Društvo| Ekonomija| Gost autor| Istorija| Život

PUTOVANJA ZA KSANADU (1)

Predrag Brajovic RSS / 04.03.2016. u 09:31

Gost autor: Out of Beirut

Једног лепог децембарског дана пре пар месеци, изашао сам у шетњу са новим фајлом на мојем mp3 плејеру. То је био говор неког човека, прилично насумично одабран...

Једног лепог јулског дана пре три године, млађани професор кинеских студија на Харварду је прешао Пацифик и гостовао на једном корејском универзитету.

Та два догађаја су се испреплела на упечатљив начин. У овом блогу показујем како, записима његовог тадашњег говора, фотографијама из моје шетње и неким додатних рефлексијама.

Мајкл Пјуит је име поменутог проучаваоца Кине.

Michael Puett, Kyung Hee Cyber University, 18. jul 2013:
“What does China mean for us?”

Мајкл Пјуит: Моја дубока захвалност свима вама који сте направили тако сјајан посао у организовању посете. Велика је част бити поново овде, имали смо дивну дискусију с многима од вас синоћ, дивно је бити поново овде, и хвала свима вама што сте дошли.

Puett%20Michael%2018%20jul%202013%20KHCU%20d11%20hf_zpskaaqpx5e.jpg 

Па, да почнемо са стандардним начином на који се о успону Кине говори у Америци. Прича иде отприлике овако:

Сва људска историја, све до недавно - у Европи до пре два века, у Источној Азији колико до јуче - сва та прошлост била је заснована на традиционалном погледу на свет. Тај традиционални поглед на свет се састоји од следећег:

Људи су живели у свету који им је задат, што значи да им је још од рођења одређивано шта ће да раде и које им је место у датом устројству друштва. То друштво вам је друштво у коме су све функције власти стицане пореклом. Ако сте рођени у аристократској класи имате много моћи, ако сте рођени у сељачкој, наравно, немате. Све то је било у склопу религиозног начина живота, у коме би вам религија говорила како треба исправно живети у реду и поретку. Другим речима, од вас се тражило да не доводите у питање оно што јесте, већ да напросто живите с тим.

Према овој школи, тако су живела сва људска бића кроз историју, све до недавно. Тај школски приступ је и конкретни начин на који се приступа Кини. И за Кину, тај наратив иде мање-више овако:

Кинеско друштво је, као и сав остали свет, било традиционално. И у њему вам је све било задато рођењем. Кинеске религије и филозофије су биле у складу с традиционалним односом према свету.

Ствари као што је конфучијанизам се по правилу описују као саставни део религијског света. Такво читање конфучијанизма, коме понешто замерам, каже:

Конфучијанизам је, напросто, помагао људима да науче да живе у претходно задатој хијерархији.

Дакле, у Кини, као и на другим местима, у складу са овим тумачењем историје:

Постојало је традиционално друштво. У њему сте рођени, у њему добијате задато место у хијерархији, а конфучијанизам вас је учио како да живите с тим. Хијерархија - према овом читању историје - била је веома ауторитарна, веома „top-down“, вождоцентрична, са строго устројеном друштвеном лествицом од врха ка дну. Конфучијанизам је, у својој основи, учио људе како да слушају ауторитет. Tо је оно што конфучијанизам представља.

Затим, како идемо даље с причом, у ширем контексту историје света, дешава се следеће:

Тај свет је коначно почео да се руши, у време када се коначно појављује оно што зовемо модерним светом. Модерни свет је време када људи по први пут стичу слободу.

 

botticelli_venus_450d3_zpsfooscjdh.jpg

 

Рецимо, постају слободни да, независно од порекла, стичу богатство у економском смислу. Они добијају и слободу да бирају своје државне функционере, слободу да бирају своје владе, слободу да бирају којој ће религији припадати - и самим тим слободу да се одбаци сав тај традиционалан начин живота.

Према овој историјској школи, идеје модерности су се зачеле у Европи пре око два века, уз многе претече од раније. У сваком случају, током XIX века ове идеје коначно долазе до изражаја, и, од тада, полако али сигурно, шире се по целом свету.

Дакле, према овој причи, оно што се данас дешава у Кини је врло једноставно:

"Кина коначно баца с леђа све тe старе традиционалне идеологије које су је држале заосталу тако дуго и, као резултат тога, економија почиње да просперира."

И сада, према овој причи, право питање за Кину је:

Колико *времена* ће требати Кини да предузме следећи корак, и да се - једном, за свагда – ослободи свих тих традиционалних начина размишљања, и једном за свагда ослободи старих облика владавине, и једном за свагда створи пристојно друштво, друштво које је модерно!?

А шта чини једно друштво модерним?

Па, за већину људи у Америци, та ствар је врло једноставна:

"Ми знамо шта је модеран свет. Модеран свет је Америка. Другим речима, ако нешто изгледа као Америка, биће добро и модерно. Ако друштво изгледа другачије од Америке, онда НИЈЕ модерно. У том другом случају, економска крива ће постајати све равнија, и земља ће на крају подбацити у настојању да постане узор за свет. Другим речима, земља ће остати заробљена у свом традиционалном односу према свету који ће је држати заробљену у прошлости. Десиће се неуспех у покушају да се буде једна од добрих модерних држава, и, у крајњој линији, она ће подбацити и у покушају да постане доминантна светска сила.
Другим речима, земља ће остати у свом традиционалном обрасцу, који ће јој ограничавати развој, и доживеће неуспех на путу да постане једна од добрих, савремених земаља."

Е, сада ћу ја покушати аргументовано да вам покажем да је то поглед на ствари који је погрешан у скоро сваком његовом саставном делу.

А да је доминантан у свету, богами, заиста јесте доминантан.

(Касније ћу се дотаћи и питања зашто је баш он преовлађујући поглед о Кини.)

Што је још важније за наш разговор овде, мислим да је то погрешно тумачење кинеске историје, и мислим да је због тога веома опасно, опасно виђење онога што се дешава управо сада у Кини, као и на ствари на које треба обраћати пажњу у наредних неколико деценија.

Puett%202013%20d3_zpssxmwonfm.jpg

Дакле, допустите ми да, врло кратко, скицирам веома различите начине размишљања о историји Кине, одбацујући све ове идеје традиције и модерности за тренутак, - и да вам дам неколико других идеја за размишљање, које ће, тврдим, бити веома значајни за светску економију.

Дакле, ево другачијег начина размишљања о Кини.

Све што сам назвао традиционалним начином, све то потиче од европских мислилаца XIX века. И та прича је заснована, у потпуности, ама баш комплетно, на европској историји. Иако је у неким значајним аспектима она погрешна чак и за саму Европу, у својим ширим цртама та прича је за њу у основи тачна. Тачно је за Европу до XIX века да су се све позиције моћи стицале наслеђем, и то у потпуности. Ако сте били рођени као племић, имали бисте невероватну моћ у својим рукама. Ако сте се родили као земљорадник, не бисте имали никакву моћ.

Такође, ако бисте били рођени у једном региону, морали бисте следити заповеди, законе и обичаје тог аристократског клана који је тамо. Ако сте рођени у суседном селу, пратите погледе и законе аристократског клана тамо.

Ваш цео поглед на свет, као и друштвени положај, одређени су вашим рођењем. Ако сте ниског порекла, буквално морати да живите у свету који су створили ваши аристократски господари. Јер, они имају потпуну моћ над вама. Потпуну. Било је и људи попут краљева, који су у ствари били такође аристократе, са само мало више моћи од осталих.
Другим речима: Европа је заиста била без праве, функционалне државе. Европа је била мање-више без – ичега што није било под аристократском контролом. И сва моћ се налазила код тих племића који су преговарали једни с другим и договарали се. ...

Мислиоци Европе XIX века нису * ништа * знали о историји Далеког истока када су обелоданили овакав свој закључак. Они су претпостљали : "Наравно, и Далеки исток мора бити такав. Мора бити да је и он традиционалан у том смислу речи. Надамо се да ће једног дана - ако имају среће – и они постати модерни."

Модерност је дефинисана у смислу капитализма, тачније, у смислу успона капитализма.

 

puett-16-23-korea-2013_zpse9w7xvko.jpg

 

Фино. Ако је та прича погрешна за све, осим за Европу, како онда резоновати о Кини?

Зашто је Кина, под условом да сам у праву, другачија од оваквог виђења света?

Први део нашег објашњења је врло једноставан. Кина је другачија јер се са свим овим проблемима рвала и нешто мало пре XIX века.

У ствари, Кина је почела да се хвата укоштац са овим проблемима пре * две хиљаде година.*

mozi%20anti-fatalism%20d%20sepia%20darker%203%20rot_zpsehi1weav.jpg

Пре око две хиљаде година, Кина је почела да развија филозофије *експлицитно* усмерене на питања:

  На који начин и којим механизмима људска бића просперирају?

  Како људи могу да себе култивишу да би постали боља људска бића?

  Какве врсте заједница могу бити изграђене у којима људи могу просперирати?

  Какав се тип државних структура може створити, да би помогао у стварању тих заједница, у којима људска бића могу просперирати?

И, као што су ове идеје почеле да се развијају, - говоримо о трећем, четвртом веку пре нове ере, - људи су почели да схватају, веома брзо, да тип државне структуре који је постојао тамо, - исти као у Европи и другде у то време, - НИЈЕ баш да промовише људски развој (осим у случајевима да се родите у правој породици). И * људи су почели да активно раде * на покушајима да се та веза између порекла и успеха раскине. И дошли су до неких занимљивих идеја. Једна од њих је, они су доказивали, следећа:

........ Шта се дешава ако заиста створимо државу - стварну државу - не само племиће који се међусебно договарају о обостраним користима? Државу која би била изван контроле наслеђиване моћи, и која би имала експлицитно задату мисију да разбија моћ која се стиче наследством? Шта ако бисмо имали заправо створили државу која ће активно подстицати људски развој и самоусавршавање? И шта ако створимо државу која ће рећи „Ми стварно покушавамо да промовишемо људе у државној администрацији искључиво на основу врлина и заслуга“? Не порекла. Ту би онда било сасвим свеједно у којем друштвеном слоју сте рођени.
Ако се образујеш и негујеш себе, расте ти моћ и добијаш улаз у овој бирократији. И онда, шта се дешава у таквој бирократији, ако су све предности засноване на рођењу? [баш тако, Пјуит је направио лапсус - прим.прев.]. Оно што тиме почнете да стварате, бар у принципу, је бирократија заснована на меритократској елити. „Меритократска“ значи на основу личних вредности, заслуга, не наслеђа. .......

И ако створите то, у теорији, ви тиме такође почињете стварање новог идеала којем ће људи да стреме. Јер, људи онда почињу да говоре себи :

- И ти можеш да се усавршаваш.

- Ти треба да се усавршаваш.

- И, ако се усавршаваш, можеш постати изванредно људско биће. И, ако изабереш, можеш чак стећи изванредан степен политичке моћи. Али, да би се стекла политичка моћ мораш доказати да си се обучио да будеш добро људско биће.

То су теорије које датирају од пре око две хиљаде година.

Само, има још нешто ...

Ево шта запањује још више: У Кини, ова размишљања и маштовите идеје су почели да се имплементирају. И то, почели су да се имплементирају веома успешно. Када историчари истражују овај рани период Кине, свако мало налећу на ове меритократске бирократије, бирократије засноване на заслугама, невероватно рано у Кини, администрације које су развиле зачуђујући ниво префињености.

И, што је можда најважније, све се то дешавало уз самосвесне дебате како да се то спроведе, и које су импликације једног приступа и које оног другог приступа.

На пример, дозволите да вам дам један конкретан проблем који су људи директно покушавали да реше.

- Како ћеш ти заправо да дефинишеш врлину / заслужност / ваљаност? И како ћеш да доводиш људе у државни систем?

Па, ... бесконачни су били покушаји да се изађе накрај с овим. Решење које је коначно развијено је, као што знате, civil service examinations. Наиме, људи би полагали испит да би се запослили у државној служби.

Имајте на уму да се то десило тек пошто су се развиле читаве институције, и након векова и векова разноврсних размишљања о питањима као што су ....

...... како користити тестове? како се користи систем промоције ?, како користити препоруке ,? да натерамо људе препоручујемо друге људе ?, радимо то анонимно ?, како у свету да смо то урадили? Како ћемо организовати тест ако ћемо га користити........

Другим речима, људи су се самосвесно хрвали са питањем

* Како се гради меритократско друштво. *

Како је историја ишла даље, они су почели да граде невероватно успешне облике организација;  запањујуће успешне.

Ако хоћете, да вам дам један пример из дванаестог века: Кина је тада развила невероватно делотворан бирократски систем, који је био у стању да уради огромне инфраструктурне пројекте: путеве, мостове, канале какви су били незамисливи у остатку света,
Њиховом изградњом, Кина је отворила свет за људе који су сада могли да, ради трговине, пролазе преко граница појединих области које су раније биле под контролом аристократа.
Створили су законски систем у којем су људи апсолутно једнаки пред законом, без обзира на њихово порекло - незамисливо у Европи. Сви су били третирани једнако пред законом.
И имали сте самоорганизоване облике бирократије устројене тако да они једни друге контролишу и да одржавају равнотежу моћи. Другим речима, покушавали су да разраде одговоре на све проблеме истинске меритократске бирократије.

Резултати свега овога су били изванредни. Прво, и најочигледније, ако погледате Евроазију у дванаестом веку, на супротним крајевима видите различите светове. Баците ли поглед на Европу, видите свет тачно онакав каквим су га описали мислиоци XIX века: потпуно контролисан од стране једне аристократске елите. Баците ли поглед на Кину, видите невероватно, изузетно успешну бирократију. И шта се онда дешава? Па, кад ти та бирократија, са својим правним системом, изградњом инфраструктурних пројеката, и, такође, са меритократском елитом који није под контролом богаташких интереса, јер је једини начин да се стекне приступ кроз учење и испите који ће бити право мерило – дакле, чим тај систем крене, он је *невероватно продуктиван за економију*! Јер, економија сада може да се развија слободно, без ограничења, без утицаја моћних приватних интереса. Са правилима која важе за све округе, трговина сада може циркулисати кроз цео регион, .... И економија почиње да напредује!

along-the-river-song-dynasty-detail-artist-zhang-zeduan-1085e280931145_zpsgyrlxfo9.jpg

(Along the river – painting of Song dynasty artist Zhang Zeduan (1085–1145) (detail))

Заиста, откривајући све ово, кроз тоне докумената, историчари откривају да је ово време почетна тачка развоја током наредних неколико векова. И ако имате у виду овај *процват* економије који се шири кроз целу источну Азију, са свим овим мрежама, које расту - и расту - и расту,  ...  и затим погледате на коментаре Европљана из XIX века - чудите се:

- Како је могуће да су људи говорили ове бизарне ствари које су очигледно без икаквих основа у реалности?

Хајде да наставимо причу још мало даље.

Дакле, сада улазимо у петнаести, шеснаести век. Ви имате ове владаре у Европи, ове аристократске снаге, пре свега краљеве, који чују гласине о неким * запањујуће моћним државама* ! ... -  Тамо негде, на другом крају Евроазије. Чују о овим невероватно богатим трговским мрежама, чије многе робе сада налазе свој пут и до Медитеранског подручја. И оне, успут, стварају невероватно просперитетне државе као што је Венеција, која за свој успех може да захвали пре свега свом приступу овим азијским трговинским мрежама.

У далеким, забаченим крајевима Евроазије - местима као што су Енглеска, Шпанија, Португал, Холандија, на тим далеким рубовима Евроазије, - веома удаљеним од ових азијских трговачких мрежа, и далеко од ових невероватно успешних бирократских земаља, краљеви сада почињу да се питају :

- ... Па, је л' има неки начин да се повежемо с овим, да и ми овим стварима добијемо приступ.

