијају причу док чекају крај, и да оде да провери нешто око стоке или да испуши једну напољу студирајући небо и нагађајући сутрашње време. Те вечери је изашао да часком погледа краве јер је једна била стеона. Кад се вратио у кућу и кад су га деца с врата приупитала око телета, пребледео је и пресамитио се, успут ми изгоревши руку цигаретом док сам покушавао да га задржим. Несрећа, у нашој кући, несрећа, то је било све што је умео рећи. Овог пута ни стринина љубав није могла помоћи, до јутра се, између јаве и бунила, опростио од нас.

Следеће ноћи, док смо седели уз покојника, комшија нас све изненади. Рече, а не знам шта му би синоћ, ја сам био напољу у дворишту, и видео сам кад је изашао из куће и пошао према стаји. И на пола пута негде стаде да припали, али није могао јер му је јак ветар дувао право у лице. И окрене се он да заштити ватру и тако, из неколико пута, припали. Утом хтедох да му се јавим, али он одмах пође право кући. Ја рекох, мора да је заборавио нешто па се досетио, те га нисам ни звао, чекао сам да изађе поново. А њега пут више не нанесе.

 



Komentari (139)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 08:56 25.09.2009

Patina vremena

Staro vreme, stari običaji, stare priče. Kad ih patina vremena prekrije još su lepče. Lepo ih se sećati i ponekad podeliti sa drugima.
marco_de.manccini marco_de.manccini 09:09 25.09.2009

Re: Patina vremena

па јесте стара, али и нова, да не кажем рекурентна.

хиљаде људи свакога дана пође на велик и важан пут, а ипак, на крају, и не примећујући успе да залута и врати се на почетак. за све је ветар крив.
Milan Novković Milan Novković 09:24 25.09.2009

Dust in the wind

за све је ветар крив

Možda bi trebalo putovati samo kad određeni vetar duva

mirelarado mirelarado 09:25 25.09.2009

Re: Patina vremena

marco_de.manccini
У ствари, толико му је све то постало далеко и нестварно да је, кад је остарио, причу о путу који га је без скретања вратио на место поласка почео причати унуцима уз ватру у зимским ноћима кад је хтео да их мало забави и престрави пред спавање. Додавао је причи свашта, понекад маглу, понекад необичне звуке, пут би се уздизао до небеса и падао, животиње, змије, пуцњаву, свеце и анђеле, искушења и авантуре, нечастивог, разбојнике, Краљевића Марка, летеће ћилиме, виле и лепотице, коње и тракторе, а деца би вриштала од одушевљења и страха, већ према делу приче.


Будући да је стриц био прави уметник у приповедању, није чудо што је братанац написао ову лепу и необичну причу о њему и путу који га је вратио на место одакле је кренуо.
omega68 omega68 09:30 25.09.2009

Re: Patina vremena

није чудо што је братанац

sinovac
bratanac je kada sestra im brata, pa njegov sin
Milan Novković Milan Novković 09:47 25.09.2009

Sly wind from the north

Staro vreme, stari običaji, stare priče. Kad ih patina vremena prekrije još su lepče

Trusting the wisdom of generations past.

Na kraju završimo verujući i jednom i drugom.

Dr M Dr M 11:21 25.09.2009

Re: Patina vremena

за све је ветар крив.


Ne, krivo je pusenje.

Da nije pusio, promenio bi istoriju..

Sa druge strane, ne bismo imali priliku da procitamo ovu divnu pricu.
mirelarado mirelarado 11:22 25.09.2009

Re: Patina vremena

omega68
није чудо што је братанац

sinovac
bratanac je kada sestra im brata, pa njegov sin


У Речнику српскога језика Матице српске пише:
братанац - братов син, синовац, братић
синовац - братов син

Разлике, дакле, нема. Вероватно постоји у твом крају.
С обзиром на то да се синовац користи и у присном обраћању старијих особа млађим мушкарцима, не бих је овде употребила.
Али, у праву смо и ти и ја. ;-)
vishnja92 vishnja92 11:22 25.09.2009

Re: Patina vremena

Dr M

sitnice menjaju tok istorije...

marco_de.manccini marco_de.manccini 15:28 25.09.2009

Re: Patina vremena

marco: за све је ветар крив.

Dr M: Ne, krivo je pusenje.Da nije pusio, promenio bi istoriju..


Немој тако докторе. Кад би неко површно тумачио шта си рекао испало би да је порука текста да се мора јако пазити кад се пође на важан пут, да се не попуши успут и пође у супротном правцу од историје.

Набацићеш ми тако пушачки лоби, лоби путника кроз историју који увек знају где иду, и све остале свезналице и праведнике.

