Srbi i Albanci

Pre neki dan imali smo jednu lepu vest

Građani Srbije mogu da pazare Fiat 500L Nacionale uz popust od 3000 evra.

Zašto se u Briselu, u okviri dijaloga Beograda i Prištine, ne bi odvojilo i nekoliko minuta na ideju da se osmisli mehanizam  po kome bi i Albanci za Kosova, takođe, mogli da kupe ovaj automobil po povlašćenoj ceni?

Od ovoga bi svi imali koristi. Fiat iz Kragujevca proizvodio bi, odnosno prodavao, više vozila, a Albanci, i svi građani sa KiM, mogli bi da dođu do novih kola za manje para.

Ne znam da li je predlog realan, ne znam da li bi bio odbijen, ali mislim da bi govorio o jednom novom mentalnom pristupu rešavanju kosovskog čvora...o pristupu koji izlazi iz arhaične i konzervativne matrice shvatanja Kosova kao «teritorije» i koji odbacuje uvreženo mišljenje da ovi pregovori služe kako bi se mi i Albanci "razgraničili" i kako bi se između naših naroda podigao neprobojni «berlinski zid».

Mislim da upravo u odnosu Srba i Albanaca, u rušenju berlinskog i svakog drugog zida koji ih danas razdvaja, leži ključ rešavanja dugogodišnjeg konflikta, i da je to najveći potencijal dugoročne pacifikacije Balkana koja je, opet, uslov za ekonomski oporavak i napredak.

Razbijanje predrasuda, nepoverenja, prevazilaženje mržnje i lečenje rana iz prošlosti neopodan je civilizacijski korak koji moramo da učinimo i mi Srbi i naše komšije Albanci.

Neće taj put pomirenja i uspostavljanja poverenja biti ni kratak ni lak, ali to je dobar put i što pre krenemo njime, biće bolje za sve nas.

PS. U razmišljanje na ovu temu uklopio mi se tekst  jednog novinara iz Prištine, iz današnjeg "Danasa, pa ga ovde prenosim, bez dozvole autora. Neka mi ne bude zamereno.

Besmislene blokade

Autor: Virtyt Gacaferri

Prošle godine bio sam na jednom od najvećih džudo takmičenja na svetu - „Paris Grand Slam“, gde je bilo više od 20 hiljada gledalaca. Tamo sam bio kao član kosovske ekipe koja se takmičila pod zastavom Međunarodne džudo federacije.

Prilikom mnogobrojnih susreta sa ostalim takmičarima, pozdravi na južnoslavenskim jezicima, i kao što „tradicija“ nalaže, između, Kosova, Hrvatske i Srbije, bili su svakodnevni. Da! Srbi i Albanci, kad idu na međunarodna takmičenja, govore jedni sa drugima.

Nakon nekoliko meseci kosovka džudistkinja Nora Gjakova se srela sa Srpkinjom Jovanom Rogić u Abu Dabiju. Takmičivši se pod kosovskom zastavom, posle bitke od deset minuta Gjakova je pobedila Rogićevu. To je bila prva pobeda Kosova nad Srbijom na jednom međunarodnom takmičenju. Danas Gjakova i dalje trenira kako bi bila još bolja. Mislim da isto radi i Rogićeva. I to je to. Srbi na Kosovu nisu ni bolje ni lošije nego što su bili pre ovog takmičenja, a ni Albanci ne žive ni bolje ni lošije nego pre ovog takmičenja. Ništa se nije promenilo, sem da su se dve dvadesetogodišnje devojke, dve sportistkinje - jedna sa Kosova, a druga iz Srbije, srele na jednom međunarodnom takmičenju.

Džudo na Kosovu je na vrlo visokom nivou. Na Balkanu samo Slovenija ima bolji džudo. Ali eto, u opštini Ranilug na Kosovu, postoji džudo ekipa kojoj srpska federacija ne dozvoljava da se druži i takmiči sa Albancima. Ista federacija je zabranila i džudo ekipi iz Novog Pazara da dođe na Kosovo da se takmiči. Čemu i kome ovo služi?