И одлуче,

- Начин да добијемо приступ је – да изградимо бродове, и да покушамо да стигнемо тамо, преко!

И, наравно, крену онда око Африке, покушају да нађу себи пут, неки од њих и коначно стигну. Све их то кошта скупо, прескупо. Онда крену на супротну страну, што ће рећи - на пут око света!

 

Otkrice%20sveta%20u%20stripu%20KK%2004_zpscouwjm0o.jpg

 

 

ChinaZhengHeShip1405vsSantaMaria500pxw_zpssclyup2k.jpg

шпекулативна компарација: командни брод кинеске флоте из 1405, и командни брод Кристофора Колумба из 1492 (Jan Adkins Studio). Кинески брод на слици је скоро сигурно већи него што је био у стварности.

 

fra-mauro-map-1459-for-portuguese-court_zpspapveulv.jpg

мапа света урађена за Португалски двор (фра Мауро, 1459)

 

И, као што знамо, набасају на Америку. Ужасно, трагично, болести униште скоро целокупну домаћу популацију Северне и Јужне Америке (*), европске државе граде колоније у Америци и - постају невероватно, невероватно богате - и, помоћу тог богатства, коначно крећу на пут до источне Азије. Два века су покушавали - и сада коначно стижу до Азије и њених трговачких путева.

Онда, како то већ бива у историји – они затичу Азију у тренутку који је за Азијце несрећно време. Управо у време када су механизми азијских бирократских држава почињали да пропадају. Посебно у Кини.

the_forbidden_city_-_view_from_coal_hill-wikimedia-commons-2012_zpsppxvjedi.jpg

У Кини је то тренутак када је бирократија постала невероватно нефункционална, када је моћ царева нарасла преко сваке мере, уз резултат да бирократија није могла више да прави велике инфраструктурне пројекте и да води ефикасну војску - или да реагује на кризе. И ова држава у XIX веку је била потпуно неспособна да одговори на изазове европских сила које су кренуле да крче себи пут кроз Азију. Када се то десило, Европљани почињу да говоре себи -

"Видите! Наше виђење светске историје мора бити тачно, јер ово мора да су такође биле некакве старе традиционалне државе! "

Изрази које су Европљани сковали да их опишу су

оријенталне деспотске државе

под контролом претерано моћног владара,

ауторитарне преко сваке мере,

и

неспособне да реагују на било какву кризу, ...

На све то су додали и пост скриптум:

- А погледајте нас, који смо створили ове много боље државе!

Е сад, допустите ми да се овде за тренутак зауставим. Употребио сам ,државе’ да опишем Европу, њене државе које су постале доминантне. Сада би могли, сасвим исправно, да се зачудите:

- С чиме су ови краљеви кретали у подухвате, макар имали сво то богатство? Како су стварали успешне војске?

Тако стижемо до још једне карике у причи, карике која је је тренутно скрајнута и запостављена. Данас, можемо документовано и јасно пратити узрочни ток догађаја :

Европске земље у XIX веку заиста јесу државе. У Европи у том периоду уређене државе већ постоје, из једног простог разлога. Наиме, на почетку свега овога, у 16. веку, када ти краљеви у Европи покушавају да добију приступ тим азијским трговинским мрежама, они ускоро добијају нешто. Мисионари су почели да иду у Кину. И почели су да се враћају у Европу с причама шта су видели и доживели. Те приче су Европу запањиле. Мисионари су се враћали и говорили :

,,Постоје државе тамо, на другом крају континента, које су - државе! Имају администрацију! Изграђена је на основу врлина! Они заправо граде велике инфраструктурне пројекте! Имају законе који важе подједнако за све! (Без обзира на социјални статус.) Те државе могу да заправо делују! Када би дошло до кризе и било би глади негде, и они могу да заиста реагују. Држава може да реагује. ... Не тако што ће краљ да позове остале племиће и пита их да ли имају вишак жита - већ држава има своју апаратуру, која заправо преноси жито до места које потребује храну."

Европљани су овиме били запањени. Запањени! У Европи није било ничег сличног. Ничег! И то је био један од кључних утицаја које су довеле до развоја Просветитељства у осамнаестом веку. Онда, добијате мислиоце Просветитељства, који кажу: "И ми можемо то урадити. И ми можемо да направимо државу као што је у Кини. Ухм, праву државу, вођену од филозофске елите. Другим речима, људи обучени у филозофији да покушају да воде државу, на основу њихових врлина. И ми то можемо! "

И, те државе, као што знамо, тачно су оно што је тада створено у Европи.

 Voltaire%20et%20la%20Chine_zpsvxvnvzx2.jpg

 

То што почиње у XIX веку је примена веома значајних делова те замисли: владавина права, бирократија, снажне државе које заправо могу да организују друштва, и, такође, организују војске. И са овим новим богатством из Америке, и овим идејама о изградњи бирократске државе из Кине, у XIX веку добијате праве европске државе.
Е, сад, ни онда оне нису биле богзна како ефикасне, али у односу на оно што је раније постојало у Европи, заиста јесу невероватно успешне. И у односу на оно што се тада дешавало у Кини током деветнаестог века, нове европске државе су такође изузетно успешне. Из тога је проистекао свет каквим га знамо, драматичном империјалном експанзијом ових европских сила.

А сада, зашто вас водим кроз овај наратив?

Јер он има битне импликације....

Прва Почећу са најочигледнијом. Ако ћемо да дефинишемо традиционални поглед на свет па кажемо да је то систем у којем људи живе у претходно задатој хијерархији, без флексибилности ма које врсте, онда је ту карактеризацију сасвим погрешно применити на Кину у било које време када је она имала функционишућу државу.
Што је још важније, постојао је самосвестан покушај суочавања с проблемом окошталих хијерархија, и рвања с њим на начин који се показао као изузетно успешан.

Друга импликација је у тесној вези с првом: Шта је са оним филозофијама које сам раније поменуо? У Европи XIX века, оне су биле окарактерисане као суштински део онога што је Кину вукло уназад. На пример, конфучијанизам, која је био читан и тумачен у менталном склопу следећег типа:
"Држи се свог места у друштву! Не мичи!", "Слушај ауторитет, не доводи га у питање!"
Па, такво виђење потиче из Кине XIX века, доба када цар уништава своју бирократију да би повећао своју моћ. Дакле, европске силе НИСУ измислиле ово. Али, то је посебан тренутак у читању, присвајању и остваривању конфучијанизма. Како би тај исти конфучијанизам довео до свега онога што сам раније поменуо? Па, и није довео. Или, боље речено, јесте, али у изузетно другачијем менталном оквиру него што је овај из XIX века.
Дакле, како је конфучијанизам читан у оним ранијим временима, што је и довело до радикално различитих исхода, у оквиру покушаја да се створи сасвим другачије друштво? То је размишљање ишло овако:

- Да ли је свет људи хијерархијски? Да, апсолутно. Али постоје добре и лоше хијерархије. ......

И тако, кључни део решења питања људског просперитета је да ми морамо да култивишемо људе да живе на нивоу одговорности било које улоге коју могу играти у животу.

Сви смо ми несавршени. Сви смо ми с манама. Проводимо наше животе покушавајући да постанемо бољи. То такође значи да нико неће бити апсолутно савршен у било ком датом тренутку.

А пошто наш свет није ни створен са савршеном једнакошћу, постављају се питања:

- Како да сарађујеш с неким ко има мане, - свако од нас их има - и како да добијеш из тог односа највише што можеш? - и како да утичеш на ту особу највише што можеш, да би се оне побољшала? - и како се ствара конструктиван радни однос са таквом, несавршеном особом?

Другим речима, оно што Конфучијанизам каже је следеће:

(I) Свет је ... свет односа. Све што радимо је засновано на бескрајном низу односа с другим људима. Многи од тих односа нису добри. Ми често можемо показати наше најгоре емоције, што може имати страшне последице на оне око нас.

истовремено,

(II) Ми смо у стању да мењамо себе идући у сусрет позитивним очекивањима. Способни смо да се учимо бољим односима, бољим начинима сарадње, бољем игрању улога које имамо у животу, укључујући ту и од позиције изузетног значаја и ауторитета. Ако себе усавршавамо на такав начин, упркос свим препрекама, ми можемо имати сјајне међусобне односе. Промена људи на боље је могућа. Сами можемо да просперирамо - и да друге охрабримо да се окрену таквом развоју. Ауторитет који имамо можемо користити да би инспирисали људе око нас . Када то чинимо, ми стварамо свет, да употребим специфичан израз, невероватне радости. Свет процвата. Свет људи који инспиришу друге да постану бољи у сваком могућем сну.

То је скуп идеја одакле пут води ка институционализацији идеје као што је меритократија. Тиме они који то одаберу могу имати политичку каријеру, позиције власти, али уз строго ограничен приступ онима који морају да живе са последицама такве улоге. Основна идеја је да се приступ ограничи на оне који настоје да постану велики људи и да утичу на свет набоље.

То су идеје, које су довеле до стварања тих бирократија, које су се показале невероватно, изузетно успешне. Другим речима, да конфучијанизам назовемо традиционалном идеологијом у уобичајеном смислу је * потпуно погрешно * ... Или, што је још важније, то је тумачење које се односи на одређена читања конфучијанизма, неких његових примена - а на штету моћнијих и далеко успешнијих облика конфучијанизма, који су довели до фантастичног процвата Источне Азије, укључујући ту и економски процват. .......

(Наставак на овом линку)



Komentari (126)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 10:08 04.03.2016

sjajni ste, drugari

pozdrav za Out of Beirut, medjutim, trebali ste mozda rashchlaniti ovo na par delova, udarit' cheznju, ovako je jako teshko prevaliti sve, mislim, ja hocu posto sam trenutno besposlen, ali za zaposlene ljude je veoma tesko da sa pravim fokusom prevale sve ovo.

tema, Kineska, sto kazu moju deca, odlicno nam je dosao tekst posto se nadamo da palimo tamo sada tokom proleca.

sjajni momci, primer kako se nadgornjuje beskrupulozni americki kapitalizam, koji ce, kako stvari stoje, svoj savrseni izraz steci u dehumanizovanoj prikazi od Donalda Trampa. citacu kasnije.
emsiemsi emsiemsi 18:44 04.03.2016

Re: sjajni ste, drugari

Srđan Fuchs
pozdrav za Out of Beirut, medjutim, trebali ste mozda rashchlaniti ovo na par delova, udarit' cheznju, ovako je jako teshko prevaliti sve, mislim, ja hocu posto sam trenutno besposlen, ali za zaposlene ljude je veoma tesko da sa pravim fokusom prevale sve ovo.

tema, Kineska, sto kazu moju deca, odlicno nam je dosao tekst posto se nadamo da palimo tamo sada tokom proleca.

sjajni momci, primer kako se nadgornjuje beskrupulozni americki kapitalizam, koji ce, kako stvari stoje, svoj savrseni izraz steci u dehumanizovanoj prikazi od Donalda Trampa. citacu kasnije.


Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:30 05.03.2016

Re: sjajni ste, drugari

hahah, koji slepci formalisti su ovi Rusi. "to nije pravoslavno ime, idite u katoličku crkvu"... gledam, koliko smo mi samo, i takvi ubijeni u pojam kakvi smo, za par stoleća ispred Rusa po kvalitetu i slobodnosti duha! ruku na srce, imamo i mi tih formalista, i to su slepci koji su juče, po direktivi, premarširali iz KP u PC, i sada tupe. recimo, Noletu tupe kao zašto koristi dalekoistočnjačke meditativne prakse, a dečko je svetski megacar! kao, kako može da bude pravoslavan kada upotrebljava kineske meditativne prakse. slepci, bolan, jajara i fukara. ili prosto, formalistički pajaci nesposobni za slobodu svesti, istrenirani da postupaju po direktivama.

inače, pročitao sam ceo tekst, zabavno je koliko Ameri lome glavu da shvate elementarne stvari, da snaga čoveka nije robotička, i da dolazi od njegove unutarnje vrline.

vamos Kinezi! Узми трофеј свецког лидера, Кинеска!

ps.
little_radojica little_radojica 10:18 04.03.2016

Најбољи...

... Текст у скорије време!
Свака част!
Касније ћу дати и неке своје коментаре, сад идем да ово мало контемплирам
angie01 angie01 10:27 04.03.2016

Re: Најбољи...

kakav blog, cocvece,...citava konstruktivna studija!

...gde si ti do sada sa svojim tekstovima?!
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 10:43 04.03.2016

Re: Најбољи...

Za pocetak, drago mi je da neko pise o Kini, makar prenosio tekst.

A sada cu reci nesto najiskrenije.Na pocetku teksta, pomislila sam da je predavac kinez poreklom.Nisam konstatovala ime.

Citam tekst dalje...i umaram se, nesto mi smeta.Kao da citam Lujzu Hej.Osecam da citam nesto sa pristupom, nacinom izlaganja koji nema veze sa Azijom.

Da uprostim: " E vidite ovo, pa primer, e to vam je bla,bla" i onda i dalje razlaganje, gde poenta lebdi u vazduhu.Steta.A bilo je sigurno u tekstu stvari koje su zanimljive.

Da me neka budala sad ne bi smarala, odmah da se ogradim da nemam apsolutno nista protiv Amerike.

Da li znate da su kinezi, od najsiromasnijeg lika u sred Londona koji deli reklame a koji je tu dospeo ko zna kojom hladnjacom, preko "nasih" kineza u bloku 70 pa sve do onih na visokim pozicijama, poslednjih sigurno petnaestak godina stalno govorili da ce Kina biti svetska sila broj jedan.Priznacete nije se to bas cinilo tako neke 1994...
Zapamtila sam reci jedne mudre zene iz, cini mi se UN, kako je ovlas rekla( eto, nije bila kineskinja ) Moc sveta se seli ka Istoku.

I tako i bi.

Da bi se Kini priblizilo, bilo bi lepo znati tako jednostavnu stvar.Ime Kine u ideogramima znaci Sredisnje carstvo.Dugo, dugo bejahu dovoljni sami sebi :)
Out of Beirut Out of Beirut 11:22 04.03.2016

Re: Најбољи...


...gde si ti do sada sa svojim tekstovima?!


Одговор је у основи веома једноставан: ја сам мање-више као и сви други, расут на триста страна. Притом, циљам да некад, негде у будућности, урадим или кажем нешто изузетно вредно. И, да одговорим на питање, где сам? Седим по страни и акумулирам свашта...
Out of Beirut Out of Beirut 11:31 04.03.2016

Re: Најбољи...

Citam tekst dalje...i umaram se, nesto mi smeta.Kao da citam Lujzu Hej.Osecam da citam nesto sa pristupom, nacinom izlaganja koji nema veze sa Azijom.

Da uprostim: " E vidite ovo, pa primer, e to vam je bla,bla" i onda i dalje razlaganje, gde poenta lebdi u vazduhu.Steta.A bilo je sigurno u tekstu stvari koje su zanimljive.


Текст је транскрипт+превод говора, и то професора пред студентима са супротног краја света, који је притом на одмору у иностранству. Мислим да из тих разлога може да делује безвезе у први мах.
Питам се да ли си наставила са читањем након првих (и других) утисака.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 11:42 04.03.2016

Re: Најбољи...

Out of Beirut
Citam tekst dalje...i umaram se, nesto mi smeta.Kao da citam Lujzu Hej.Osecam da citam nesto sa pristupom, nacinom izlaganja koji nema veze sa Azijom.

Da uprostim: " E vidite ovo, pa primer, e to vam je bla,bla" i onda i dalje razlaganje, gde poenta lebdi u vazduhu.Steta.A bilo je sigurno u tekstu stvari koje su zanimljive.


Текст је транскрипт+превод говора, и то професора пред студентима са супротног краја света, који је притом на одмору у иностранству. Мислим да из тих разлога може да делује безвезе у први мах.
Питам се да ли си наставила са читањем након првих (и других) утисака.