Боље да оставимо да је крив ветар. Знаш како је ружа (ваљда је она била) рекла малом принцу да је велики проблем људи то што немају корење.
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:29 25.09.2009

Re: Patina vremena

sitnice menjaju tok istorije...

магичан звук, признајем.
iris.davidovich iris.davidovich 15:32 25.09.2009

Re: Patina vremena

sinovac
bratanac je kada sestra im brata, pa njegov sin

bratanac je sin od brata. cijeg god
edit:
eto, marko, na ovak'u pricu, ja dam ovakav komentar. sto bi reko unf, ja ti pokazujem mesec...
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:43 25.09.2009

Re: Patina vremena

а какве везе имају текст и коментари? ево питај брајовића да немају.
vishnja92 vishnja92 15:45 25.09.2009

Re: Patina vremena

магичан звук, признајем.

postoji taj ritual pripaljivanja jednom rukom - palcem dignes poklopac, kresnes, benzin ti udje u nozdrve a potom i prvi dim, i onda preklopis - ponovo palcem, i vratis u dzep.

magicni zvuci i efekat leptira

~klik na slik~
Dr M Dr M 16:55 25.09.2009

Re: Patina vremena

Немој тако докторе


Набацићеш ми тако пушачки лоби, лоби путника кроз историју који увек знају где иду, и све остале свезналице и праведнике

Боље да оставимо да је крив ветар


Uh, opasno je, slazem se.

Ali na onom, o predivnom tekstu, insistiram
vladimir petrovic vladimir petrovic 17:00 25.09.2009

Re: Patina vremena

Mirela... није чудо што је братанац

Omega... sinovac
bratanac je kada sestra im brata, pa njegov sin


U pravu je Mirela.

Pravilno je bratanac. Sin od brata. Podjednako muškarcu i ženi. (Ženski rod: bratanica).
A sestrić je sin od sestre. Podjednako muškarcu i ženi. (Ženski rod: sestričina)

Sinovac, sinovica, bratić, bratučeda su - tek alternative bratancu i bratanici.
crossover crossover 17:07 25.09.2009

Re: Patina vremena

vladimir petrovic
U pravu je Mirela.

Pravilno je bratanac. Sin od brata. Podjednako muškarcu i ženi. (Ženski rod: bratanica).
A sestrić je sin od sestre. Podjednako muškarcu i ženi. (Ženski rod: sestričina)

У праву су и Мирела и Омега. А највише је у праву Омега :)
У Шумадији се каже синовац. А стриц је, зна се - Чича... хе, хе, хе...
mirelarado mirelarado 17:21 25.09.2009

Re: Patina vremena

crossover
vladimir petrovic
U pravu je Mirela.

Pravilno je bratanac. Sin od brata. Podjednako muškarcu i ženi. (Ženski rod: bratanica).
A sestrić je sin od sestre. Podjednako muškarcu i ženi. (Ženski rod: sestričina)

У праву су и Мирела и Омега. А највише је у праву Омега :)
У Шумадији се каже синовац. А стриц је, зна се - Чича... хе, хе, хе...


Не баш у целој Шумадији, Крос. Моји, подно Космаја једни, а Рудника други, имају братанце и стричеве.
Осим тога, Маркова прича није локално обојена. :)
vladimir petrovic vladimir petrovic 17:24 25.09.2009

Re: Patina vremena

Lepa priča.

Pada mi na pamet da su neki pripovedači, iz realističke škole naše književne povesti, na kraju priča ponekad davali rečnik manje poznatih reči ili provincijalizama.
To si mogao i ti da učiniš, jer mislim da neki od čitalaca ovog bloga neće baš shvatiti šta neke od upotrebljenih reči znače. Kao na primer - čeze?
He, he, he...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:26 25.09.2009

Re: Patina vremena

marco_de.manccini
а какве везе имају текст и коментари? ево питај брајовића да немају.

Надмоћна већина коментара нема никакве везе са текстом.
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:51 25.09.2009

Re: Patina vremena

па, владимире, не волим да сувише водим читаоце за руку, највише због тога што је боље оставити их да сами праве своје слике. како мирела рече, избегавам географске одреднице, чак и лична имена. тако лоадер и фибоначи могу да замишљају војвођанску равницу, мирела села подно рудника, а ја нешто сасвим друго. е сад, да ли брајовић може да замисли чезе по оним његовим брдима ја то не знам, али без тога прича није могла.
vladimir petrovic vladimir petrovic 19:02 25.09.2009

Re: Patina vremena

marco de.manccini
... па, владимире, не волим да сувише водим читаоце за руку, највише због тога што је боље оставити их да сами праве своје слике.

