Šta je u glavama ginekologa?

Citat iz intervjua koji je ministar zdravlja, prof. dr Tomica Milosavljević, dao Večernjim novostima:

***

Kako je moguće da se epiduralna anestezija u GAK "Narodni front" naplaćuje, a u GAK u KCS je o trošku osiguranja?

Zato što ginekološka struka ne ume da odgovori na prosto pitanje da li je epiduralna anestezija deo standardnog porođaja ili ne. Ali, ljudi moraju da shvate da su zdravstvene ustanove pravna lica i da imaju neku svoju autonomiju, ne mogu ja da budem glavni gazda svake bolnice. U glavama ginekologa Srbije još nisu sazreli ni otac na porođaju, ni epiduralna anestezija. To je njihova odgovornost i oni treba da budu prozivani.

***

Dragi ministre, pre svega hvala za blanko dozvolu da nastavimo s medijskom hajkom, pardon, prozivanjem. Rekoh ranije, a ponavljam i sad - to se u poslednjih godinu dana pokazalo kao jedina stvar koja daje kakve-takve rezultate. Drago mi je da ste i vi to shvatili i prihvatili.

Međutim, moram da se nesložim sa logikom koja stoji u korenu vaše preporuke da "ljudi moraju da shvate da su zdravstvene ustanove pravna lica i da imaju neku svoju autonomiju", kao i da vi ne možete da budete gazda svake bolnice. Takva bi logika bila potpuno u redu kada bi uz takvu slobodu zdravstvenih ustanova išla ruku pod ruku i sloboda pacijenata. To, međutim, u praksi nije slučaj.

Dok uprave porodilišta imaju potpuno odrešene ruke da, na osnovu onoga što je u glavi njihovih ginekologa, odlučuju da li će dozvoliti epidural, prisustvo oca porođaju, elektivni carski rez, i tome slično, žene sa stomakom do zuba nemaju mogućnost izbora porodilišta, već moraju da se porode u onom koje pripada njihovoj teritoriji. Tako žena iz Niša ne može da dobije epidural sve i da dubi na trepavicama, jer isti očigledno ni slovom "e" nije ušao u glavu njihovih ginekologa. Ona ne može da dođe u Beograd gde je epidural u glave ginekologa ušao u većoj meri, zato što teritorijalno pripada porodilištu u Nišu!

Tako s jedne strane imamo totalnu demokratiju u državi ginekologa, a robovlasničko društvo u državi trudnica i porodilja. Ne ide, ministre.

Postoje dva moguća izlaza iz ove situacije:

1) Da vi ipak budete glavni gazda svih porodilišta, te im na silu ugurate u glavu sve što treba.

2) Da se trudnicama da potpuna sloboda da biraju gde će da se porode.

Nama ženama svejedno koje je rešenje vama prihvatljivije, nama samo bitno da možemo ostvariti nekakvu kontrolu nad onom što će na našem telu da se radi kada dođe trenutak porođaja. Ovo drugo rešenje možda bi bilo bolje s aspekta dobrovoljne promene svesti lekara, da ne kažem uplivavanje (naspram uguravanja) koječega u glave ginekologa. Izdvojili bi se oni koji su spremni da budu osetljiviji na potrebe trudnica i porodilja, stvorila bi se nekakva konkurencija, makar i unutar javnog sistema zdravstva. Možda je upravo to put da se reši ono što ste istakli kao najveći problem srpskog zdravstva u ovom trenutku (citat iz intervjua Večernjim novostima):

***

Glavni problem srpskog zdravstva nisu ni oprema, ni zgrade, nego odnos prema pacijentu. Normalo je da čovek u bolnici, kada je najranjiviji, očekuje da ste ljubazni i da se smešite i kad vam nije do ljubaznosti i osmeha. To su mnogi doktori i sestre zaboravili. Mi smo suviše razmaženi, mislimo da je radno mesto zapečaćeno, da niko ne može da bude pomeren. Ta izvesnost radnog mesta je loša, ubija kvalitet i hrani uravnilovku. (...) U zdravstvu prvo mora da se promeni način finansiranja, nadam se već 2010. godine. Nagrađivanjem rada i kažnjavanjem nerada postići ćemo bolje rezultate.

***

Ako trudnice i porodilje budu mogle da biraju gde će da se porode, a na osnovu toga ko je najosetljiviji na njihove potrebe, oni ginekolozi koji odbijaju da im epidural i prisustvo oca porođaju uđu u glavu - ostaće bez posla. Kad se to desi, radite s njima šta vam volja - kažnjavajte, otpuštajte, zatvarajte ustanove...

Takav jedan potez bio bi dobar za sve.

A najbolji bi bio - za promenu u glavama ginekologa.