:) :)

Bila sam i toga svesna, ovog sto si napisao upravo..

Procitala sam svejedno do kraja, mada priznajem, imam neke stosove, citanje po dijagonali ponekad .

Nadam se da ti ne smeta komentar o stilu, rekoh vec, radujem se tekstu o Kini.
Out of Beirut Out of Beirut 13:56 04.03.2016

Re: Најбољи...

Nadam se da ti ne smeta komentar o stilu, rekoh vec, radujem se tekstu o Kini.


Ма ја видим да смо "сродне душе" у генералном односу према Кини. У том контексту, дај боже да је више сличних, досадних чланака - и што више примедби да су превазиђени (знак да је идеја победила).
martin_krpan martin_krpan 14:38 04.03.2016

Re: Најбољи...

little_radojica
... Текст у скорије време!
Свака част!
Касније ћу дати и неке своје коментаре, сад идем да ово мало контемплирам


Saglasan 100%. Preporuka Out of Beirut.

P.S. Nemoj da zaboraviš da sebi daš preporuku.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 15:06 04.03.2016

Re: Најбољи...

Out of Beirut
Nadam se da ti ne smeta komentar o stilu, rekoh vec, radujem se tekstu o Kini.


Ма ја видим да смо "сродне душе" у генералном односу према Кини. У том контексту, дај боже да је више сличних, досадних чланака - и што више примедби да су превазиђени (знак да је идеја победила).


Da:)

Evo jednog kurioziteta, iz dalekog secanja.Putujemo sad kroz knjige i vreme, dolazim do svoje dnevne sobe u mislima....i evo sta se iscitalo pred mojim ocima, sad...

Paralelno imamo procvat grcke filozofske misli i daleko,daleko kilometrima u Kini.

Dolazilo se do vrlo slicnih razmisljanja.A nikakvi kontakti tada nisu postojali....Da li je odgovor u arhetipovima prema Jungu ili naprosto okvir u kome nam se filozofske misli, nama, ljudima krecu, ostaje otvoreno pitanje.

Ipak kada je u Kini dinastija Tang dozivljavala procvat, tu negde sedmi vek nase ere pa nadalje neko vreme,u Evropi toga nije bilo.


U dinastiji Tang pojavljuje se Carski ispitni sistem, sa ciljem da obrazovani građani sluze carstvu. Takav sistem je trajao do pocetka 20.veka.

A muzicka podloga za ova secanja neka bude prastara kineska pesma Pao ma.Govori o zaljubljenom paru koje razdvaja planina, a iznad gore visoko, oboje vide isti Mesec kako sjaji.

Mozda bi taj osecaj razdvojenosti daljinom, a ipak vezom izmedju dva entiteta, mogao da se prenese na odnos nase zemlje i Kine.

emsiemsi emsiemsi 18:45 04.03.2016

Re: Најбољи...

jednarecfonmoi
Za pocetak, drago mi je da neko pise o Kini, makar prenosio tekst.

A sada cu reci nesto najiskrenije.Na pocetku teksta, pomislila sam da je predavac kinez poreklom.Nisam konstatovala ime.

Citam tekst dalje...i umaram se, nesto mi smeta.Kao da citam Lujzu Hej.Osecam da citam nesto sa pristupom, nacinom izlaganja koji nema veze sa Azijom.

Da uprostim: " E vidite ovo, pa primer, e to vam je bla,bla" i onda i dalje razlaganje, gde poenta lebdi u vazduhu.Steta.A bilo je sigurno u tekstu stvari koje su zanimljive.

Da me neka budala sad ne bi smarala, odmah da se ogradim da nemam apsolutno nista protiv Amerike.

Da li znate da su kinezi, od najsiromasnijeg lika u sred Londona koji deli reklame a koji je tu dospeo ko zna kojom hladnjacom, preko "nasih" kineza u bloku 70 pa sve do onih na visokim pozicijama, poslednjih sigurno petnaestak godina stalno govorili da ce Kina biti svetska sila broj jedan.Priznacete nije se to bas cinilo tako neke 1994...
Zapamtila sam reci jedne mudre zene iz, cini mi se UN, kako je ovlas rekla( eto, nije bila kineskinja ) Moc sveta se seli ka Istoku.

I tako i bi.

Da bi se Kini priblizilo, bilo bi lepo znati tako jednostavnu stvar.Ime Kine u ideogramima znaci Sredisnje carstvo.Dugo, dugo bejahu dovoljni sami sebi :)

Мудро збориш !
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 18:53 04.03.2016

Re: Најбољи...

emsiemsi


Мудро збориш !


Hvala emsiemsi.
tasadebeli tasadebeli 10:40 04.03.2016

А Кублај канови?




In Xanadu did Kubla Khan
A stately pleasure-dome decree:
Where Alph, the sacred river, ran
Through caverns measureless to man
Down to a sunless sea.



Али нигде Кублај кана на видику!(ЛИНК)






П.С. - Руски лингвиста Трубецкој у једној својој књижици тврди да Руси за своје државно уређење од монголске инвазије до данас имају да захвале баш Монголима и монголској државној администрацији коју су наследили и примењују је кроз векове.


Out of Beirut Out of Beirut 11:37 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

Двоумио сам се да ли да убацим и прилог о Ксанадуу.

Пошто је Ксанаду за мене магично место и предмет аспирација, закључио сам да би сваки покушај да га одредим био ... као да сам себи душу узео.

Тај задатак, као и све борхесовске покушаје, препуштам другима.

tadejus tadejus 12:34 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli

П.С. - Руски лингвиста Трубецкој у једној својој књижици тврди да Руси за своје државно уређење од монголске инвазије до данас имају да захвале баш Монголима и монголској државној администрацији коју су наследили и примењују је кроз векове.


ne znam dal si ti to nešto krivo shvatio ili on to zaista tvrdi..
Mongoli su bili pleme konjanika, lovaca, ratnika, osvajača.. nisu imali administraciju.. nikakvu.. samo vojnu taktiku kojoj su pokoravali neprijatelje a zatim se asimilirali i prihvatili organizaciju (tj. administraciju) pokorenog naroda..
Rusi ih krive (nešto kao mi Turke) jer su pred mongolsko osvajanje bili manje više na nivou razvoja ostatka Evrope a otada pa do danas zaostaju (nekad izraženije nekad manje izraženo ali uvijek značajno)..
sad dal su samo Mongoli krivi..
pa sigurno nisu..
ali interpretacija da su Mongoli zaslužni za njihov razoj i to ni manje ni više nego administracije..
e pa to je već zaista nevjerovatna tvrdnja..
koliko god istoriju pisali pobjednici vala da je napišu da su Mongoli imali superiornu administraciju.. za to stvarno treba posebna mašta
angie01 angie01 12:52 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

jednarecfonmoi jednarecfonmoi 13:01 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

Tadejus,

dobar opis Mongola.

Ali zanima me nesto, zasto mislis da je nemoguce da su administraciju koju jesu preuzeli od Kineza, mozda preneli u Rusiju?

Kublai built schools for Confucian scholars, issued paper money, revived Chinese rituals, and endorsed policies that stimulated agricultural and commercial growth.He adopted as his capital city Kaiping in Inner Mongolia, later renamed Shangdu.

Ja sam slaba sa vremenima kad je ko koga osvojio, u tom delu se ogradjujem a mrzi me da ojsam po googleu, volim da pisem iz glave.Ovaj deo kopiram jer podrzava prvi deo Tadejusove tvrdnje.
tadejus tadejus 13:12 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

jednarecfonmoi
Ali zanima me nesto, zasto mislis da je nemoguce da su administraciju koju jesu preuzeli od Kineza, mozda preneli u Rusiju?


pa nije nemoguće ali to onda ne bi bili Mongoli..
oni su prosto (pametno) prihvatali organizaciju društava koja su pokoravali i utapali se u nju..
nisu ništa prenosili dalje (osim gena, pročitah negdje da su u nekom nevjerovatnom procentu zastupljeni u dnk kodu evropskih naroda)..
prosto nisu tako funkcionisali..
a Rusi su državnu administraciju kasnije kopirali od Njemaca i Francuza..
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 13:26 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

tadejus
jednarecfonmoi
Ali zanima me nesto, zasto mislis da je nemoguce da su administraciju koju jesu preuzeli od Kineza, mozda preneli u Rusiju?


pa nije nemoguće ali to onda ne bi bili Mongoli..
oni su prosto (pametno) prihvatali organizaciju društava koja su pokoravali i utapali se u nju..
nisu ništa prenosili dalje (osim gena, pročitah negdje da su u nekom nevjerovatnom procentu zastupljeni u dnk kodu evropskih naroda)..
prosto nisu tako funkcionisali..
a Rusi su državnu administraciju kasnije kopirali od Njemaca i Francuza..


Ovo za mongolske gene diljem Evrope sam i ja cula.

Zanimljivo je da ima ljudi koji i na nasim prostorima kao da imaju crte lica, oci, nekog davno nestalog mongolskog konjanika.Znam ih nekoliko.Ali to je vec neka druga prica, kako se mesaju narodi, kao vetrovi.

Lep nam je ovaj danasnji put blogom kroz vreme.Imam u glavi slike konja u galopu.


vcucko vcucko 13:54 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

tadejus

Rusi ih krive (nešto kao mi Turke) jer su pred mongolsko osvajanje bili manje više na nivou razvoja ostatka Evrope a otada pa do danas zaostaju (nekad izraženije nekad manje izraženo ali uvijek značajno)..
sad dal su samo Mongoli krivi..
pa sigurno nisu..
ali interpretacija da su Mongoli zaslužni za njihov razoj i to ni manje ni više nego administracije..
e pa to je već zaista nevjerovatna tvrdnja..
koliko god istoriju pisali pobjednici vala da je napišu da su Mongoli imali superiornu administraciju.. za to stvarno treba posebna mašta

Koliko znam (ne mora da znači da znam) Mongoli u vreme kad su osvajali svet teško da su bili pismeni. Opismenili su ih upravo Rusi, i to kasnije kad su se oslobodili zlatne i ostalih hordi. Pa Mongoli i danas pišu ruskom ćirilicom i slabo se razumeju u druga pisma.
Uopšte, Mongole ne bi trebalo mešati u tekst koji govori o Han Kinezima. Jedino zajedničko im je rasa, inače se mrze k'o...Kinezi i Mongoli i to datira još iz nekih vremena za koje Evropa teško da ima pisanu istoriju.
tasadebeli tasadebeli 13:54 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

tadejus

ne znam dal si ti to nešto krivo shvatio ili on to zaista tvrdi..
Mongoli su bili pleme konjanika, lovaca, ratnika, osvajača.. nisu imali administraciju.. nikakvu.. samo vojnu taktiku kojoj su pokoravali neprijatelje a zatim se asimilirali i prihvatili organizaciju (tj. administraciju) pokorenog naroda..



Или су покореном народу пренели нека искуства из својих освајања и продора на другој страни света, оној источној?

А ми имамо слику о Монголима са почетака њихових окупљања у хорде исто као што Американци имају погрешну слику о Кини и кинеској историји средњег века јер су ту Кину упознали тек у 19. веку када су те некадашње идеје које су доносиле просперитет Кини почеле да губе на снази?

Може бити и једно и друго.

Углавном, оно што је Трубецкој писао, нисам сањао. ЛИНК ЛИНК ЛИНК


Занемари паламуђења Момчила Селића на дну стране у покушају да нам протумачи Трубецкоја као да смо сви ми дебили, а он иза свога високога чела на којем стално мора да пише да је Србин (јер би се он другачије осећао несигурним и невољеним) носи у својој тинтари праву и једину Истину коју саопштава кроз полит-агитаторске проповеди простоме пуку.

П.С. - А да пређемо ми одмах на расправу о евроатлантској и евроазијској концепцији Европе да не губимо време на овим историјским трицама и кучинама?

tadejus tadejus 14:05 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli
tadejusne znam dal si ti to nešto krivo shvatio ili on to zaista tvrdi..Mongoli su bili pleme konjanika, lovaca, ratnika, osvajača.. nisu imali administraciju.. nikakvu.. samo vojnu taktiku kojoj su pokoravali neprijatelje a zatim se asimilirali i prihvatili organizaciju (tj. administraciju) pokorenog naroda..

Или су покореном народу пренели нека искуства из својих освајања и продора на другој страни света, оној источној?А ми имамо слику о Монголима са почетака њихових окупљања у хорде исто као што Американци имају погрешну слику о Кини и кинеској историји јер су ту Кину упознали тек у 19. веку када су те некадашње идеје које су доносиле просперитет Кини почеле да губе на снази?Може бити и једно и друго.Углавном, оно што је Трубецкој писао, нисам сањао. ЛИНК ЛИНК ЛИНК


ja pomenuh onu istoriju pišu pobjednici.. to uvijek stoji.. interpretacija je uvijek uticajna.. ali ipak postoje i dokazi, arheološke iskopine.. pa ne može baš biti da je Mongolima nepravdeno osporena superiorna državna organizacija ako nema nikakvog pisanog traga o njenom postojanju..
nešto je negdje moralo ostati..
a nema ga..

inače preletih link.. fakat, nisi ništa krivo shvatio.. čovjek tvrdi da su Mongoli osvojenim narodima donjeli superiornu državu i to zato što su preferirali odanost vođi, hrabrost i postojanost naspram udvorištva i prevrtljivosti..
i pride su bili jako religiozni..
ne znam, meni to zvuči kao lirski tekst
tasadebeli tasadebeli 17:01 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

tadejus

ja pomenuh onu istoriju pišu pobjednici.. to uvijek stoji.. interpretacija je uvijek uticajna.. ali ipak postoje i dokazi, arheološke iskopine..



Тадејуш, знаш ли ти одакле браћи Бугарима име за народ?

У нека давна времена на ове просторе стигла хорда татарског (татарског!) племена Бугари и покорила Словене који су се ту већ одомаћили.

Временом, то татарско племе се мешало са домаћим покореним словенским становништвом и мало по мало од татараског племена није остало ништа. Ни језик. Само име које је преузео један од данашњих словенских народа.

И можда мало нека црнпуратост у лицу код браће Бугара.

(Због оваквих случајева којих је историја препуна ја упорно тврдим да какве су жене у неком народу, онда је такав и читав народ. Мушкарци су ту небитни. Они су ту само да лију крв и да евентуално асистирају у размножавању. )

Кажу упућени историчари да су Словени иначе некако најсличнији Викинзима. Имају јаку друштвену организацију (и због тога велику способност асимилације других народа), али су зато потпуно неспособни за стварање јаке државне организације.

Зато су и постојале толике насеобине Викинга дуж читавог њиховог кружног трговачког пута (који би могао бити претеча евроазијског концепта заједнице): Медитеран - Гибралтар - Атлантик - Балтик - Нева - Волга - Црно море - па опет Медитеран и тако у круг. Све тргујући или освајајући, зависи већ. По потреби.

Али никада од тих њихових насеобина дуж тог кружног пловног трговачког пута није настала нека јака државна организација осим у Скандинавији, и то нешто касније.

Русију да не рачунамо. Модерна Русија је, као што си видела да каже Трубецкој, сретан спој монголске (кинеске?) државне аднминистрације и европских искустава после Петра Великог.





ne znam, meni to zvuči kao lirski tekst



И мени, право да ти кажем, европоцентрично виђење свих далекоисточних државних система (па и Кине) као окрутних тиранских деспотских источњачких држава (или европоцентрично виђење, на пример, монголских освајања) звучи као лирика.

Или можда више као епика?


И растужује ме чињеница да је та европоцентрична (сада већ то можемо назвати евроатлантска) историја човечанства и дан-данас на снази узимајући свој данак.