Priznajem, dao si dobar odgovor.

Izgleda da si ti - dobar profesor?!
A to nije lako biti.
iris.davidovich iris.davidovich 19:14 25.09.2009

Re: Patina vremena

а какве везе имају текст и коментари? ево питај брајовића да немају.


mene je toliko lako to distract, cudo kako se uopste vratim kuci
mara92 mara92 05:48 26.09.2009

Re: Patina vremena

е сад, да ли брајовић може да замисли чезе по оним његовим брдима ја то не знам, али без тога прича није могла


Брајовићу,

Је л' ово Марко нешто о нашем крају? Тамо одакле су преци нам?
ц, ц, ц....

пс. успут, чезе се као израз користе и у Топлици....Чича је наравно Стриц...хахахаха...сестра и ја га тако зовемо, а браћа од стрица опет, тако зову мог тату
die hard die hard 22:33 26.09.2009

Re: Patina vremena

Надмоћна већина коментара нема никакве везе са текстом.


Sto je posebno simpaticno i dosadno, sve u jednom.
selica_nena selica_nena 23:00 26.09.2009

Re: Patina vremena

Боље да оставимо да је крив ветар. Знаш како је ружа (ваљда је она била) рекла малом принцу да је велики проблем људи то што немају корење.


Ti imaš korenje.
Divna priča. Za preporuku.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:03 26.09.2009

Re: Patina vremena

mara92
е сад, да ли брајовић може да замисли чезе по оним његовим брдима ја то не знам, али без тога прича није могла


Брајовићу,

Је л' ово Марко нешто о нашем крају? Тамо одакле су преци нам?
ц, ц, ц....

Тек сад видех.

Истина је: чезе, (х)интов нисам никада видео тамо код нас. Но то не значи да их није било. Биће да сам ја закаснио.
marco_de.manccini marco_de.manccini 14:12 27.09.2009

Re: Patina vremena

Sto je posebno simpaticno i dosadno, sve u jednom.

платиш једно, а добијеш две.
marco_de.manccini marco_de.manccini 14:24 27.09.2009

Re: Patina vremena

Ti imaš korenje.
Divna priča. Za preporuku.

хвала, нено.

што се тиче корења, као да сам поново чуо њању како покушава да ме истера из њеног студентског стана пре двадесетак година.
omega68 omega68 09:09 25.09.2009

Ima

nekih pesama i priča zbog kojih plačem što nisam ja znao da ih baš takve napišem
ovo je jedna od tih
nemam šta da komentarišem.
samo sam uživao
Ipak, jedno pitanje:
koje su te dve strane?, ako sme da se zna
marco_de.manccini marco_de.manccini 09:16 25.09.2009

Re: Ima

па наша и њихова, омега, зар то није јасно.

и још, зар није јасно да је неважно која је тачно која?
omega68 omega68 09:23 25.09.2009

Re: Ima

marco_de.manccini
па наша и њихова, омега, зар то није јасно.

и још, зар није јасно да је неважно која је тачно која?

pa... možda nije
ali, mislim da bi dodatno zaintrigiralo, nema veze i ovako je super
iris.davidovich iris.davidovich 15:40 25.09.2009

Re: Ima

nekih pesama i priča zbog kojih plačem što nisam ja znao da ih baš takve napišem

oh, omega, ta se drama non stop kod mene odigrava! kakve su to recenice bile! a kad treba da se metne na papir, pretvori se u djacki sastav
Biljana 77 Biljana 77 22:33 29.09.2009

Re: Ima

да је неважно која је тачно која?

Verovatno se baš zato, krenuvši tamo, pojavio ovde..
loader loader 09:31 25.09.2009

Prozor

Pročitao sam ... i, nekako, sav sam utihnuo... :)
Gledam kroz prozor...
marco_de.manccini marco_de.manccini 09:48 25.09.2009

Re: Prozor

морам сад мало и ја да утихнем. иначе нећу стићи да склопим око пред час. ћао.
nerod nerod 09:42 25.09.2009

*

Stvarno lijepa priča. Pretpostavljam da je umro početkom 90-ih!?
marco_de.manccini marco_de.manccini 09:55 25.09.2009

Re: *

да признам, осим што сам имао рођака који је пошао према суседном селу и успео да се врати назад зато што је палио цигарету на ветровитом времену, све остало је измишљено.

дакле, све је истина, а и мало тога.

покушај да помериш причу у неку своју. догађа се стално на неком новом нивоу.
112358oo 112358oo 09:46 25.09.2009

.

Набио је шубару на главу и пошао ветру у лице.