Nedavno, 24. marta, Vuk Jeremić, predsednik srpske teniske federacije i predsednik Skupštine UN, ponosno je obelodanio da je zajedno sa svojim prijateljima uspeo da zabrani kosovskoj deci da se takmiče u Evropi. Ispod nivoa organizacije koje predstavlja - UN - Jeremić je usplahireno objavio na Tviteru kako je uspešno blokirao članstvo Kosova u Evropskoj teniskoj federaciji.

Ja se opet pitam - čemu ovo služi Jeremiću i Srbima na Kosovu, i Srbima u Srbiji, i Srbima ma gde oni bili? Čemu služi ova blokada koja za cilj ima da zaustavi decu, sportiste, zdravlje, duh da se takmiči na teniskim prvenstvima? Jer ova blokada nije postavljena samo protiv albanske dece, ovo je blokada protiv srpske, romske, turske, bošnjačke dece, protiv sve dece na Kosovu.

U Gračanici na teniskim terenima jedan trener je Albanac, drugi Srbin. Oni služe srpskoj i albanskoj deci podjednako. Na takmičenjima unutar Kosova deca bez obzira na njihovu etničku pripadnost takmiče se zajedno. Jeremić, koji priča o srpstvu i Kosovu, nikada nije obratio pažnju na decu u Gračanici koja igraju tenis. Ali je uspešno blokirao tu decu da se takmiče sa decom van Kosova. Šizofreni vrhunac te i takve politike koja insistira na kosovskom srpstvu jeste da prisiljava Srbe sa Kosova da napuste Kosovo ako bi kojim slučajem hteli da se oprobaju na međunarodnoj sportskoj sceni. Možda Jeremić baš to želi. To je verovatno jedan od dva glupa razloga zašto Srbija blokira kosovske sportiste.

Drugi razlog zašto Jeremić i Divac (presednik Olimpijskog komiteta Srbije) prave blokade našim sportistima, jeste jednostavno etnički narcizam. Time neće pomoći Srbima na Kosovu da imaju bolji život, ali će zato ove blokade da daju prostora ekstremistima (koji ionako ne daju pet para za sport) da kažu: „Srbi su večiti neprijatelji Albanaca i što je manje Srba na Kosovu to je bolje.“

Ali postoji još razloga. Možda Jeremić i Divac misle da će, ako blokiraju kosovske sportiste, Albanci sa Kosova jednog dana da promene mišljenje, da zaborave šta je učinjeno, i da kažu „pošto ne možemo da idemo na međunarodna takmičenja kao Kosovo, onda ćemo da idemo kao Srbija“. Pa će verovatno posle tog poteza sportista i kosovska policija da odluči da se pridruži MUP-u, a kao vrhunac Kosovski zaštitni korpus će odlučiti da postane deo reformisane srpske vojske. Besmisleno!

Ko može da zaboravi Kosovo pod Miloševićevim režimom? Deset godina bez škola, bez hala sportova, bez stadiona, bez posla. Da, reći ćete, bilo je i onih koji su podržali Miloševićeve institucije. Da, 0,1 odsto Albanaca je radilo za te srpske institucije, dok je 99,9 odsto bilo protiv njih. A krajnji rezultat - bombardovanje Srbije, nezavisno Kosovo i izbeglice. A možda je zapravo razlog neka skrivena neverovatna želja mladog Jeremića da bude „destruktivno uspešan“, da blokira. Pa da jednog dana kaže: „evo šta sam ja postigao - radio sam sve što je u mojoj moći da bih blokirao Kosovo, i sve ostalo u vezi sa njim“. To je radio i Milošević. Rezultat sam vam već izložio.

Tokom sledećih nedelja šef UEFA će posetiti Srbiju ne bi li našao rešenje za kosovske fudbalere, kako bi im omogućio da se takmiče i izvan Kosova. Predsednik Kosovske fudbalske federacije je bivši igrač Partizana Fadil Vokri. Srbija i dalje može da nastavi da blokira kosovske sportiste, ali sportisti u Srbiji trebalo bi da se upitaju - čemu sve to služi.