И то најчешће у људским животима.


tadejus tadejus 18:48 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli
И растужује ме чињеница да је та европоцентрична (сада већ то можемо назвати евроатлантска) историја човечанства и дан-данас на снази узимајући свој данак.И то најчешће у људским животима.


taso pa nije evropocentrična istorija čovječanstva reći da je engleski common law nastao nevezano za kinesku državnu administraciju..
niti da je Bismarck državu Njemcima pravio nemajući Kineze na umu..
niti da je investitura (to li je prevod?) u Evropi uticala na razvod države i crkve (bez da se u tome ugledala na Kinu ili neki drugi uzor)..
to su prosto istorijske činjenice..
kao što je i činjenica da su Rusi svoju državu pravili po ugledu na Francuze i Njemce, o čemu postoje brojni istorijski zapisi..
to su naučne činjenice..

e sad što se to u nekim glavama pomješa pa zaključe da moraju da misle da to znači da mimo te i takve Evrope drugi svijet ni ne postoji (pa ni Kineski)..
a u drugim opet glavama se pomješa tako da misle da ne postoji ništa osim Rusije (i valjda sad i Kine)..
to je već problem tih glava
tasadebeli tasadebeli 21:32 04.03.2016

Re: А Кублај канови?

tadejus

e sad što se to u nekim glavama pomješa pa zaključe da moraju da misle da to znači da mimo te i takve Evrope drugi svijet ni ne postoji (pa ni Kineski)..



to je već problem tih glava






То ти и ја кажем.

А Бизмарк и "engleski common law" су други пар чарапа. Или гаћа?

У сваком случају после постадоше доколенице. Или унтерцигери?





a u drugim opet glavama se pomješa tako da misle da ne postoji ništa osim Rusije (i valjda sad i Kine)..



Мене свакако ту не рачунај. Ја сам само један мали Србин из Србије на Истоку чији сви путеви воде на Запад.

Те се сходно томе и владам јербо сходно томе и мислим.

Него ја само покушах да ти кажем да нам се од онога за шта смо ми убеђени да су

prosto istorijske činjenice..



понеки пут неки догађаји и људи учине и другачијим него што су то они заиста и били у своме времену.

(Замисли, рецимо, да неко за 100, 200 година дохвати ове твоје и моје коментаре овде и испинује их према сопственим потребама да би од њих створио неку нову једноумну идеологију не би ли тако лакше владао масама?

Па ти и ја ћемо се онда стварно осећати тада грозно. А нећемо моћи ништа ту да дописујемо јер ће овај пост бити тада већ одавно закључан.)

___________________________________________________________

П.С. - Пази сад кад бацим коску међу бесне керове!

Ето, рецимо на пример за нас је историјска чињеница да је Гаврило Принцип био један мали Србин жељан слободе и једног праведнијег света у којем јаки неће угњетавати слабе.

А сто година после Сарајевског атентата сви они који су тада похрлили једва дочекавши почетак рата не би ли зарадили, сада нас убеђују да је Гаврило био један обични терориста на чијим леђима (и леђима његовог народа) треба да лежи сва кривица за ту Велику несрећу.

Као што видиш, Тадејуш, историјске чињенице су ти као и ролати.

Можеш их завијати и налево и надесно.


martin_krpan martin_krpan 07:24 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

Ето, рецимо на пример за нас је историјска чињеница да је Гаврило Принцип био један мали Србин жељан слободе и једног праведнијег света у којем јаки неће угњетавати слабе.


Po samoopredeljenju - Jugosloven.
emsiemsi emsiemsi 07:34 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

martin_krpan
Ето, рецимо на пример за нас је историјска чињеница да је Гаврило Принцип био један мали Србин жељан слободе и једног праведнијег света у којем јаки неће угњетавати слабе.


Po samoopredeljenju - Jugosloven.

Србин може да буде шта хоће - Срби су слободни људи. Срби нису пичке.
tadejus tadejus 08:35 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli
А сто година после Сарајевског атентата сви они који су тада похрлили једва дочекавши почетак рата не би ли зарадили, сада нас убеђују да је Гаврило био један обични терориста на чијим леђима (и леђима његовог народа) треба да лежи сва кривица за ту Велику несрећу.Као што видиш, Тадејуш, историјске чињенице су ти као и ролати.Можеш их завијати и налево и надесно.


jaoj taso, pa de leba ti nađi jedan tekst koji bi bilo šta slično ovome tvrdio..
al nemoj molim te da nađeš Mjesečare pošto tamo ništa slično ne piše..
taso iz tebe racio nikako, emocije svakako..
ne valja ti posao..
ako nećemo da nas opet neko isprangija po dupetu morali bismo bar elementarno biti u stanju razlučiti dal su Rusiji državu napravili Mongoli ili nisu.. dal je engleski common law nekakva smutna rabota (pride prepisana od Kineza) ili nije.. dal je Bismarck.. ma šta god da je..
na činjenice se ne vrijedi ljutiti..
tasadebeli tasadebeli 08:44 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

martin_krpan
Ето, рецимо на пример за нас је историјска чињеница да је Гаврило Принцип био један мали Србин жељан слободе и једног праведнијег света у којем јаки неће угњетавати слабе.


Po samoopredeljenju - Jugosloven.



Мала историја једне идеје


Јесте, Мартине, то је ван сваке сумње.

Мислио је да је то прави пут ове балканске сиротиње да не мора и даље да чисти војничке империјалне чизме.

Пази, и ја сам за себе, иако сам се родио 50 година после Сарајевског атентата, мислио и говорио да сам Србин по националности и Југословен по политичком опредељењу. Исто као и Гаврило.

Зато што сам мислио и данас мислим исто то као и Гаврило. То за балканску сиротињу...

А онда сам у једном моменту схватио да осим Срба у тој Југославији више нико и не жели да буде Југословен. Па ми је остало да будем само Србин по националности. И Србин по држављанству, тј. по политичком опредељењу које је заменило оно југословенско.

(А, брате, признаћеш и сам, бесмислено је терати некога на нешто што он не жели очекујући да ће он схватити једнога дана да је то на шта га тераш синоним за слободу у датим условима у којима живи та балканска сиротиња вековима.)

Лепо ти каже Емси, Срби су слободни људи, могу да буду шта хоће.


П.С. - Погрешно схваташ ту одредницу "Југословен", Мартине.

То није националност.

То је политичко опредељење.

Којег су, нажалост, баш за наших живота управо политичарска говна разних националности довела до бесмисла зарад свога опстанка на власти и профитирања после пада Берлинскога зида. И то су га толико довела до бесмисла да мислим да је та политичка опција, Југословен, отишла у ропотарницву историје. Заувек.

Барем у главама већине Срба.

Другарски те поздрављам уз песму која је свима нама, док смо били Југословени по политичком самоопредељењу, требало да буде химна (барем сам ја навијао за то):






(Ради успомене на то када смо били спремни и да гинемо за тај идеал балканске сиротиње, ја данас ову мелодију имам на свом мобилном телефону. Па кад год ме неко позове, зачује се:"Падај сило и неправдо..." )


EDIT: Надам се да ћеш и за овај мој одговор теби рећи да је поштен одговор као што си ми то рекао на претходном посту о деци и образовању у Србији, новим технологијама,...?
tasadebeli tasadebeli 09:02 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

tadejus

jaoj taso, pa de leba ti nađi jedan tekst koji bi bilo šta slično ovome tvrdio..



Читали смо то и слушали читаве 2014. Наставило се и у 2015, али мање. Има га и у ова два месеца 2016.

taso iz tebe racio nikako, emocije svakako..
ne valja ti posao..



Погрешно си разумела.

Рекох лепо, да бацимо коску међу бесне керове. То са Гаврилом...

П.С. - Срећа твоја да често читам дечје задатке са овако збрканим реченицама, па разумем шта хоћеш да кажеш. Навикао сам на то.

Али дај, сестро, и неке аргументе за то што напишеш.

И моје стрпљење има своје границе. Немој да дође до прангијања по дупету, кад га већ помињеш.

На мој аргумент, линк на Трубецкоја о Монголима, ти настављаш да тврдиш да су Монголи јели живо коњско месо и пишали са коња у трку.

И тако освојили целу Азију и пола Европе.

Па немој то мени да причаш, кажи Трубецкоју.

И ја сам био исто тако зачуђен као и ти када сам то први пут прочитао, али сам онда, после првих емоција , сео и почео да размишљам мало о томе.
martin_krpan martin_krpan 09:03 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

@ Tasa



Gavrilo Princip
Nase ce sjene hodati po becu lutati na dvoru plasiti gospodu.




Nikola Špirić kupio ćerki stan u Beču za 400.000€. LINK.


Druga su vremena došla moj Gavrilo i Taso. Ili nisu? A da pitamo sina Nikole Pašića?

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:13 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli
martin_krpan
Ето, рецимо на пример за нас је историјска чињеница да је Гаврило Принцип био један мали Србин жељан слободе и једног праведнијег света у којем јаки неће угњетавати слабе.


Po samoopredeljenju - Jugosloven.



Мала историја једне идеје


Јесте, Мартине, то је ван сваке сумње.

Мислио је да је то прави пут ове балканске сиротиње да не мора и даље да чисти војничке империјалне чизме.

Пази, и ја сам за себе, иако сам се родио 50 година после Сарајевског атентата, мислио и говорио да сам Србин по националности и Југословен по политичком опредељењу. Исто као и Гаврило.

Зато што сам мислио и данас мислим исто то као и Гаврило. То за балканску сиротињу...

А онда сам у једном моменту схватио да осим Срба у тој Југославији више нико и не жели да буде Југословен. Па ми је остало да будем само Србин по националности. И Србин по држављанству, тј. по политичком опредељењу које је заменило оно југословенско.

(А, брате, признаћеш и сам, бесмислено је терати некога на нешто што он не жели очекујући да ће он схватити једнога дана да је то на шта га тераш синоним за слободу у датим условима у којима живи та балканска сиротиња вековима.)

Лепо ти каже Емси, Срби су слободни људи, могу да буду шта хоће.


П.С. - Погрешно схваташ ту одредницу "Југословен", Мартине.

То није националност.

То је политичко опредељење.

Којег су, нажалост, баш за наших живота управо политичарска говна разних националности довела до бесмисла зарад свога опстанка на власти и профитирања после пада Берлинскога зида. И то су га толико довела до бесмисла да мислим да је та политичка опција, Југословен, отишла у ропотарницву историје. Заувек.

Барем у главама већине Срба.

Другарски те поздрављам уз песму која је свима нама, док смо били Југословени по политичком самоопредељењу, требало да буде химна (барем сам ја навијао за то):

(Ради успомене на то када смо били спремни и да гинемо за тај идеал балканске сиротиње, ја данас ову мелодију имам на свом мобилном телефону. Па кад год ме неко позове, зачује се:"Падај сило и неправдо..." )

EDIT: Надам се да ћеш и за овај мој одговор теби рећи да је поштен одговор као што си ми то рекао на претходном посту о деци и образовању у Србији, новим технологијама,...?


jbte, ladno sam pogrešno video da je autor ovog komentara Krkar, i ne mogu da se načudim ovom retkom izlivu iskrenosti, vratim se na početak komentara da utvrdim da me nisu oči prevarile, kada ono... jesu. ipak nije bio Krkar autor komentara.
tadejus tadejus 09:15 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli
Читали смо то и слушали читаве 2014. Наставило се и у 2015, али мање. Има га и у ова два месеца 2016..


taso ko je pisao to što smo mi čitali? isto neke tase jel da? po raznim nekim pečatima, kuririma i sličnim..
i citirali upravo mjesečare..
a u mjesečarima ništa tome slično ne piše..
pa daj da vidimo gdje piše? koji su to neki koji tvrde da je terorista Gavrilo kriv za rat? gdje oni to pišu?
(ja se nadam da ti ovo pišeš u žaru rasprave, da ti je ipak jasno da to što u pečatu nešto piše da je neko tamo u nekoj americi rekao na znači zaista i da je to rečeno)

ostalog što se tiče..
aman..
pa mogao si umjesto tog trubeckog da bi staviš i kurir kao izvor i kažeš.. vid.. piiiiiiše..
ja sam već linkovala pa da ne ponavljam tri knjige sa detaljnim pregledom razvoja država (i kineske i evropskih) sa navedenim istorijskim izvorima..
dalje od toga ti ne treba..
e sad ako ti ipak cjeniš više tog svog lingvistu trubeckog kao relevantan izvor za pitanje razvoja državne uprave..
tu ti ja pomoći ne mogu
tess tess 09:28 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

Po samoopredeljenju - Jugosloven.

Klingonac bi bio da mu je neko - u onom mraku - obrazložio klingonsku ideju vrijednu da se za nj` umre.

Nego, da konačno ustvrdimo, dal je bio dobri Jugosloven anarhista il je pravoslavac terorista (Austrijanci kažu student, Srbin iz Bosne)?
tess tess 09:30 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

Nikola Špirić kupio ćerki stan u Beču za 400.000€.

Dobro, Austrijanci sve snage usmjeravaju na radikalne Bošnjaka iz Bosne, ne brine ih Srbin lopov toliko. Il?
milisav68 milisav68 09:31 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli
(Ради успомене на то када смо били спремни и да гинемо за тај идеал балканске сиротиње, ја данас ову мелодију имам на свом мобилном телефону. Па кад год ме неко позове, зачује се:"Падај сило и неправдо..." )

Meni je melodijski i ritmički za to "jače" ovo:




tess tess 09:55 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

Nakon atentata Austrougari (uz sluge) odmazdu čine - uglavnom - nad pravoslavnim stanovništvom. Il? I što? Nisu na vrijeme postali Jugosloveni, bili bi pošteđeni radi uzvišenosti same ideje?

Hm, u stvari ne nervira me potkusuravanje sa istorijom i sobom danas - sobom nesavršenim i očajnim - ma ne, al nekad je nešto nelogično. Ne štima u mehanizmu. Koga da pitamo, savremenika? Sudionike? Ko su sudionici? Žrtve, tradicija, tj prosto nasleđe, pisci, etc..
tess tess 10:12 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

Pardon: siromašni student, Srbin iz Bosne, učesnik Crne ruke (Ujedinjenje ili smrt, cilj im bio Velika Srbija) - kako se kaže, član - dobro, to djeca uče u školi u Austriji. E, sad, vrlo vjerovatno da Austrijanci nemaju pojma..
tess tess 11:02 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

Mali prilog jugoslovenstvu i neću više (ovo djeca ne uče u Austriji):

"Odmah po objavljivanju rata Srbiji, Austro-ugarska je u Banjaluci pohapsila sve viđenije Srbe i optužila ih za veleizdaju. Uglavnom su to bili članovi i učesnici različitih nacionalnih društava i pokreta- istaknuti političari, učitelji, trgovci, sveštenici i advokati. Veleizdajnički proces u Banjaluci 1915. godine bio je najveći od 17 takvih procesa u Bosni i Hercegovini, vođenih u Prvom svjetskom ratu. Konačnom presudom 16 lica je osuđeno na smrt, 87 ih je dobilo kaznu zatvora od 2 do 20 godina.
Nakon objavljivanja presude, tražena je pomoć sa svih strana kako bi se izbjegle smrtne presude. Među najzaslužnijim za pomilovanje optuženika bili su španski kralj Alfonso XIII i njegova majka, na čiju molbu je austrijski car Karlo pristao da ih pomiluje. Telegram iz Madrida o oslobađanju od smrtne presude dobio je Nikola Pašić, 28. marta 1917. godine."
tasadebeli tasadebeli 15:43 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

И уместо одговора, мала лична исповест

(пошто се већ толико инсистира на мојој личности и карактеру)



1) Не читам Печат, ни Курир... Заправо, не читам ништа од онога што називамо новинама... То је изгубило сваки смисао. То за мене нису новине, него старине.

Не гледам ни телевизију.

А ипак све знам шта ће бити.

И "све што дође, ја сам му наредан".