... i ja sad zamišljam voz koji juri vojvođanskom ravnicom i vetar koji fijuče i klizi po prozoru vagona... a kažu da taj vetar zna da se smesti negde u grudima i da ravnicu oboji setom, pa je vožnja uvek nekako duža, i isprepletana prethodnim životima... ;-)
marco_de.manccini marco_de.manccini 09:49 25.09.2009

Re: .

ено и лоадер има слику прозора у глави. не знам одакле вам то, али нека. сваком своје слике, тако то иде.
112358oo 112358oo 09:58 25.09.2009

Re: .

не знам одакле вам то

ne znam ni ja marco, verovatno je kriv nadahnut autor ovog teksta... ;-)
lucidalina lucidalina 13:02 25.09.2009

Re: .

... i ja sad zamišljam voz koji juri vojvođanskom ravnicom i vetar koji fijuče i klizi po prozoru vagona... a kažu da taj vetar zna da se smesti negde u grudima i da ravnicu oboji setom, pa je vožnja uvek nekako duža, i isprepletana prethodnim životima... ;-)


exactly!
iris.davidovich iris.davidovich 15:45 25.09.2009

Re: .

и пошао ветру у лице.

s vetrom uz lice
edit: ooo, vasiono, opet me unf pretekao! a ima i sliku! (ne mogu da dodjem do izrazaja od njega )
anagardboo anagardboo 10:02 25.09.2009

prelepo...

bajkovito, prozeto ljubavlju...
Posle svih ruznih prica koje nas zaskacu iza svakog coska, bilo je vreme za nesto toplo i od srca.

marco_de.manccini marco_de.manccini 10:32 25.09.2009

Re: prelepo...

хвала, ана (?).

у сваком случају, није сасвим далеко од прича око нас.
anagardboo anagardboo 12:53 25.09.2009

Re: prelepo...

Dragana, unazad anagard

Cekacu jos ovakvih ljudskih prica. Nadam se da ce biti prilike...
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:31 25.09.2009

Re: prelepo...

Dragana, unazad anagard

elementary, my dear watson.

ето, вишња, имаш прилике да видиш моју појачану перцепцију кад ми се спава.
miloradkakmar miloradkakmar 10:13 25.09.2009

Dobro je

tvoja porodica je u dva ogranka, moja se razgranala bar u pet , dva-tri održavaju odnose, za neke nikad nisam čuo , niti ih video. Na primer , jednu sestru od rođenog strica, živi u Sloveniji, nikad nisam video.
Pre četiri godine na sahrani najstarijeg strica upoznao sam braću i sestre- loza dedinog rođenog brata- za koje nisam nikada čuo. Žena mi je posle rekla da nije znala da nas toliko ima, da izgledamo složno kao " mafija " i da ličimo. Čudila se kako smo razgovarali kao da se viđamo svakodnevno, živimo u jednoj kući.
Izmenjali smo brojeve telefona i sve je ostalo na tome.
I moja sramota.
marco_de.manccini marco_de.manccini 10:30 25.09.2009

Re: Dobro je

ма има и наших огранака превише и посвуда. то је некако, чини ми се, већ помало нормално. још кад се додају и њањини рођаци нема краја нашим гостовањима кад одемо до балкана.
Exitus Letalis Exitus Letalis 10:35 25.09.2009

Re: Dobro je

veže ih isti manastir.
a šta kad ne veže?
marco_de.manccini marco_de.manccini 10:41 25.09.2009

Re: Dobro je

е, јеби га, EL, је л’ морам све ја да смислим?

едит: ево, може нека велика журка?
vishnja92 vishnja92 11:04 25.09.2009

Re: Dobro je

a šta kad ne veže?

a sta kad nema vetra?

jednog skorasnjeg jutra ja sam isto tako zastala, zapalila cigaretu, nastavila put - i stigla gde je (?) trebalo.
sada razmisljam sta bi bilo da nisam... potpuno savrsena slika, Lorde moj. hvala ti na tome :)
antioksidant antioksidant 11:24 25.09.2009

Re: Dobro je

едит: ево, може нека велика журка?

može rođače
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 12:03 25.09.2009

:D

Koliko je dobrih tekstova izašlo, ne mogu da postignem!
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:38 25.09.2009

Re: :D

а много ти је криво, види се.

