Život

Saosecanje

/ 19.11.2010. u 00:50

Komentari: 20
Čitanost: 3341
/
Preporuke: 67
/

Danas nekim poslom u Prijepolju.

Iz Novog Pazara se onuda stize preko Pestera koji sam video prvi put u zivotu. Razumeo sam potpuno pretnje jednog mog komsije koji je cesto vikao da ce sve ostaviti i otici da cuva ovce na Pesteru gde niko nece znati gde je...

Uz put politicke parole i brojevi lista, nazvrljane rukopisom podjednako smesnim kao i beslovesne politike koje ih predlazu. Sve Suljo, pa Rasim i kompanija. U blizini Prijepolja pocinju i prvi Seseljevi grafiti. Cini se da sem dnevne politike, u tim krajevima niceg drugog nema.

Dnevne politike po grafitima, poneka parta po drvecu i lepote svud unaokolo.

Zavrsili smo sta smo u Prijepolju od posla imali, pa seli i na kafu, pre puta.

Kaze nam decko "Izvinite za muziku, juce nam se ubila drugarica, pa danas u gradu nikom nije do muzike."

I tek onda primetis da je stvarno ceo grad u tisini.

Veli on: "Da ne pomislite o Prijepolju svasta. Veseli smo mi inace, nego eto danas..."

I onda stanes, pogledas unaokolo, a ono oko tebe sve Ljudi. Ljudi, na sliku, slavu i priliku boziju. Saosecajni Ljudi, koji razumeju tudji bol i dobrovoljno ga zive kao da je delom i njihov, i sve to pokazuju kroz najjednostavniju gestu solidarnosti u kojoj ucestvuje ceo grad. Nasao sam se nicim zasluzeno u drustvu Ljudi koje je briga za druge Ljude, za njihovu nesrecu.

Najuzviseniji rekvijem kojem sam ikada prisustvovao, kao poslednji pozdrav drugarici.

Bojazni decka su se nazalost ostvarile. O Prijepoljcanima sam pomislio svasta.

Za pocetak da su predivni ljudi kojima sam zahvalan na jos jednoj, mozda najlepsoj lekciji iz predmeta - Kako biti Covek. Bas sa tim najnedostiznijim velikim slovom Ch na celom svetu!

Hvala.

postavite na |

Komentari (20)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

krkar 01:03 19.11.2010

Preporuka

antioksidant 08:01 19.11.2010

Re: Preporuka

same here

jesen92 01:08 19.11.2010

saosecajnost

...ovakve slicice iz zivota mnogo znace za mentalno zdravlje s obzirom da u medijima gledamo uglavnom neljude.....Preporuka od mene..

mirelarado 01:32 19.11.2010

Re: saosecajnost

Preporuka od mene

И од мене.

njanja_de.manccini 03:54 19.11.2010

Re: saosecajnost

mirelarado
Preporuka od mene

И од мене.

i od mene.

dolybell92 04:24 19.11.2010

Pravi ljudi

Nasao sam se nicim zasluzeno u drustvu Ljudi koje je briga za druge Ljude, za njihovu nesrecu.

Da, pravi ljudi još uvek postoje,
samo što mora da ih nađeš, jer ne nalaze se
tako lako ....nisu uvek vidljivi...

Tebi se desilo da ih primetiš...
preporuka svakako, to ne ume svako da vidi....

Milan Novković 09:49 19.11.2010

Re: Pravi ljudi

Da, pravi ljudi još uvek postoje,
samo što mora da ih nađeš, jer ne nalaze se
tako lako ....nisu uvek vidljivi...

Pravi ljudi su još uvek u ogromnoj većini samo ih mi ponekad ne primećujemo najbolje:

- Ili nemaju novca da izađu iz kuće (kao što kažeš - nisu uvek vidljivi)

- Ili su previše umorni da izađu iz kuće (ditto)

- Ili izađu ali ih je teže primetiti, iako su u ogromnoj većini, zbog neverovatnt buke koju prave ostali

- Ili smo mi zabili glave u svoje prosto-prošireno sladunjave, prosto-proširene stvari.

- Par procenata nas smo phisopate, kažu neke statistike, pa makar i ne vukli nikakve nagle pokrete - ne saosećamo sa drugima zbog nekog od pogrešnijih poteza majke prirode, pre ili posle rođenja.