А за то ми нису потребни печати, курири,...

2) Нисам Кркар.

Можда само личимо. А тога се свакако не стидим.

Али нисмо у сродству.


3) Не видим везу између Николе Шпирића или Раде Пашића са Гаврилом Принципом. То што су сва тројица исте националности, то би било као када бих рекао да су, рецимо, сви Хрвати, у ствари, исто што и Анте Павелић.

А у мом свету такво схватање је бесмислено.

Времена се не мењају. То је илузија да се времена мењају. Увек су иста.

Као и људи што су увек исти јер и то је илузија да се људи мењају. Можда се мењају имена и називи, то јест паковања, али садржај је увек исти и не мења се.

Ко пажљиво посматра свет око себе, видеће да је то тако откако је света и века.

1а) Не месечарим нити се расправљам са месечарима. Губљење времена. То увек буду расправе типа ко у клин, ко у плочу.

Такође, клоним се људи опхрваних мржњама и идеологијама.

Осим што понеки пут бацим коску (Гаврило, Србин, Југословен, међ' царствима и међ' сном) да бесни пси око ње кевћу и уједају се.

Чисто разоноде ради да опет, по ко зна који пут, на сопствену жалост утврдим да су "вечно исти човек и кер".


И да закључим моје јављање на овом блогу илустрацијом. Она барем не изискује баш толико пажљиво читање):





И урадише све то на толикој територији, евроазијској територији, све једући живо коњско месо и пишајући са коња у трку, без Бизмарка, комон ло, бил ов рајтс,...

(Чији баштиници, колико видим, ево управо сада жуде за тим истим просторима на којима се протезало монголско царство. Евроазијским просторима.)

Да... Трубецкој је изгледа месечарио.

А за мене је та месечарска прича само још један доказ да сваком, ама баш сваком, царству ипак кад-тад дође крај.

Колико год била сјајна идеја на којем је оно засновано.

Утеха се, изгледа, ипак налази у томе да иза сваког таквог царства којем је дошао крај некакав траг ипак остане.


tadejus tadejus 17:34 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli
...



taso fyi mjesečari nemaju nikakvo preneseno značenje nego se odnose na knjigu Mesečari kako je Evropa krenula u rat 1914.
hoće i godine ponešto mudrosti čovjeku da donesu al ipak ne škodi pročitati i poneku knjigu
tess tess 18:35 05.03.2016

Re: А Кублај канови?

Nisi ti Taso Krkar al ja postadoh đavolji advokat, :).

I - pretpostavljam znaš - šta kaže Ćopić Branko:

„Roditelji su mi bili zemljoradnici. Rođen sam, dakle, početkom Prvog svjetskog rata. U to isto vrijeme moj otac, kao vojnik austrougarske armije, borio se negdje na frontu u Karpatima, a moj stric Nidžo, srpski dobrovoljac, borio se u srpskoj vojsci protiv austrougarskih zavojevača. Tako su se dva brata, nalazeći se u dvije zaraćene vojske, borili ustvari jedan pored drugoga. Tek pošto se rat završio, moj otac i stric Nidžo nađoše se ponovo zajedno, u istoj kući. Od njih sam dobio svoje prve igračke, mesingane puščane čaure i čuo prve ratne priče.“

E, tako - dakle, ni ovo nema veze sa Jugoslovenom Gavrilom - vidimo da su bile dvije vojske, austrougarska i srpska.. ko se kome priklonio i protiv koga ratovao učićemo, saznaćemo. Sad da završim reviziju - brzopoteznu - i zaključim da je sve narečeno o Velikosrpskoj agresiji: tačno.
:)
tasadebeli tasadebeli 07:14 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

tess

Tako su se dva brata, nalazeći se u dvije zaraćene vojske, borili ustvari jedan pored drugoga.



То што је писао Ћопић, могу да напишем и ја за моју фамилију, ширу и ужу. У оба рата.

А немам никога међу прецима из Хрватске и Босне. Војводина да, Косово и Метохија да, али од преко Дрине не.

А опет су били на различитим странама. Борећи се један поред другога.

ko se kome priklonio i protiv koga ratovao učićemo,



Надам се само да нећемо учити из нових историјских читанки које промовише Дубравка Стојановић, коју на крилу држе и по глави је милују две слатке мале бакице српске политике, културе и образовања за које су Срби Ивица и Марица залутали у шуми, па их преко чоколаде треба намамити да уђу у казанче на ватрици да се обаре и малкице смекшају да не би били толико жилави за јело убудуће.

Као што видиш, Тес, Срби морају увек да буду на две стране. И у рату и у миру. И колико год ми желели да буду један поред другога, ипак су на две стране.

Тако да ми не треба, у ствари, да учимо да су Срби увек на две стране.

То знамо. То је већ опште место и помало је досадно.

Треба, заправо, да поставимо питање зашто су Срби увек на две стране. И у рату и у миру.

Па да онда, евентуално, из одговора на то питање нешто и научимо.

А војске, две или више, да оставимо за сада по страни... Када већ дође до војски, онда је касно да се питамо било шта.

П.С. - Волео бих да чујем твоје мишљење, Тадејуш. Може и на ПП, ионако удависмо овај блог.

Зашто су са Гаврилом Принципом у Младој Босни били и босански и херцеговачки беговски синови, муслимани, као и Хрвати, а онда су 100 година касније исти ти здушно приступили повампирењу К унд К монархије у новом руху?

Мени то изгледа као нека тешка историјска регресија. Да не кажем ретардираност. Али шта па опет ја, мали Србин, уопште и могу да разумем.

Само немој да ми одговориш да је то због Великосрпске агресије, молим те...
emsiemsi emsiemsi 07:25 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli
tess

Tako su se dva brata, nalazeći se u dvije zaraćene vojske, borili ustvari jedan pored drugoga.



То што је писао Ћопић, могу да напишем и ја за моју фамилију, ширу и ужу. У оба рата.

А немам никога међу прецима из Хрватске и Босне. Војводина да, Косово и Метохија да, али од преко Дрине не.

А опет су били на различитим странама. Борећи се један поред другога.

ko se kome priklonio i protiv koga ratovao učićemo,



Надам се само да нећемо учити из нових историјских читанки које промовише Дубравка Стојановић.

Као што видиш, Тадејуш, Срби морају увек да буду на две стране. И у рату и у миру.

Тако да ми не треба, у ствари, да учимо да су Срби увек на две стране.

То знамо. То је већ опште место и помало је досадно.

Треба, заправо, да поставимо питање зашто су Срби увек на две стране. И у рату и у миру.

Па да онда, евентуално, из одговора на то питање нешто и научимо.

П.С. - Волео бих да чујем твоје мишљење, Тадејуш. Може и на ПП, ионако удависмо овај блог.

Зашто су са Гаврилом Принципом у Младој Босни били и босански и херцеговачки беговски синови, муслимани, као и Хрвати, а онда су 100 година касније исти ти здушно приступили повампирењу К унд К монархије у новом руху?

Мени то изгледа као нека тешка историјска регресија. Да не кажем ретардираност. Али шта па опет ја, мали Србин, уопште и могу да разумем.

Само немој да ми одговориш да је то због Великосрпске агресије, молим те...

Није лако бити Србин !
Успут --- што буде више Срба сличних ТасиДебелом, то ће бити већа вероватноћа да Срби буду на једној страни - својој.
Успут 2 --- није лако то постићи, после толиког комуњарског малтретирања (види се и на примеру "наше цењене историчарке" коју Таса овде помиње - и њене пратеће секте).
Успут 3 --- наши смо !
tess tess 07:47 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

Надам се само да нећемо учити из нових историјских читанки


Tako nekako. Budu li nam, :).

A dramaturzi pisali drame - na ideju Austrije - i izvodili ih u Sarajevu, bogatih begova potomcima i Hrvatima Mlade Bosne. Nas Vlaha ni od korova, :).

Ništa, siromašni student Gavrilo ne da je Jugosloven, ateista, no on bogami više ni naš - s ovog svijeta - nije. Svašta ćemo mi doznati ovako extra mutavi, :).

Uzgred, postoji nešto fluidno, nestvarno, u jugoslovenskom idealizmu, i zezala bih se ja - sa tim dobrim vilama - da ne nalazim da sam iz onog građanskog rata izašla kao sociopat.. E, sad, šta je tu je - neka se svako nosi sa svojim demonima i idealima - samo da mnogo ne meteniše o antifašizmu kao da mu/joj ga ćaća za zob kupio.
emsiemsi emsiemsi 08:15 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

tess
Надам се само да нећемо учити из нових историјских читанки


Tako nekako. Budu li nam, :).

A dramaturzi pisali drame - na ideju Austrije - i izvodili ih u Sarajevu, bogatih begova potomcima i Hrvatima Mlade Bosne. Nas Vlaha ni od korova, :).

Ništa, siromašni student Gavrilo ne da je Jugosloven, ateista, no on bogami više ni naš - s ovog svijeta - nije. Svašta ćemo mi doznati ovako extra mutavi, :).

Uzgred, postoji nešto fluidno, nestvarno, u jugoslovenskom idealizmu, i zezala bih se ja - sa tim dobrim vilama - da ne nalazim da sam iz onog građanskog rata izašla kao sociopat.. E, sad, šta je tu je - neka se svako nosi sa svojim demonima i idealima - samo da mnogo ne meteniše o antifašizmu kao da mu/joj ga ćaća za zob kupio.

Опет ти која си умислила (и) да теби Српкињи припада Бранко Ћопић. (додуше, ти си пре-толерантна према башибозуку и калакурцију, далеко толерантнија од мене који мисли да Ђопић припада нама Србима, те да ми одлучујемо о томе коме, и колико, ћемо да га препустимо).
Е, то не може.
Није лако бити Србин !
tasadebeli tasadebeli 08:26 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

tess


Uzgred, postoji nešto fluidno, nestvarno, u jugoslovenskom idealizmu, i zezala bih se ja - sa tim dobrim vilama - da ne nalazim da sam iz onog građanskog rata izašla kao sociopat..



За мене, Тес, југословенство је била (наглашавам: БИЛА) једна племенита идеја проистекла из жеље за слободом.

И слагао бих те ако бих ти рекао да нисам мислио да је права политичка опција за коју бих могао да се жртвујем. (EDIT: Баш због оне две стране које смо помињали. Ако већ морамо да гинемо, да макар не гинемо у различитим униформама.)

И тако сам мислио све док нисам мало порастао, па видео како се та идеја спроводи у пракси.

И та идеја је могла (наглашавам: МОГЛА) да буде корисна овој сиротињи по балканским брдима да се спроводила у живот на прави начин. Али жеље и воље за то очигледно није било од самог почетка због различитих интереса са стране.

И да буде јасно, за мене одавно та идеја више није (наглашавам: НИЈЕ) и одавно више не може (наглашавам: НЕ МОЖЕ) да буде.

(Извини за наглашавања у заградама јер имам утисак да то ниси уочила у свим оним мојим претходним коментарима. бити Југословен није националност, то је политичко опредељење

Којег су, нажалост, баш за наших живота управо политичарска говна разних националности довела до бесмисла зарад свога опстанка на власти и профитирања после пада Берлинскога зида. И то су га толико довела до бесмисла да мислим да је та политичка опција, Југословен, отишла у ропотарницву историје. Заувек.

Барем у главама већине Срба.
)


А сама та идеја нам свакако није узрок ратова деведесетих. Она је можда била сценографија, али узрок није.

И зато је не треба ни кривити.

Нити се треба плашити њеног повратка међу Србе. (Па макар и сто Дубравки Стојановић радило на историјским читанкама чије објављивање финансирају исти они који су и подстицали рат у бившој СФРЈ.)

Од та посла нема ништа, што би рекао најбољи гитариста свих времена на Балкану.






E, sad, šta je tu je - neka se svako nosi sa svojim demonima i idealima - samo da mnogo ne meteniše o antifašizmu kao da mu/joj ga ćaća za zob kupio.



Коначно говоримо истим језиком. (Са обе стране Дрине? )





И да додам на ово твоје:

Идемо даље!

Наши смо, како то лепо каже Емси.
tasadebeli tasadebeli 08:56 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

tadejus


taso fyi mjesečari nemaju nikakvo preneseno značenje nego se odnose na knjigu Mesečari kako je Evropa krenula u rat 1914.
hoće i godine ponešto mudrosti čovjeku da donesu al ipak ne škodi pročitati i poneku knjigu



Па кад водимо расправу на два колосека! (Монголи и Гаврило)

Мислио сам да се односи на Трубецкоја.

А ти женски мозак, ја мушки...

Чула си већ чији је мозак способан да функционише на два и више колосека истовремено, а чији мозак има само један колосек?

(Увек ме тако жене изваћаре на ту разлику у функционисању мозга. )

Но, добро...

Да покушам ту да се мало вадим?

Ти прочитала Месечаре, ја прочитао Трубецкоја, па смо ту 1:1?

По бод свакоме?

А обома нам је ово домаћи терен, колико сам разумео?
milisav68 milisav68 08:57 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli
Надам се само да нећемо учити из нових историјских читанки које промовише Дубравка Стојановић,

Ma neka toga, teško je boriti se protiv, jer nas napadaju sa svih strana, i grizu nas sa svojim zubima.

Po meni, mnogo je bitnije da se u lektiru ubaci VelikoSrpskoČetničko pisanije - Knjiga o Milutinu, sa ručnom kočnicom - Neka svaki narod brani svoju reku.


tasadebeli tasadebeli 09:13 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

milisav68

teško je boriti se protiv, jer nas napadaju sa svih strana, i grizu nas sa svojim zubima.



Јој, Милисаве, али баш гризу! Баш, баш!

У култури понајвише, али гризу и по образовању, као што видиш.


Ma neka toga,



Ма нека.

Него, моја дужност је да то кажем.

Па ако ме се сете за дан безбедности, сете ме се. Ако не, ником ништа...
tess tess 09:16 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

За мене, Тес, југословенство је била (наглашавам: БИЛА) једна племенита идеја проистекла из жеље за слободом.

Razumijem te Taso odlično, ljepotu ideje vidim - ali između Prvog svjetskog rata i građanskog rata u Bosni imamo i NDH i doček fašista u Sarajevu, tamo na Gavrilove stope, i docnije - ispostaviće se - Velikosrpsku agresiju i u njoj dokolicu. Samo kažem, da ne bude da smo mi Srbi ubice pali sa neba.
I razumijem da postoji jedna zemlja Jugoslavija i dan danas - ideal, ona je uvijek bila lijep ideal - nevidljiva, nad našim glavama (Emirov film Underground je genijalan). I upuštati mi se u raspravu (a i malo znam, priznajem) sa mutantima ideala, djecom Jugoslavije, smatram infantilnim - budalasto - da ne kažem neozbiljno. No, nije mi prvi put. Pazi, oni sad imaju neki pladanj sa narodima i narodnostima kao kolačićima, pa ovaj čokoladni volim, ovaj sa marcipanom ne. A meni se smuči sve. I razmaženost i ti kolačići…Il krenu frajlati o antifašizmu kao da antifašizam nije ubijanje (na mrtvo) fašizma, nego branje cvetića po đul baštama urbanih ideala..

Čitam neke prepiske - pisma, aristokratije i intelektualaca - nakon atentata. Ma da, :). U početku sam mislila da je odsustvo emocija uvriježena poslovična korespodencija, i shvatim - bljesnu mi - da su oni jedni drugima javljali utiske o smrti, rezignirani, kao da im je daleka tetka u Americi umrla. Ružna tetka. Tetka sa izraslinom na nosu. Al pristojnost nalaže da je pomenu.