него кад ће та диплома (де скакући сад од весеља, да видимо, ако је шта остало)?
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 15:41 25.09.2009

Re: :D

svasta od tebe marco, ne pita se student kad ce da zavrsi i jos kolko ispita ima!
milena, nemoj da zaboravis da imas prava da odgovoris u svom stilu.
iris.davidovich iris.davidovich 15:43 25.09.2009

Re: :D

него кад ће та диплома (де скакући сад од весеља, да видимо, ако је шта остало)?

dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 15:48 25.09.2009

Re: :D

Njanjo, samo nek se mi se podsmeva on, al' ja ću iz faksa da izađem kad-tad,a on neće nikad!
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:54 25.09.2009

Re: :D

ово се почело иза мојих леђа шушкати и у мојој широј породици. кажу да сам најглупљи од свих, јер сви некако завршише школе, а ја никако да из ње изађем.
dobrosavljevic_m dobrosavljevic_m 16:05 25.09.2009

Re: :D

marco_de.manccini
ово се почело иза мојих леђа шушкати и у мојој широј породици. кажу да сам најглупљи од свих, јер сви некако завршише школе, а ја никако да из ње изађем.

Da, da...ne mogu ljudi da shvate da tu neko ostaje dobrovoljno
4krofnica 4krofnica 12:21 25.09.2009

cudna su sorta..-ti stricevi..

Moj stric je bio planinar i govorio je da bi voleo da umre na Prokletijama.... vec je bio dosta star ali mlad duhom kad je krenuo jos jednom da osvoji vrh prokletija i upise se u knjigu...rano jutro, ostali planinari odlucise da krenu bez njega jer su se plasili da mu srce nece isdrzati. Ostavili mu poruku i otisli. Kad se probudio, shvatio je da su otisli ...spakovao je ranac i krenuo sam.
Nestao je i moji roditelji i stanovnisto u okolini su ga mesec dana trazili, da bi ga neki stari planinar nasao na nekoj zapustenoj stazi za koju znaju samo oni koji su isli njom pre 30 godina, mirno je lezao, nijedna ga zivotinja nije dirala, upisao se u knjigu na vrhu i skoncao kako je zeleo...
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:41 25.09.2009

Re: cudna su sorta..-ti stricevi..

имао сам професора који се, због породичне историје, бојао сенилности и цео живот трчао низ планине, док смо ми млађи посустајали за њим, и говорио да би желео да се негде тако на планини сруши трчећи сам и ту склопи очи.

на жалост, породична историја је ипак била бржа.
vladimir petrovic vladimir petrovic 17:18 25.09.2009

Re: cudna su sorta..-ti stricevi..

4krofnica
...Moj stric je bio planinar

Marco de.manccini
...имао сам професора који се, због породичне историје, бојао сенилности и цео живот трчао низ планине

Ovo me podseti na nešto. Kad sam bio mali živeo sam u crnoj Africi. U susedstvu je bio jedan Švajcarac, koji je voleo da se penje uz obližnju planinicu, koja je pre ličila na - oveće brdo.
Crnci su se stalno čudili - šta on nalazi u planinarenju? To im nikako nije bilo jasno, kakvo zadovoljstvo može biti u tome.

I još nešto. Oni, duše čestite, koji znaju uglavnom za tam-tam bubnjeve, svesni su da belci imaju mnogo različitih muzičkih instrumenata. I shvatali su značaj klavira, harmonike, trube i ne znam sve čega, ali nikako nisu mogli da shvate značaj - violine. To cvilenje na violini ih je nerviralo, pa i plašilo i budilo negativnu energiju u njima. Pitali se: violina, čemu?

Tako crnci, po mom sećanju, o planinarenju i sviranju na violini.....
Milan Novković Milan Novković 17:41 25.09.2009

Re: cudna su sorta..-ti stricevi..

To cvilenje na violini ih je nerviralo, pa i plašilo

Jes pomalo pomahnitao instrument

A pošto je zovemo i Kraljica Instrumenata nalazim dovoljno hrabrosti da priznam da mi se ponekad čini da je u moju ženu ušao deo duha Jascha Heifetza i deo duha Paganinija (ne svira violinu ikao ja imam dobre razloge za ovakve sumnje)



vishnja92 vishnja92 18:54 25.09.2009

Re: cudna su sorta..-ti stricevi..

ali nikako nisu mogli da shvate značaj - violine

pa dobro, potpuno je jasno da je violina proizvod usmerenog i specijalizovanog toka civilizacije - za razliku od klavira koji nudi muziku i perkusija koje je Onaj valjda izmislio pre nego nas, da ne budemo sami na svetu.

zajebite me sve hrane, mirisa i muzike za koje je potrebna obuka dece.
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:56 25.09.2009

Re: cudna su sorta..-ti stricevi..

ne svira violinu ikao ja imam dobre razloge za ovakve sumnje

нервира те и плаши?
Milan Novković Milan Novković 19:09 25.09.2009

Re: cudna su sorta..-ti stricevi..