- Mnogo nas ima svoje, efektivno sitne problemčiće, ali zato jako velike, a mutne introspektivne oči

- ...itd, verovatno ima mnogo razloga.

angie01 13:51 19.11.2010

Re: Pravi ljudi

Pravi ljudi su još uvek u ogromnoj većini samo ih mi ponekad ne primećujemo najbolje:

zaklonili ih ovi drugi laktovima!

zadnjapetoletka 06:28 19.11.2010

Hvala za priču

Veruj ili ne, TO je Srbija. Kad se hoće da se pogleda. Nije to nikakav izuzetak.

Biljana 77 08:16 19.11.2010

Mala mesta

umeju da iznenade veličinom. U i dobrom, i u lošem.

Na žalost, dobro se obično pokaže skupa sa nekom velikom patnjom.

Preporuka, svakako.

Unfuckable 08:20 19.11.2010

Re: Mala mesta

preporuka TJSK ali i Biljani za ovaj odličan komentar

Biljana 77 08:23 19.11.2010

Nikakva posebna mudrost,

samo iskustvo življenja velikog dela života u malom mestu. Ali blagodarim,

vojislav948 09:32 19.11.2010

Saosecanje

Zaista retka, divna oaza u ogromnoj pustinji zla. Većina je ne bi ni primetila. Preporuka za divan trenutak saosećanja, pažnje i solidarnosti.

Milutin Milošević 09:40 19.11.2010

Sećam se...

... kada je pre četiri godine četvoro Prijepoljaca stradalo u Limu, većina mladi ljudi. Bili smo na Smotri izvidjača u Nišu. Ceo odred je bio utučen, neki odmah krenuli za Prijepolje.

Divni ljudi, sjajni drugari, izuzetni domaćini.

Dragan Pleskonjic 10:01 19.11.2010

Tako to biva u Prijepolju

Da, to je u Prijepolju odvajkada nepisani običaj i poštuje se. Znam, jer sam i ja rodom iz okoline Prijepolja.

Preporuka za lep tekst.

P.S. I naš proslavljeni košarkaš Vlade Divac je rođen i krenuo u svet iz Prijepolja. Ima nešto posebno u tom kraju.

Biljana 77 10:19 19.11.2010

Re: Tako to biva u Prijepolju

naš proslavljeni košarkaš Vlade Divac je rođen i krenuo u svet iz Prijepolja

Baš u filmu Once brothers ima deo kada on odlazi u Prijepolje kod roditelja... skromni ljudi, žive u svojoj kući, nisu se preselili u stan kod Arene or something...

miloradkakmar 11:36 19.11.2010

Iskrena solidarnost

Da se čovek zapita šta nam se to dogodilo/dogadja/?

Preporuka za ovu ljudsku minijaturu.

snezana mihajlovic 12:44 19.11.2010

neverovatno

kako nekad i nebirane, sasvim obične,
i
nenameštene reči
umeju da te pomere.

a da im to nije ni bila namera.

valjda zato što nisu u pitanju one,
već ćutanje
kao gesta
i
kao osećanje.

Aleksandar Stosic 21:04 19.11.2010

dobrota

ljudskost i dobrota se danas nalazi jedno kod obicnog sveta, neopterecenog (na ovaj ili onaj nacin) svakodnavnim problemima

mikimedic 03:02 20.11.2010

secam se

mestana sela bosut.

neprekidna kolona prolazi. bosutani (jel se tako zovu?) su svoje kuce sirom otvorili, izneli hranu, vodu, caj, kafu... sta su imali. dele ljudima. kome i koliko mogu.

secam se nekih 200 vozila zutog taksija koji u koloni odlaze do banja luke.

secam se kad su neki funkcioneri recimo visokog ranga stranih zemalja zaustavljali svoje misije, izlazili iz automobila i tiho aplaudirali dok prolaze taksisti. dok ne prodju svi do poslednjeg.

vozac zutog taksija u beogradu od tada za mene nikad vise nije isti.

secam se kad su funkcioneri malo nizeg ranga trcali do beograda kako bi kupili konjske potkovice jer ih u banja luci nije bilo moguce naci. a konji vuku zaprege... na kraju kolone. i zaostaju.

doduse, secam se nekih drugih sela gde se hrana i voda naplacivala. 10 maraka.

secam se i privatne klinike koja je otisla da 'izvidi situaciju' u bijeljini, donese paket prve pomoci (velicine standardnog paketa za prvu pomoc...), standardno se javi u program studija bre, i... odbije da poveze za beograd dve mlade trudne devojke sa obrazlozenjem 'da ne znaju gde bi sa njima u beogradu'.

hvala tibore za ovo.