A kod nas? Šta je kod nas? Pakao. Ljudi moji - umoče prst u govno i gurkaju pamet kao da si stranac u sopstvenom životu - dakle, ne pišu nama istoriju Austrijanci - ja sam mom sinu pokazala i Jasenovac i Kragujevac, on ne uči o tome u školi, sem da je postoja antifašistički pokret - pišemo mi, a kako to radimo i to nam je valjalo oduzeti, da fino usmeno prenosimo svako svoju istoriju s koljena na koljeno, mislim da bi bilo bolje.
Bilo bi časnije, sigurna sam.

Dobro, evo malo muzike jutros, :).


tasadebeli tasadebeli 09:23 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

tess

Razumijem te Taso odlično,.....






Рекох ти већ, коначно говоримо истим језиком.

Са обе стране Дрине. (А и Саве и Дунава и Морава, што рече Милисав.)
tess tess 09:28 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

Dobro, :).
emsiemsi emsiemsi 09:54 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

tess
За мене, Тес, југословенство је била (наглашавам: БИЛА) једна племенита идеја проистекла из жеље за слободом.

Razumijem te Taso odlično, ljepotu ideje vidim - ali između Prvog svjetskog rata i građanskog rata u Bosni imamo i NDH i doček fašista u Sarajevu, tamo na Gavrilove stope, i docnije - ispostaviće se - Velikosrpsku agresiju i u njoj dokolicu. Samo kažem, da ne bude da smo mi Srbi ubice pali sa neba.
I razumijem da postoji jedna zemlja Jugoslavija i dan danas - ideal, ona je uvijek bila lijep ideal - nevidljiva, nad našim glavama (Emirov film Underground je genijalan). I upuštati mi se u raspravu (a i malo znam, priznajem) sa mutantima ideala, djecom Jugoslavije, smatram infantilnim - budalasto - da ne kažem neozbiljno. No, nije mi prvi put. Pazi, oni sad imaju neki pladanj sa narodima i narodnostima kao kolačićima, pa ovaj čokoladni volim, ovaj sa marcipanom ne. A meni se smuči sve. I razmaženost i ti kolačići…Il krenu frajlati o antifašizmu kao da antifašizam nije ubijanje (na mrtvo) fašizma, nego branje cvetića po đul baštama urbanih ideala..

Čitam neke prepiske - pisma, aristokratije i intelektualaca - nakon atentata. Ma da, :). U početku sam mislila da je odsustvo emocija uvriježena poslovična korespodencija, i shvatim - bljesnu mi - da su oni jedni drugima javljali utiske o smrti, rezignirani, kao da im je daleka tetka u Americi umrla. Ružna tetka. Tetka sa izraslinom na nosu. Al pristojnost nalaže da je pomenu.

A kod nas? Šta je kod nas? Pakao. Ljudi moji - umoče prst u govno i gurkaju pamet kao da si stranac u sopstvenom životu - dakle, ne pišu nama istoriju Austrijanci - ja sam mom sinu pokazala i Jasenovac i Kragujevac, on ne uči o tome u školi, sem da je postoja antifašistički pokret - pišemo mi, a kako to radimo i to nam je valjalo oduzeti, da fino usmeno prenosimo svako svoju istoriju s koljena na koljeno, mislim da bi bilo bolje.
Bilo bi časnije, sigurna sam.

Dobro, evo malo muzike jutros, :).



Да !
Не би требало ово о чему пишеш никога да чуди.
Није лако бити Србин !
Након тога што су наше Србе, како пише на многобројним спомен плочама, поклали фашисти, а не Усташе, углавном Хрвати по националности (или хрватско цвеће), полако се иде ка томе да је Јасеновац (и многи други логори) био радни логор. Следеће на ред релативизација ће доћи јаме у које су усташе бацале поклане и недоклане Србе.
Успут --- пројекат затупљивања Срба је добрано узнапредовао, пројект по коме Срби не смеју нити да дажу ко и колико их је поклао. Ако већ и кажу, онда морају да кажу да су то били фашисти (а не, доминантно, Хрвати) и да их је поклано десет пута мање.
Ако чак и то кажу, онда то морају рећи скрушено, извињавајући се убицама (и њиховим потомцима) што, ето, те глупости помињу уместо да гледају у будућност.
Поносан сам што припадам народу кланом, али никада убијеном - народу Српском.
tess tess 11:51 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

Ma da, sadomazo, sve radi mira u kući. Čovječe, koliko ti moraš biti glup da nasjedaš dva-tri puta, na isto. Izuzetno glup narod. Svašta. U Sarajevu pozorišna izvedba o siromašnom Gavrilu Jugoslovenu - Austrijanci gudaju Šopena - nema Vlaha (ej), a dvije vojske na dvije zaraćene strane, na srpskoj i austrougarskoj, i, dobro, na čijoj je strani bila Mlada Bosna? Na strani Jugoslavije? Pa jel su oni bili sposobni, bez Srbije, bez sile, bez ubijanja, da se kurtališu Austrougara? Ne.
I šta više da pričamo, il da potomci imućnih begova i Hrvati Mlade Bosne kažu ovako kao Ćopić Branko: Moj dida il babo je bio u toj i toj vojsci.
Und Schluß, što bi rekle Švabe.
:)
blogovatelj blogovatelj 23:08 06.03.2016

Re: А Кублај канови?

Il krenu frajlati o antifašizmu kao da antifašizam nije ubijanje (na mrtvo) fašizma, nego branje cvetića po đul baštama urbanih ideala..




tadejus tadejus 09:35 07.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli
Ти прочитала Месечаре, ја прочитао Трубецкоја, па смо ту 1:1?По бод свакоме?А обома нам је ово домаћи терен, колико сам разумео?


ne, nažalost ne..
ni blizu..
sa Klarkom (autorom Mjesečara) se možeš slagati ili ne slagati..
ali on čovjek za svaku tvrdnju navede istorijski izvor..
pa ti idi i provjeri da li je on tu nešto učitao ili nije.. može li njegova tvrdnja biti istinita, ili ne može..
tvoj Trubecki nasuprot tome inosi svoje tvrdnje (pride poprilično nekonvencionalne) bez ijednog jedinog pozivanja na bilo kakav izvor..
eto on tako čovjek misli, pa šta sad ima i da dokazuje da je u pravu..
i to je onda lirski tekst
nasuprot Klarkove naučne literature..
i onda odatle u pola koraka do toga da ti kažeš kako
Читали смо то и слушали читаве 2014. Наставило се и у 2015, али мање. Има га и у ова два месеца 2016.

a zapravo niti znaš šta si to čitao, ko je to pisao, odakle njemu to što je pisao..
ali eto, čitali smo, znamo..
tasadebeli tasadebeli 10:31 07.03.2016

Re: А Кублај канови?

tadejus

a zapravo niti znaš šta si to čitao, ko je to pisao, odakle njemu to što je pisao..
ali eto, čitali smo, znamo..



Кад си већ запела да се прегањамо...


Добро је, Тадејуш. Одмори мало наобразбу, па узми и ти да читаш чак и оно са чиме се не слажеш. (ЛИНК)


А иначе, ако баш хоћеш да пређемо на конкретне чињенице, прочитао сам ја и Кларка, Тадејуш, па ево сада мислим да је гос'н професор Кларк само још једно "левичарско" салонско говно попут многих других широм ове наше старе курве Европе који би данас мало да релативизују ствари из прошлости због савести оних на чијим јаслама живе.

А јеси ли ти читала књигу Драгољуба Живојиновића? (ЛИНК)


Он је такође, врло стрпљиво, годинама сакупљао доказе за своје тврдње по архивима. И то британским архивима.

Можда отуд и Кларкова књига? Односно тај део у којем пише о Србији? Као нека врста одговора на тврдње Живојиновића?

Углавном, Тадејуш, за тврдње Драгољуба Живојиновића имамо и подоста доказа са терена које знамо и сами.

Предаја кључева градова 1867. са енглеским отезањем док Турци бомбардују са Калиша, па 1878, па 1908, па 1915 када су тек на претњу Русије да ће иступити из коалиције против Немачке и затворити Источни фронт послали бродове по оно што је остало од српске војске и народа после Голготе преко Албаније, па 27. март 1941, па Ускрс 1944, па март 1999,...

Све сами докази, Тадејуш!





И ти мени после свега тога кажеш да треба да верујем једном гос'н Кларку, Аустралијанцу који предаје на Кембриџу у Енглеској, Велика Британија?

Ма дај, Тадејуш, уозбиљи се.

У најбољем случају, гос'н Кларк је хтео да задобије мало пажње јавности и да својом књигом постане само још једна од потрошљивих звезда овог ријалитија који називамо 21. век.

А у најгорем случају?

Е, то је већ оно о чему је писао Драгољуб Живојиновић. И то, наглашавам, све позивајући се на документа из британских архива.
tadejus tadejus 14:25 07.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli
Све сами докази, Тадејуш!


taso mogao si da priložiš kao dokaz i uplatnicu za struju iz 1963. samo što to ništa više ne bi dokazalo tvoje dve tvrdnje oko kojih se sporimo:
1. da su Mongoli Rusima napravili državu
i
2. da neko tvrdi kako je Princip terorista i glavni krivac za I svjetski rat..
tasadebeli tasadebeli 17:13 07.03.2016

Re: А Кублај канови?

tadejus
tasadebeli
Све сами докази, Тадејуш!


taso mogao si da priložiš kao dokaz i uplatnicu za struju iz 1963. samo što to ništa više ne bi dokazalo tvoje dve tvrdnje oko kojih se sporimo:
1. da su Mongoli Rusima napravili državu
i
2. da neko tvrdi kako je Princip terorista i glavni krivac za I svjetski rat..



Има ли краја твојим малициозностима?

1)ne znam dal si ti to nešto krivo shvatio ili on to zaista tvrdi..;

2) inače preletih link.. fakat, nisi ništa krivo shvatio.. čovjek tvrdi da su Mongoli osvojenim narodima donjeli superiornu državu;

3) taso iz tebe racio nikako, emocije svakako..
ne valja ti posao..

4) taso ko je pisao to što smo mi čitali? isto neke tase jel da? po raznim nekim pečatima, kuririma i sličnim..

5) (ja se nadam da ti ovo pišeš u žaru rasprave, da ti je ipak jasno da to što u pečatu nešto piše da je neko tamo u nekoj americi rekao na znači zaista i da je to rečeno);

6) hoće i godine ponešto mudrosti čovjeku da donesu al ipak ne škodi pročitati i poneku knjigu;

7) a zapravo niti znaš šta si to čitao, ko je to pisao, odakle njemu to što je pisao..
ali eto, čitali smo, znamo..;

8) taso mogao si da priložiš kao dokaz i uplatnicu za struju iz 1963.



Знаш шта, могао бих ја сада теби исто тако на више начина да кажем да си глупа, необразована, испранога мозга и да не читаш туђе линкове као што си и ти то мени овде изређала.

(Мада, руку на срце не видех ни у једном твом коментару ниједан твој линк за некакав доказ иако ти тврдиш да их је било.)

Али ме мрзи да то радим. Да ти одговарам на исти начин на који ти читав овај блог комуницираш са мном.

То ми је досадно. Та врста комуникације.

И оне који то воле да раде обично заобилазим у своме животу јер не могу да схватим шта их то тера да то раде.

Па тако и не желим да имам било каква посла са њима нити да се спорим и уопште да комуницирам са таквима.

Сходно томе, да закључимо:


Не споримо се ти и ја ни око чега.

Никада више.
tadejus tadejus 17:43 07.03.2016

Re: А Кублај канови?

tasadebeli

Знаш шта, могао бих ја сада теби исто тако на више начина да кажем да си глупа, необразована, испранога мозга и да не читаш туђе линкове као што си и ти то мени овде изређала.(Мада, руку на срце не видех ни у једном твом коментару ниједан твој линк за некакав доказ иако ти тврдиш да их је било.)Али ме мрзи да то радим. Да ти одговарам на исти начин на који ти читав овај блог комуницираш са мном.То ми је досадно. Та врста комуникације.И оне који то воле да раде обично заобилазим у своме животу јер не могу да схватим шта их то тера да то раде.Па тако и не желим да имам било каква посла са њима нити да се спорим и уопште да комуницирам са таквима.Сходно томе, да закључимо:Не споримо се ти и ја ни око чега.Никада више.


taso onda nemoj da pišeš svašta pa se nećemo raspravljati..
i kad kažem svašta onda ponovo mislim na:
1. Mongoli su Rusima donjeli državu (preciznije administraciju) - dakle ova je ideja smjehotresna
i
2. postoje tvrdnje da je Princpi terorista i glavni uzročnik rata (ajde ovo kapiram da si i sam svjestan da niko tako nešto nije mogao braniti kao tezu ali možda jeste nešto slično pa si se zanjeo, ili možda čak i nisi, vrag bi ga znao)..
elem kako bilo..
da si ti recimo preskočio da prokomentarišeš moj komentar na ove bedaste navode..
to bi bilo ok...
ili da si se bar zadržao na tome da daš jedan, dva komentara u svoju odbrabnu..
pa i tu bi ti uzela godine kao olakšavajuću okolnost..
al ti bi brate da ispadneš faca u društvu i meni još nešto krešeš s visine a jasno ti je i samom da ne znaš o čemu pišeš (bar cjenim da bi ti moralo biti jasno)..
e pa to već ne može, godine ili ne godine

i pazi..
moji argumenti..
moji linkovi..
jbg to su tri knjige od po 600 plus strana sa hiljadama referenci..
ne može drugačije..
razumijem da bi ti radije da čitaš neko kraće štivo sa prigodnog linka..
ili još bolje ako može ilustracija..
ali ne kapiram kako zamišljaš da bi se tema tipa korjeni ruske države ili uzroci svjetskog rata mogli na takav način prezentovati..
to nikako ne mogu da razumijem jer mi djeluje da to ne tražiš u žaru rasprave nego zaista očekuješ da negdje postoji neki link na koji čovjek klikne i bude mu jasno zašto je izbio svjetski rat..
i ako može da bude u slici
emsiemsi emsiemsi 18:37 07.03.2016

Re: А Кублај канови?

tadejus
tasadebeli

Знаш шта, могао бих ја сада теби исто тако на више начина да кажем да си глупа, необразована, испранога мозга и да не читаш туђе линкове као што си и ти то мени овде изређала.(Мада, руку на срце не видех ни у једном твом коментару ниједан твој линк за некакав доказ иако ти тврдиш да их је било.)Али ме мрзи да то радим. Да ти одговарам на исти начин на који ти читав овај блог комуницираш са мном.То ми је досадно. Та врста комуникације.И оне који то воле да раде обично заобилазим у своме животу јер не могу да схватим шта их то тера да то раде.Па тако и не желим да имам било каква посла са њима нити да се спорим и уопште да комуницирам са таквима.Сходно томе, да закључимо:Не споримо се ти и ја ни око чега.Никада више.


taso onda nemoj da pišeš svašta pa se nećemo raspravljati..
i kad kažem svašta onda ponovo mislim na:
1. Mongoli su Rusima donjeli državu (preciznije administraciju) - dakle ova je ideja smjehotresna
i
2. postoje tvrdnje da je Princpi terorista i glavni uzročnik rata (ajde ovo kapiram da si i sam svjestan da niko tako nešto nije mogao braniti kao tezu ali možda jeste nešto slično pa si se zanjeo, ili možda čak i nisi, vrag bi ga znao)..
elem kako bilo..
da si ti recimo preskočio da prokomentarišeš moj komentar na ove bedaste navode..
to bi bilo ok...
ili da si se bar zadržao na tome da daš jedan, dva komentara u svoju odbrabnu..
pa i tu bi ti uzela godine kao olakšavajuću okolnost..
al ti bi brate da ispadneš faca u društvu i meni još nešto krešeš s visine a jasno ti je i samom da ne znaš o čemu pišeš (bar cjenim da bi ti moralo biti jasno)..
e pa to već ne može, godine ili ne godine

i pazi..
moji argumenti..
moji linkovi..
jbg to su tri knjige od po 600 plus strana sa hiljadama referenci..
ne može drugačije..
razumijem da bi ti radije da čitaš neko kraće štivo sa prigodnog linka..
ili još bolje ako može ilustracija..
ali ne kapiram kako zamišljaš da bi se tema tipa korjeni ruske države ili uzroci svjetskog rata mogli na takav način prezentovati..
to nikako ne mogu da razumijem jer mi djeluje da to ne tražiš u žaru rasprave nego zaista očekuješ da negdje postoji neki link na koji čovjek klikne i bude mu jasno zašto je izbio svjetski rat..
i ako može da bude u slici

Глупости !
Смараш !
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 12:28 04.03.2016

Daleko od Kine?:)



I ovaj gospodin je ziveo u Xanaduuuuu.
tadejus tadejus 12:58 04.03.2016

a što se tiče teksta..

ne dopadaju mi se tekstovi 'poslije bitke general' tipa..
da je ovaj tipus ovo pripovjedao 1986. rekla bih mu svaka čast..
al baš i nije neka pamet par godina poslije gotovo istorijskog finansijskog kraha zapada i istovremenog istorijskog privrednog uspona Kine ispredati priču kako je Kina imala državu skoro pa dva milenijuma prije zapada..
jeste imala..
pa je i izgubila..
al kod njega mukajet o tome kako se to tačno desilo da Kina državu koja je trajala dva milenijuma sroka u zemlju tako da je na koljena (iz prve) baci grupica nekih polupijanih i prljavih Engleza..
nije im se baš savremena Američka ratna flota iskrcala na obale..
e pošto je to zaobišao onda govor postaje samo dodvoravanje domaćinu i propušta da ispriča lekciju da kolo sreće oće da se okrene i da je budućnost ipak nepredvidiva
Out of Beirut Out of Beirut 13:31 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

ne dopadaju mi se tekstovi 'poslije bitke general' tipa..