нервира те и плаши?

Ovo prvo čulo mi je odavno operisala, nego asinhrono maše rukama i previše brzo barata višim oktavama :)
stari92 stari92 12:31 25.09.2009

.. чудни су путеви ...

Д. је био немирно плаховитог духа.Окружен пажњом,стеченом рођењем,у након
губитака у протеклим ратовима претжно женској фамилији,својом бистрином и
занимањем за милион непознатих одговора,стицао је још више поклоника док су
урођена ведрина и смех пратили његово табанање на маглом обавијеном путу ка
спознаји.
Р. је,како то већ бива,осетио болну страну првих пораза,завист,љубомору,ометања,
сваке врсте. Није се много обазирао на то јер га је наслеђен ведар дух,сва силина
претходника и његова срећна звезда водили на прескок,заобилазећи,понекад и
главом,кроз блокаде на путу и магловитом циљу.
А. је веровао својим претходницима,и,мада руку на срце,био је већ помало уморан
од цикличног,синусоидног,пута успона и падова. Тежио је неком миру који су тако
добро осећали њему,још,блиски,а он опхрван гомилом аритметичком прогресијом
увећаних проблема и брзином промена,лудилом грабежи,.. имао је све мање и
мање времена да потражи тај исконски мир сакривен у одајама бића.
Г. је,да ли треба рећи,упао у спиралу хаоса који су претходници са мање или више
успеха избегли. Опхрван својом великошћу,прикупљеним добрима,занесен бље -
штавилом пијане песме,удворничким лажима многобројно гладнолупешког окру -
жења на моменте,ретко,осећао губитак већи од свега добијеног,али није му се чак
ни имена сећао,више.Опомене и знаке,молбе и вапаје,далеких,сада,Р.А. погрешно
је тумачио. Јесте певао,али се и спрдао понору,јер је нашао сигурне путеве који
воде у Нигдину,и по тој логици нема краја,бар не скоро,исходишту.Ту негде,Бог
дубина Еа даде :
,, .. ја сам краљ,ја сам лопов и гад,..данима сањам и мрзим свој лик ..(Ван Гог),, и
то га коначно врати - Бићу опет А.
А. добрано израубовано,али А. А. на путу ка миру.
Н. се коначно сусрео са својим Ја- све -мир.

~ И ништа више важно није
~ И ништа више превласт нема
~ И ништа више до затвореног круга - беочуг сам пута и јасан циљ

Свој.


~ (Оззу Осбоурне - Мама,И м гоинг Хоме) ~
-------------------------------------------------------------------
марцо,
честитка за писаније - сада нама остаје да почнемо да се бавимо математиком.
Све,бре,оћеш само за себе славу да приграбиш ! (бу д траде марк Манццини))
Д)
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:48 25.09.2009

Re: .. чудни су путеви ...

сада нама остаје да почнемо да се бавимо математиком

а што да не, лакше је него што изгледа. што мање људи те разуме, чиниш се паметнијим.

ево пре недељу дана сам био на конференцији на којој је човек одржао такво предавање да ми је једина утеха била што је и он морао да присуствује. и што је он стајао док сам ја бар могао да седим.
Unfuckable Unfuckable 13:04 25.09.2009

vetar

mariopan mariopan 13:59 25.09.2009

Re: vetar

Kriv je vetar, a možda i nije?

Negde skoro pročitam da je ljudima prirodno kretanje ukrug i da se zato lako izgube ako se nađu na nepoznatom terenu gde nema oznaka koje bi ih vratile na put. I ta sudbina se umešala, nije ništa slučajno na ovom svetu..

A priča je baš lepa.
Posebno mi je lepa jer sam i ja jednu moju sestru od tetke upoznala i zavolela kada smo već obe bile u zrelim godinama. Mi smo unuke dva rođena brata, moj deda i njen deda bili su rođena braća. Dugo su živeli svi u jednoj kući sa decom. Tako su moja mama i nejna mama spavale u istoj sobi do udaje i mnogo toga što nisam znala o mojoj mami čula sam od tetke, njene mame. Mi čak i ličimo, vidi se odmah da smo iz jedne familijje. Živele smo u jednom gradu a da to nismo znale i sada nam je žao tih godina koje smo propustile, evo iz sve snage ih nadoknađujemo.
rapunzel rapunzel 15:08 25.09.2009

Re: vetar

i ja pre deset godina upoznala браточетку koja živi u usa,
a imala neke obaveze u bgd, pa je gostovala kod nas.
neverovatno da smo se ukapirale u roku od sekund i sprijateljile.
baš bih volela da je put opet nanese u bgd ili mene u la.

marko, divno napisano!!!
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:52 25.09.2009

Re: vetar

neverovatno da smo se ukapirale u roku od sekund i sprijateljile.