Ја сам у говору пре чуо позив за борбу: борбу против заблуде, борбу за градњу себе и тако даље. Посебно сам то чуо у делу који следи. (Објавићу га сутра, надам се.)

....e pošto je to zaobišao onda govor postaje samo dodvoravanje domaćinu i propušta da ispriča lekciju da kolo sreće oće da se okrene i da e budućnost ipak nepredvidiva


Е, сада ћу да се окренем мојем омиљеном чланку и утврдим који је ово број. Аха, ево га:

7. Question motives. Twist or amplify any fact which could be taken to imply that the opponent operates out of a hidden personal agenda or other bias. This avoids discussing issues and forces the accuser on the defensive.

http://www.exitsupportnetwork.com/artcls/mindctrl/disinfo.htm#Question%20motives
little_radojica little_radojica 13:32 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

tadejus
ne dopadaju mi se tekstovi 'poslije bitke general' tipa..
da je ovaj tipus ovo pripovjedao 1986. rekla bih mu svaka čast..
al baš i nije neka pamet par godina poslije gotovo istorijskog finansijskog kraha zapada i istovremenog istorijskog privrednog uspona Kine ispredati priču kako je Kina imala državu skoro pa dva milenijuma prije zapada..
jeste imala..
pa je i izgubila..
al kod njega mukajet o tome kako se to tačno desilo da Kina državu koja je trajala dva milenijuma sroka u zemlju tako da je na koljena (iz prve) baci grupica nekih polupijanih i prljavih Engleza..
nije im se baš savremena Američka ratna flota iskrcala na obale..
e pošto je to zaobišao onda govor postaje samo dodvoravanje domaćinu i propušta da ispriča lekciju da kolo sreće oće da se okrene i da je budućnost ipak nepredvidiva

Хоћеш да кажеш да данас сви разумеју ово о чему Пјуит прича? Или, још горе, да су 2013. знали? Данас, можда, Kина има (страхо)поштовање на Западу, али је и даље ретко ко разуме.
Уосталом, Кинези (мда је и ово питање како се дефинише) нису никад сасвим изгубили државу, него је та њихова држава на неко време изгубила (над)моћ коју је имала. А посебно је занимљиво како потцењујеш британску морнарицу оног доба (и њених савезника у Опијумским ратовима) и ту војну моћ поредиш са "групицом полупијаних и прљавих Енглеза" (рецимо да је овом приликом згодно подсетити се израза "gunboat diplomacy", али и "лупа ко Максим по дивизији" )
tadejus tadejus 13:40 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

Out of Beirut
avoids discussing issues and forces the accuser on the defensive



pa ne uklapa ti se ovo..
ne da je issue nego je key issue koji su nedostaci kineske države naspram njenih prednosti..
a ovaj tekst navodi samo prednosti..
dugotrajnost, meritokratiju, spodobnost da se uzdigne nakon pada..
ali zaobilazi (ponavljam se) veoma važan nedostatak..
zašto je do pada došlo?
i da li sada postoje uslovi da sličnog pada dođe ponovo?
e dakle sad bih ja mogla da okrenem ćurak pa da kažem da si ti taj koji napada moje motive pisanja a zaobilazi da odgovori na pitanje (umjesto autora) zašto je kineska država zapala u krizu (ja ponešto o tome sam i čitala)..
ali neću..
ti možeš dalje da diskutuješ..
a možeš da se zaustaviš na tome da se baviš mojim motivima diskutovanja
tadejus tadejus 13:45 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

little_radojica

Хоћеш да кажеш да данас сви разумеју ово о чему Пјуит прича? Или, још горе, да су 2013. знали? Данас, можда, Kина има (страхо)поштовање на Западу, али је и даље ретко ко разуме.Уосталом, Кинези (мда је и ово питање како се дефинише) нису никад сасвим изгубили државу, него је та њихова држава на неко време изгубила (над)моћ коју је имала. А посебно је занимљиво како потцењујеш британску морнарицу оног доба (и њених савезника у Опијумским ратовима) и ту војну моћ поредиш са "групицом полупијаних и прљавих Енглеза" (рецимо да је овом приликом згодно подсетити се израза "gunboat diplomacy", али и "лупа ко Максим по дивизији" )


ne, sigurna sam da danas ima dosta ljudi, a i 2013, ih je bilo, koji nisu razumjeli veličinu (u svakom smislu) Kine..
no ako si profesor čiji se govori citiraju bespućima interneta onda bi ti trebalo da malo dalje i šire sagledavaš od masa? ili ne bi trebalo?

karikature o pijanim Englezima što se tiče..
pa karikatura je..
no ipak, današnja engleska flota da se iskrca na kineske obale i tamo pokušava bilo šta da iznudi..
ne da se ni zamisliti..
to jeste prirodan odnos snaga..
a taj je odnos tada takav bio da je to bilo moguće..
što možda opravdava karikaturu.. možda ne..
ali svakako ilustruje da je kineska država imala problem..
i to je veoma važno pitanje kakav je to problem bio..
a koji autor bira da prećuti..
to prosto nije naučni pristup..
nije ni koristan..
po mom mišljenju nije čak ni za motivacioni govor (i on bi ipak morao počivati na cijeloj istini, ne na prećutkivanju)..
svarog svarog 14:02 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

al kod njega mukajet o tome kako se to tačno desilo da Kina državu koja je trajala dva milenijuma sroka u zemlju tako da je na koljena (iz prve) baci grupica nekih polupijanih i prljavih Engleza..


Kakav promašaj!
Iz teksta: Па, такво виђење потиче из Кине XIX века, доба када цар уништава своју бирократију да би повећао своју моћ.

Čovek je lepo rekao, šta tebi nije jasno. Jel rekao da je u XII veku nastala birokratizovana uređena država, u XIX veku krenuo pad, što se potrefilo sa dolaskom Evropljana.
Misliš da će zapadna demokratija kakvu danas poznajemo biti ovako nadmoćna za 500 godina?

no ipak, današnja engleska flota da se iskrca na kineske obale i tamo pokušava bilo šta da iznudi..


A da američka flota pre 20 godina dođe na obale Kine da iznudi nešto? Neverovatno? Čini mi se da bi to bilo malo bolje poređenje nego ovo tvoje
vcucko vcucko 14:07 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

tadejus


karikature o pijanim Englezima što se tiče..
pa karikatura je..
no ipak, današnja engleska flota da se iskrca na kineske obale i tamo pokušava bilo šta da iznudi..
ne da se ni zamisliti..
to jeste prirodan odnos snaga..
a taj je odnos tada takav bio da je to bilo moguće..
što možda opravdava karikaturu.. možda ne..
ali svakako ilustruje da je kineska država imala problem..
i to je veoma važno pitanje kakav je to problem bio..
a koji autor bira da prećuti..
to prosto nije naučni pristup..
nije ni koristan..
po mom mišljenju nije čak ni za motivacioni govor (i on bi ipak morao počivati na cijeloj istini, ne na prećutkivanju)..

U vreme kad se to događalo, engleska flota (i država, odnosno imperija uopšte) su bile No1 svetska sila i ordija i niko, ne samo Kina, nije bio u stanju da im se suprotstavi. Pa zašto je Aleksandar prodao Aljaku SAD? Zato što je engleska vojna sila spremno čekala u Kanadi da krene, što bi se moguće završilo spajanjem engleskih armija sa Aljaske, Indije i Kine negde kod tadašnje prestonice Sibira Tobolska. Bez ljutnje, ali kakva šačica pijanih Engleza. SAD su tada imale vojsku na nivou Kneževine Srbije puta 2 ili 3, ne više.
tadejus tadejus 14:13 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

svarog
al kod njega mukajet o tome kako se to tačno desilo da Kina državu koja je trajala dva milenijuma sroka u zemlju tako da je na koljena (iz prve) baci grupica nekih polupijanih i prljavih Engleza..


Kakav promašaj!Iz teksta: Па, такво виђење потиче из Кине XIX века, доба када цар уништава своју бирократију да би повећао своју моћ. Čovek je lepo rekao, šta tebi nije jasno. Jel rekao da je u XII veku nastala birokratizovana uređena država, u XIX veku krenuo pad, što se potrefilo sa dolaskom Evropljana.Misliš da će zapadna demokratija kakvu danas poznajemo biti ovako nadmoćna za 500 godina?
no ipak, današnja engleska flota da se iskrca na kineske obale i tamo pokušava bilo šta da iznudi..A da američka flota pre 20 godina dođe na obale Kine da iznudi nešto? Neverovatno? Čini mi se da bi to bilo malo bolje poređenje nego ovo tvoje


pa upravo je mukajet reći to što ti kao parafraziraš.. eto u XIX je vijeku krenuo pad..
pa kako čovječe, kako, i zašto? pa to je ključno pitanje.. ne može se preko toga samo pretrčati..

dalje..
da li mislim da će zapadna demokratija biti nadmoćna za 500 godina?
možda hoće
možda neće
da moram da se kladim ja bih se kladila da će u sedećoj iteraciji podjele kolača zapad opet biti na pobjedničkoj strani a da za 500 godina zapad i istok kakav danas poznajemo neće postojati..
mogla bih nabrojati sigurno 100 faktora koji su po tom pitanju od uticaja
a ovaj tekst pominje praktično samo jedan..
činjenicu da je u protekla dva milenijuma istok (ili tačnije Kina) bila ta koja je u dužem periodu bila dominantna civilizacija..
to nije zanemariv faktor, ali potpuno sigurno nije ni presudan
tadejus tadejus 14:17 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

vcucko

Bez ljutnje, ali kakva šačica pijanih Engleza..


da pojasnim..
SAD pominjem u smislu da se Kini XIX vijeka na obale iskrcala današnja ratna mornarica SAD to bi bio logičan odnos snaga..
prosto tehnologije dva različita vijeka..
ali skrcali su im se Englezi, mali narod Evrope koji nije imao nikakve tehnološke prednosti u odnosu na Kinu.. sva naučna saznanja poznata tada u Engleskoj i korištena u tom ratu bila su poznata i u Kini..
pa ipak ih mali narod s drugog kraja planete oduvao..
to govori daleko daleko više o njihovom padu nego o usponu Engleza..
nikad prije i nikad poslije tako nešto nije bilo moguće..
samo tada..
šta im se desilo i zašto i može li im se deseiti ponovo
little_radojica little_radojica 14:19 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

no ako si profesor čiji se govori citiraju bespućima interneta onda bi ti trebalo da malo dalje i šire sagledavaš od masa? ili ne bi trebalo?

Лепо ти је већ рекао сварог, Пјуит је то поменуо и бавио се разлогом прилично конкретно, него си ти изгледа мало овлаш прочитала па ударила да критикујеш.

ne, sigurna sam da danas ima dosta ljudi, a i 2013, ih je bilo, koji nisu razumjeli veličinu (u svakom smislu) Kine..

Ја сам сигуран да их веома много, мало сам у том смислу песимистичнији од тебе.

karikature o pijanim Englezima što se tiče..
pa karikatura je..
no ipak, današnja engleska flota da se iskrca na kineske obale i tamo pokušava bilo šta da iznudi..

Ти си ваљда имала слику Енглеза и њихове морнарице из 16. или 17. па и 18. века кад су им још Холанђани, Шпанци, Португалци и Французи били јака конкуренција. Појавом парне машине и уз још неке друге околности та њихова морнарица је невероватно узнапредовала. А у Опијумским ратовима помагали су им и Французи и Американци, па и тако су издејствовали само отварање неколико кинеских лука за трговину и неку екстериторијалност. Један Јапан је пао малтене без испаљеног метка само пред призором Америчких "црних бродова" који су наспрам британске морнарице били вероватно смешни.

А аутор то није прећутао, него једноставно то му није била главна тема излагања.
svarog svarog 14:26 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

pa upravo je mukajet reći to što ti kao parafraziraš.. eto u XIX je vijeku krenuo pad..
pa kako čovječe, kako, i zašto? pa to je ključno pitanje.. ne može se preko toga samo pretrčati..


E jbg moraš mu poslati mejl da te obavezno konsultuje kad sledeći put bude birao temu predavanja
tadejus tadejus 14:26 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

little_radojica
Лепо ти је већ рекао сварог, Пјуит је то поменуо и бавио се разлогом прилично конкретно, него си ти изгледа мало овлаш прочитала па ударила да критикујеш..


ne uopšte ne, baš sam detaljno čitala jer je tekst u više navrata pohvaljen pa sam očekivala da ću pročitati nešto pametno..

evo citiram njegovo
прилично конкретно
objašnjenje pada kineske države

Онда, како то већ бива у историји – они затичу Азију у тренутку који је за Азијце несрећно време. Управо у време када су механизми азијских бирократских држава почињали да пропадају. Посебно у Кини.

the_forbidden_city_-_view_from_coal_hill

У Кини је то тренутак када је бирократија постала невероватно нефункционална, када је моћ царева нарасла преко сваке мере, уз резултат да бирократија није могла више да прави велике инфраструктурне пројекте и да води ефикасну војску - или да реагује на кризе. И ова држава у XIX веку је била потпуно неспособна да одговори на изазове европских сила које су кренуле да крче себи пут кроз Азију. Када се то десило, Европљани почињу да говоре себи -

"Видите! Наше виђење светске историје мора бити тачно, јер ово мора да су такође биле некакве старе традиционалне државе! "

Изрази које су Европљани сковали да их опишу су

оријенталне деспотске државе

под контролом претерано моћног владара,

ауторитарне преко сваке мере,

и

неспособне да реагују на било какву кризу, ...