стварно је необично како то понекад уме да се деси с рођацима. да се стопи човек.
stari92 stari92 16:34 25.09.2009

.. to se nashki kazze : svojta

uzgred : seti se svog osjetila dok stojish - a drugi sede
.
Unfuckable Unfuckable 19:30 25.09.2009

Re: vetar

Kriv je vetar, a možda i nije?

pa mene je poprilična promaja ufatila posle ovog jakog teksta, priznajem, zato i ovako čudne asocijacije.
Druga je još čudnija od one prve : ima to kod konja kada se samo uskopiste odjednom i jednostavno - neće da mrdnu. Oni što ih bolje poznaju ni ne pokušavaju da ih pokrenu, već ih nekako, strpljivo navedu na neki drugi smer, znajući da je u pitanju ukazivanje Đavola lično, kojeg - poznato je - životinja mnogo pre čoveka primeti.
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:24 25.09.2009

Re: vetar

тако и ја, кад ме поведе њања у куповину, после неког времена се укипим и нећу ни макац даље. наравно, њања ми после каже коњу један.
Unfuckable Unfuckable 22:58 25.09.2009

Re: vetar

тако и ја, кад ме поведе њања у куповину

hvala ti, jer to me dovodi do te - treće - asocijacije koja je u pravcu duvanja vetra, da se tako izrazim, dakle apsolutno suprotna od Ekaterine Velike (i mnogih još) u prvom činu
To mi je palo na pamet u 5 minutu, mada me brzo napustilo kada sam se suočio sa ovom, goreopisanom, drugom, "konjskom", koja je nekako bila najjača (gledati u Ponor Zla, malo li je), ali je evo, opet, ta treća, isplivava (ako neko može da javi Brajoviću količinu zareza / zapeta, bio bih zahvalan) :
dakle, Čovek je išao protiv vetra, nije stigao do cilja, i - okrenuo se, kako vetar duva.
I - oduvalo ga.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:04 25.09.2009

Re: vetar

Unfuckable
(ako neko može da javi Brajoviću količinu zareza / zapeta, bio bih zahvalan)

Не бој се, помно пратим твоју каријеру, из час у час.
Наставиш ли овим темпом, одуваћеш Црњанског, барем што се зареза тиче.
Што се тиче експресије, пустићу да ми се утисци слегну.
Unfuckable Unfuckable 23:21 25.09.2009

Re: vetar

одуваћеш Црњанског

boldujmo ovo : Crnjanski nije opcija !
neki bedž, grafit bar...bilbord ?
marco_de.manccini marco_de.manccini 02:43 26.09.2009

Re: vetar

dakle, Čovek je išao protiv vetra, nije stigao do cilja, i - okrenuo se, kako vetar duva.
I - oduvalo ga.

па јесте, није ни први ни последњи који је с надом и одговорношћу послат на пут, али се успут, захваљујући својој слабости, помео и вратио назад необављеног посла.
Unfuckable Unfuckable 02:56 26.09.2009

Re: vetar

захваљујући својој слабости

eto moje krajnje diileme (No 4)
da li ga je slabost vratila ili - vetar ?
(šala, šala)
razmišljam o tom momentu koji ga je - zaustavio, a nekako se ipak kladim da to nije bio vetar nego - vizija nečega što ga čeka, pa skoro da kažem i - predubeđenje. Da li je uopšte trebalo Tamo da krene ?
Skroz konjski gledam na tu stvar, priznajem, a imam samo jedno srce, a oni 5, heh.
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:05 26.09.2009

Re: vetar

Ја сам се шалио кад сам горе кривио ветар. Увек има ветра на путу ка Н.

Текст, наравно, говори о људима који ураде ствари до пола, па се укаке, збуне, изгубе оријентацију, и пођу назад иако су убеђени да и даље иду напред. А има тога подоста, само погледај около.

Е сад, ти износиш могућност да заокрет није дошао због пометености узроковане паљењем цигарете по незгодном времену, већ због страха од непознатог, па можда чак и страха од успеха.

Све је могуће. Ми ипак не знамо шта се тачно догодило на путу ка Н. Знамо само да се стриц, наша узданица, умиљат и разговорљив, вратио необављена посла и убеђивао нас да никада није ни скренуо с пута.

Ја му верујем, али ко зна шта је било. Корачање по познатом делу пута, с ветром у леђа је ипак лакше. Заваравање себе да је то исправно је такође лако. За неку годину, причати све то унуцима као велику авантуру, чак и најлакше.
mirelarado mirelarado 19:27 26.09.2009

Re: vetar

marco_de.manccini
Ја му верујем, али ко зна шта је било. Корачање по познатом делу пута, с ветром у леђа је ипак лакше. Заваравање себе да је то исправно је такође лако. За неку годину, причати све то унуцима као велику авантуру, чак и најлакше.


А по мени, још је лакше од свега тога властиту грешку, или непажњу, прогласити за весника несреће. Ту је стриц играо на сигурно: несреће су, наиме, сасвим извесне. Увек дођу.
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:11 26.09.2009

Re: vetar

А на зло се у то време није морало дуго чекати, ...

као да се у неко друго доба, рецимо данас, треба много чекати.
Blade Runner Blade Runner 17:39 25.09.2009

Ode on

drugim putem Bar je priča ostala.
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:36 25.09.2009

Re: Ode on

Једино с тог последњег пута још нико није залутао назад. Бар нико кога знам.
jasnaz jasnaz 23:47 25.09.2009

клауд



vidim: svi ste sigurni da će uvek biti oblaka
i upuštate se u koračanje
ispod plavog ili sivog
kao da je sve-jedno
i da se staza
odvija
u odabranom pravcu

a ja, vidite, napravila jedan:
za svaki slučaj.

_______________________________

put je naš ali su koraci gospodnji

marco_de.manccini marco_de.manccini 15:17 26.09.2009

Re: клауд

кажи како згодан пут, све право, нема рачвања. ништа лакше.
jasnaz jasnaz 16:47 26.09.2009

TuPuT



imam i jedan pločnik na rasklapanje:
rasprostrem ga kada ne znam gde sam.
i gvaš kredom:
da razmislim kakva bih volela da budem.
a i da neko ne prisvoji.

slučajno.

o stazama još uvek samo
čitam i
razmišljam

i uživam u ovoj što mislim da sam sigurna da je moja ––– =

Milan Novković Milan Novković 22:10 27.09.2009

Soft blast from the past

i uživam u ovoj što mislim da sam sigurna da je moja

jasnaz jasnaz 11:22 28.09.2009

Bright blast from the past





a njega put više ne nanese

Два сата касније, подигнутог оковратника, набијене шубаре, мокар и назебао, још увек корачајући одлучно, почео је сумњати у речи о равном путу. Убрзо затим обрео се пред шумарком који не памти. На том месту..... Ушао је лагано, говорећи себи да мора да пожури, да га родбина ишчекује, да неће помињати ово скретање.... Када је, пред зору, коначно препознао обрисе села, знао је да му није важно у које је стигао.... Легао је у прво сено и чекао. Тонуо у сан и будио се..... очаран. Знао је да мора изаћи из лепоте коју је у том шумарку дотакао.... Да неће моћи у збиљу: како треба.... као сви. Био је сигуран да о овоме неће причати. Да му нико неће веровати. А да ће себи сачувати као

сан

a njega put više ne nanese






stari92 stari92 11:48 28.09.2009

.. ~ imagine ~ ( Џ.Ленон) 111.com.

.. pričaju,neki,zaklinju se čak,da postoji neko gluvo doba,
neko vreme kad se prolama i ukršta prošlo,sadanje i
buduće,te da su videli razdraganog strikana kako
puteljkom zamiče u obližnji šumarak,il' to be'
samo san ?

.. A njega put više ne nanese ..
marco_de.manccini marco_de.manccini 13:35 28.09.2009

играте се, а?

(само напред)
stari92 stari92 13:41 28.09.2009

Енигма - Ретурн то инноценце

.. Саднесс ..

~ Д ~

_{[x]}_
jasnaz jasnaz 14:21 28.09.2009

fascikla:

mara92 mara92 05:56 26.09.2009

Марко

Још једна "посластица" из твоје кухиње...браво професоре
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:11 26.09.2009

Re: Марко

фала, маро. хајде сад ти. мислим, кад ће она ЕУ прича, баш да видим ко ће се све прилепити?
mara92 mara92 17:40 26.09.2009

Re: Марко

marco_de.manccini
фала, маро. хајде сад ти. мислим, кад ће она ЕУ прича, баш да видим ко ће се све прилепити?

'оћу,
него притисло са свих страна...изгиб'о од посла...
vishnja92 vishnja92 21:15 26.09.2009

Re: Марко

изгиб'о од посла...

blago tebi
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 21:17 26.09.2009

Re: Марко

sad njoj kažeš blago tebi a meni juče kažeš ko još normalan radi petkom!
nit se vodiš nit se teraš moja draga čeri.

Arhiva