čovječe pa tu ni jedne jedine riječi nema o tome kako, zašto..
pričaš kako je to dva milenijuma skoro bilo meritokratsko društvo i onda kažeš ali eto u vrijeme kad su došli Evropljani (i citiram) kako to već u istoriji biva (!?! wtf) Kina je bila.. pa ovaj gore citat..
i to je tebi zaokružena priča?
tadejus tadejus 14:29 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

svarog
E jbg moraš mu poslati mejl da te obavezno konsultuje kad sledeći put bude birao temu predavanja



šta sad to znači?
ko se ne slaže nek mukajet? jel to?

elem, ne pišem ja to baš samo onako, kao eto kako je tamo neki profan smio da tamo nekim studentima nešto takvo priča..
pričali ljudi i gore stvari..
nego to jeste postao kod nas sad trend..
kao eto u zapad smo se razočarali pa daj da tražimo drugi uzor..
pa kao evo Rusija, evo Kina.. njima da se okrenemo..
pa ajde da se okrenemo ali ajde da razumijemo čemu se okrećemo..
koji je to novi element koji Kina nudi umjesto zapada danas?
meritokratija?
jel to?
konfučijanizam?
šta je to što mi mislimo da je dobro u kineskom društvu a što bismo mi mogli i morali da kopiramo?
little_radojica little_radojica 14:30 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

ali skrcali su im se Englezi, mali narod Evrope koji nije imao nikakve tehnološke prednosti u odnosu na Kinu.. sva naučna saznanja poznata tada u Engleskoj i korištena u tom ratu bila su poznata i u Kini..


Да ли би ово мало објаснила. Јер, тај мали народ је терорисао четвртину света, а многи, укључујући и мене, су уверени да је то због њихових тешких бродова на парни погон и моћних топова према којима су кинеске џунке биле као комарци.
tadejus tadejus 14:36 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

little_radojica
ali skrcali su im se Englezi, mali narod Evrope koji nije imao nikakve tehnološke prednosti u odnosu na Kinu.. sva naučna saznanja poznata tada u Engleskoj i korištena u tom ratu bila su poznata i u Kini..


Да ли би ово мало објаснила. Јер, тај мали народ је терорисао четвртину света, а многи, укључујући и мене, су уверени да је то због њихових тешких бродова на парни погон и моћних топова према којима су кинеске џунке биле као комарци.


odgovor na to pitanje preporučujem da nađeš u
why nations fail

i political order and political decay i origins of political order

istina, sve tri su knjige knjige zapadnih autora i istočno orjentisanom uhu će zasmetati zapadna apologezija, ali je i naučna iteratura..
ali su i (po mom sudu dobri ako i manjkavi) pokušaji da se odgovori na pitanje zašto je bilo moguće da mali Englezi pokore pola svijeta i na koljena bace velike Kineze..
zašto se veliki Kinezi nisu parne mašine sjetili prvi..
little_radojica little_radojica 14:42 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

šta je to što mi mislimo da je dobro u kineskom društvu a što bismo mi mogli i morali da kopiramo?

За почетак да схватимо да капитализам, слободна трговина, парламентарна демократија и слобода говора нису искључиво позитивне ствари, да имају своје мане, нарочито ако закаже позитивна селекција, па је у том смислу конфучијанизан изузетно занимљив за разумевање и проучавање. Ту компоненту Јапана и Кореје Запад својатајући их као примере развоја због прихватања западне либералне демократије, једноставно превиђа. Поједностављивања су са обе стране, како ових што им је Кина (или Русија) сунце, тако и ових којима је Кина опасност за свет због свог "аутоританог режима". Аутор не спада ни у једне ни у друге, зато га толико и хвалимо овде :)
tadejus tadejus 14:46 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

little_radojica
šta je to što mi mislimo da je dobro u kineskom društvu a što bismo mi mogli i morali da kopiramo?


За почетак да схватимо да капитализам, слободна трговина, парламентарна демократија и слобода говора нису искључиво позитивне ствари, да имају своје мане, нарочито ако закаже позитивна селекција, па је у том смислу конфучијанизан изузетно занимљив за разумевање и проучавање. Ту компоненту Јапана и Кореје Запад својатајући их као примере развоја због прихватања западне либералне демократије, једноставно превиђа. Поједностављивања су са обе стране, како ових што им је Кина (или Русија) сунце, тако и ових којима је Кина опасност за свет због свог "аутоританог режима". Аутор не спада ни у једне ни у друге, зато га толико и хвалимо овде :)


ne odgovaraš na pitanje..
koju kinesku tekovinu danas možemo da prihvatimo i primjenimo?
konfučijanizam umjesto pravoslavlja? ne znam kako drugačije da shvatim ovaj tvoj predlog..
reći da zapadni sistem ima mane baš i nije mudrost..
naravno da ih ima..
zato još jednom (treći put) šta konkretno da kopiramo od Kineza?

autora što se tiče on je napisao popriličan hvalospjev Kini..
ne vidim kako to može ne biti jednostran pogled
little_radojica little_radojica 14:47 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

ali su i (po mom sudu dobri ako i manjkavi) pokušaji da se odgovori na pitanje zašto je bilo moguće da mali Englezi pokore pola svijeta i na koljena bace velike Kineze..
zašto se veliki Kinezi nisu parne mašine sjetili prvi..


Видиш, овај Пјуит нуди малкице другачију преспективу, по мени јако вредну пажње, да је тај успон Запада инспирисан Кином о којој је Запад научио кроз размену (Марко Поло и мисионари), тј. да тај успон Запада и ефикасности њихових држава није дошла ex nihilo већ управо из правилног разумевања кинеског искуства. Можда онда та апологетика коју кажеш да уочаваш има смисла :)
svarog svarog 14:50 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

koji je to novi element koji Kina nudi umjesto zapada danas?
meritokratija?
jel to?
konfučijanizam?
šta je to što mi mislimo da je dobro u kineskom društvu a što bismo mi mogli i morali da kopiramo?


Čovek priča pogrešnom shvatanju Kine od strane evropskih 19-vekovnih mislilaca i podseća da Kina kakvu mi znamo nije uvek bila takva i to baš sa stanovišta zapadnih vrednosti uređenog društva i birokratije. I ima pravo jer na zapadu vlada ta arogancija kao da ih je bog stvorio po svom liku,a sve ostalo je inferiorno

Glupo je da polemišeš sa nečim što čovek nije rekao a on nije tu da ti odgovori. I mi smo upali u zamku da izigravamo drvenog advokata mada nemamo pojma šta on o tome misli.
Inače ja imam iste dileme kao i ti i to sam i pitao dole. U redu kinesko uređenje je bilo ispred svog vremena u XII veku, ali gde je danas?
tadejus tadejus 14:52 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

little_radojica
ali su i (po mom sudu dobri ako i manjkavi) pokušaji da se odgovori na pitanje zašto je bilo moguće da mali Englezi pokore pola svijeta i na koljena bace velike Kineze..zašto se veliki Kinezi nisu parne mašine sjetili prvi..


Видиш, овај Пјуит нуди малкице другачију преспективу, по мени јако вредну пажње, да је тај успон Запада инспирисан Кином о којој је Запад научио кроз размену (Марко Поло и мисионари), тј. да тај успон Запада и ефикасности њихових држава није дошла ex nihilo већ управо из правилног разумевања кинеског искуства. Можда онда та апологетика коју кажеш да уочаваш има смисла :)


apologeziju vidim prije svega u tome što zapadni autori najčešće zauzimaju jasan stav da je ok da jači savlada i potčini slabijeg i to sa svakog, pa i moralnog stanovišta..
to je za njih prosto datost..
i u tom svjetlu čitavu istoriju čitaju..
za njih je to preduslov napretka (što najčešće i jeste) a napredak je imerativ pa je time sve što uzrokuje napredak i opravdano..

uticaj kineske državne administracije na evropsku se ne vidi ni u najsitnijem detalju..
a ide se u vrlo sitne detalje..
tako da bih ja rekla da toga ipak nije bilo mada ko zna..
tadejus tadejus 14:54 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

svarog
Glupo je da polemišeš sa nečim što čovek nije rekao



bi li bio dobar da citiraš (pošto si me već nazvao glupom) gdje polemišem sa nečim što on nije rekao a ja mu imputiram?
svarog svarog 14:55 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

а почетак да схватимо да капитализам, слободна трговина, парламентарна демократија и слобода говора нису искључиво позитивне ствари


Možda nisu isključivo, ali sasvim jesu daleko preovlađujuće pozitivne stvari. Ako obratiš pažnju čak i ovaj profesor kaže da je kineska birokratija omogućila razvoj trgovine na čemu je ostvaren i ekonomski razvoj.Mislim da je lajtmotiv svetskog napretka bilo gde na planeti u bilo kojoj kulturi i veri slobodna (ili bar što slobodnija) trgovina
tadejus tadejus 14:55 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

svarog
Čovek priča pogrešnom shvatanju Kine od strane evropskih 19-vekovnih mislilaca


ovo si krivo razumio..
on citira zapadne mislioce tog perioda bi ilustrovao u kakvom je teškom stanju kineska država tada bila..
i bila je..
svarog svarog 14:57 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

tadejus
svarog
Glupo je da polemišeš sa nečim što čovek nije rekao



bi li bio dobar da citiraš (pošto si me već nazvao glupom) gdje polemišem sa nečim što on nije rekao a ja mu imputiram?


Pa ne znam da li da se trudim kad si čak i jednu prosto proširenu rečenicu shvatila pogrešno, tj. učitala si nešto što nisam rekao.
little_radojica little_radojica 14:58 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

konfučijanizam umjesto pravoslavlja?

Конфучијанизам није религија, не видим како би ово могла да поредиш.

zato još jednom (treći put) šta konkretno da kopiramo od Kineza?

Питање је бесмислено, не очекујеш ваљда такве одговоре на тацни, да ти неко тек тако каже?! Разумевање сложених концепата иде у слојевима.
Али ако баш инсистираш на конкретним стварима онда рецимо оно што бих ја рекао је да на Западу треба применити (као једну од ствари) конфучијанистизам у систему образовања, усађивање меритократије од малих ногу. Да ли је стресно пролазити кроз тестове у младом узрасту? Јесте, али вероватно више за родитеље него децу. Међутим, држање деце под стакленим звоном им је чињење медвеђе услуге.
tadejus tadejus 14:59 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

svarog

Pa ne znam da li da se trudim kad si čak i jednu prosto proširenu rečenicu shvatila pogrešno, tj. učitala si nešto što nisam rekao.


šta veliš, toliko sam glupa da sam čak pogrešno razumjela da si me proglasio glupom?
pa fakat, onda se ne moraš truditi
little_radojica little_radojica 15:00 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

uticaj kineske državne administracije na evropsku se ne vidi ni u najsitnijem detalju..
a ide se u vrlo sitne detalje..
tako da bih ja rekla da toga ipak nije bilo mada ko zna..


Што онда аутор помиње Волтера и његову књигу о Кини?
tadejus tadejus 15:01 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

little_radojica
Конфучијанизам није религија, не видим како би ово могла да поредиш.
zato još jednom (treći put) šta konkretno da kopiramo od Kineza?Питање је бесмислено, не очекујеш ваљда такве одговоре на тацни, да ти неко тек тако каже?! Разумевање сложених концепата иде у слојевима.Али ако баш инсистираш на конкретним стварима онда рецимо оно што бих ја рекао је да на Западу треба применити (као једну од ствари) конфучијанистизам у систему образовања, усађивање меритократије од малих ногу. Да ли је стресно пролазити кроз тестове у младом узрасту? Јесте, али вероватно више за родитеље него децу. Међутим, држање деце под стакленим звоном им је чињење медвеђе услуге.


e tačno sam znala da ćeš reći kako končijanizam nije religija..

no dobro, that aside...
kaži ti meni.. koju to vrijednost zapadni sistem propagira tokom školovanja ako ne meritokratiju?
šta je tu kod Kineza drugačije?
da si rekao da zapad sada počinje da popušta sa zahtjevima prema djeci u odnosu na istok pa i da prođe..
ali da kažeš da je meritokratija u obrazovanju novitet za zapad..
aman
tadejus tadejus 15:02 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

little_radojica
Што онда аутор помиње Волтера и његову књигу о Кини?


pa da dokaže svoju poentu, da je Kina izvršila uticaj na administraciju zapada..
a autori koje ti preporučih takav uticaj nigdje ne pominju..
šta ti je tu sporno?
svarog svarog 15:03 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

tadejus
svarog

Pa ne znam da li da se trudim kad si čak i jednu prosto proširenu rečenicu shvatila pogrešno, tj. učitala si nešto što nisam rekao.


šta veliš, toliko sam glupa da sam čak pogrešno razumjela da si me proglasio glupom?
pa fakat, onda se ne moraš truditi


Evo opet. Mislim da nisi glupa nego zlonamerna iz meni nepoznatog razloga na opuštenom i benignom blog postu (jel ovako u redu radojice? a ja nisam raspložen za preganjanje tako da lep vikend ti želim
tadejus tadejus 15:08 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

svarog

Evo opet. Mislim da nisi glupa nego zlonamerna iz meni nepoznatog razloga na opuštenom i benignom blog postu (jel ovako u redu radojice? a ja nisam raspložen za preganjanje tako da lep vikend ti želim


reče ti nakon što si mi se obratio sa

Kakav promašaj!


E jbg moraš mu poslati mejl da te obavezno konsultuje kad sledeći put bude birao temu predavanja


Glupo je da polemišeš sa nečim što čovek nije rekao


i

Pa ne znam da li da se trudim kad si čak i jednu prosto proširenu rečenicu shvatila pogrešno, tj. učitala si nešto što nisam rekao.
little_radojica little_radojica 15:09 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

svarog
а почетак да схватимо да капитализам, слободна трговина, парламентарна демократија и слобода говора нису искључиво позитивне ствари


Možda nisu isključivo, ali sasvim jesu daleko preovlađujuće pozitivne stvari. Ako obratiš pažnju čak i ovaj profesor kaže da je kineska birokratija omogućila razvoj trgovine na čemu je ostvaren i ekonomski razvoj.Mislim da je lajtmotiv svetskog napretka bilo gde na planeti u bilo kojoj kulturi i veri slobodna (ili bar što slobodnija) trgovina


Враг је у тоје речи "искључиво" зар не? Јер, Кина и Индија нису имале никакву корист од слободне трговине коју су наметнули Енглези, напротив, док се нису сасвим отргле тих стега све више су заостајале економски. Што каже онај хоџа, демократија вам је да могу и ја са минарета да пишам по вама, а можете и ви са земље да пишате по мени

За мене је у спољној политици, далеко битније да се успостави трајно поверење, механизми контроле самовоље, заједнички принципи и институције, а онда тек долази слободна трговина која у таквим прави корист за све. У супротном имамо антагонизме као ово што се сад дешава са "светским" банкама тј. њиховим "умножавањем". Све је ово последица тога што су Амери сјебали УН, но није непоправљиво.
little_radojica little_radojica 15:10 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

pa da dokaže svoju poentu, da je Kina izvršila uticaj na administraciju zapada..
a autori koje ti preporučih takav uticaj nigdje ne pominju..
šta ti je tu sporno?


Па управо то што га не спомињу.
little_radojica little_radojica 15:11 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

benignom blog postu (jel ovako u redu radojice?

svarog svarog 15:16 04.03.2016

Re: a što se tiče teksta..

tadejus
svarog

Evo opet. Mislim da nisi glupa nego zlonamerna iz meni nepoznatog razloga na opuštenom i benignom blog postu (jel ovako u redu radojice? a ja nisam raspložen za preganjanje tako da lep vikend ti želim


reče ti nakon što si mi se obratio sa

Kakav promašaj!


E jbg moraš mu poslati mejl da te obavezno konsultuje kad sledeći put bude birao temu predavanja


Glupo je da polemišeš sa nečim što čovek nije rekao


i

Pa ne znam da li da se trudim kad si čak i jednu prosto proširenu rečenicu shvatila pogrešno, tj. učitala si nešto što nisam rekao.


Kad kažem glupo je da polemišeš sa nečim što čovek nije rekao to ne znači da si ti glupa. Prosto ne mogu da verujem da ovo moram da pišem. Ali pretpostavljam da ćeš i ovde da pročitaš ponovo nešto bezveze.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana