Literatura

Click to Download

Predrag Brajovic RSS / 15.09.2017. u 16:14

    Јесен је време берићета. Данас сам са пијаце донео неколико дивних гроздова хамбурга, грожђa које једино страсно волим, и прегршт зрелих парадајза, оних који су расли и зревали под сунцем. „Била је суша", рекла ми је сељанка из Брестовика, „грожђе је препуно шећера, али ситнијег зрна". Није то важно, хтео сам да јој кажем, важно је да је напокон стигло.
     Ове још незапочете јесени изашла ми је и збирка есеја названа по једном од њих - Download. У њој су у књигу пристигли сви они текстови штампани на сасвим различитим местима, а потом махом објављени и на мом блогу и интернету. Овако окупљени, изгледају ми још разноврснији него што јесу, и вероватно таква може бити и њихова публика. Синоћ је мој син узео књигу у руке, док је чекао да му дам паре за излазак. Рекао сам му: „Хеј, можда се и теби књига допадне, уосталом, спомињеш се у њој." „Стварно?!" „Стварно." Отворио је књигу, узео да чита, и прочитао насловни, први есеј. У њему се ја, шампион ишчезлог памћења, у литерарној форми јадам како ми не успева да задржим време што нам измиче, док боје и догађаји бледе. „Тата, а кад је ово стварно било?" „Шта, сине?" „Па то што си написао у овом есеју, да смо ти и јa једном били у парку, и играли се кестеновима." „Не знам, сине, заиста." „Хм. Узећу ти књигу, да читам."

bjqncG2.jpg?2
    

     Па добро, помислио сам, ово је лепо.
     Неки од тих есеја су, условно речено, стручни. Баве се двема теоријским књигама говорећи о њима на начин књижевних критичара и историчара. Одељак у којем су они објављени зове се Изгубљене илузије, и у том се наслову крије разлог зашто су у књизи. Литерате из оних протеклих друштвених система били су, често, и њихови идеолошки жреци. Као да је професионалних политичара било мало, као да се у њима није одвијало непрекидно саслужење и причест? Већ прво сећање каже да се уместо Божића славила и разносила штафета за рођендан Јосипа Броза, и неки одабрани а данас славни писци, писали су сценарио за стадионску свечаност.
     Тада су, некако, речи биле велике?
     Многи писци и уметници остали су заробљени на оном давном стадиону, где маса послушно кличе ономе што су створили. У тој самозаљубљености у властиту друштвену величину они још увек проводе свој отањени век, а читав један слој друштва носи их као своју легитимицају и наду.
    И због тога сам једној радозналој, разноврсној књизи потурио и два текста који говоре о илузијама превратничког значаја литературе али и о њеној моћи да створи идеолошки кавез и потом га брани и одржава. Литература без митраљеза, тенкова, дивизија, пропаганде ипак сама по себи нема моћ, осим ону интимну.
     Сада, када је књига есеја Download објављена, носим се мишљу да би ваљало да је била и разноврснија. Неизмерно ми је жао што, због правила едиције, њој фале неке иконичне фотографије двадесетог века али и неке сасвим приватне, важне. Рачунам на добру вољу и визуелно жустри ум читалаца, и тиме себе потпуно лишавам одговорности. Сасвим сам невин у овој ствари. Другде сам већ крив, признајем. Има та моја опсесија историјом, и она се јасно види када се корицама једне књиге опкораче моји ауторски текстови.
   Чак и више од тога: замало да и овај приказни текст Downlod-а претвори се у свађу с неколиким назови углађеним историчарима, који то, да су приучене научне битанге, скривају изгланцаном формом, упечатљивим фотографијама, и пристојним а грађанским јавним наступом. Не, није истина да је ратни премијер Недић радио ствари које је морао, већ је радио и оне које је желео, не, није истина да је владика Николај неукаљана духовна величина, не, нико никад није монтирао фотографије о Калабићевој сарадњи с Немцима. Ево, чудесно, и сад ме, док ово пишем, погони нека унутрашња жестина. Ужасава ме ревизијa историје, бег од оног што јесмо и шта смо били. И сва она мучна безбожна партизанска гробља, јаме и градски подруми неће избрисити посрнућа оне друге, домаћинске и тврдо патријархалне православне Србије.
     Но, бега од историје нема. И у овом трену сви ти подруми и јаме и гробља, они најновији нарочито, вире испод наших грађанских одела, и сви партијски пленуми и централни комитети и синдикати још увек многима вредно већају. Наличје те историје настојали су да опишу неки од мојих текстова у збирци есеја, а други у њој, можда ведрији, говорили су о будућности, књигама, великим и малим људима, нашој интими и...
     И - о чему још?
    Не знам, волео бих да је одговор - о свему, но он није истинит, јер у овој књизи нисам писао о коњима, шумама, Новом Београду, властитим тучама, о пијанствима, о љубавима, о страховима и пропастима, а можда баш о томе, о том свему, треба писати књигу?
   То све су каткад и од боли велике и дивне ствари, и све оне заслужује један прaштајући click to download.

ЛИНК НА КЊИГУ



Komentari (85)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

marco_de.manccini marco_de.manccini 16:27 15.09.2017

градско кестење

"да смо ти и је једном били у парку, и играли се кестеновима."

Сигурно је истина, немогуће је избећи.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 16:40 15.09.2017

Re: градско кестење

Ja se malo brinem za svog sina, on je osećajan ovako kao Brajovići, uopšte, urođeno odsustvo agresivnosti... Malo strepim od ovog velikog i nemilosrdnog okeana, što je život pred njim...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 16:40 15.09.2017

Re: градско кестење

Сигурно је истина, немогуће је избећи.

Богами, зависи у којој земљи одрасташ. Има неких земаља без кестенова :)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 16:49 15.09.2017

Re: градско кестење

Ja se malo brinem za svog sina, on je osećajan ovako kao Brajovići, uopšte, urođeno odsustvo agresivnosti...

:)))))
Брајовић вероватно има прекомерну агресивност, тако да се десило да и добије своје пар пута... Но, сад ме та твоја опаска присети како ме деведесетих нека битанга јурила по аутопуту од Бежанијске косе до Сава центра, он у "беемвеу" а ја у "реноу 4", и сад, да ли је имао и извадио пиштољ, мислим да јесте, али.. стварно сам шампион ишчезлог памћења, па више не умем да ти тачно одговорим, но -- важно -- фрка је испала кад сам му из кола споменуо ближу и даљу родбину, био је нешто бахат.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 16:36 15.09.2017

Crni Predraže

S kim si se tukao to? Kakva je to prigušena agresivnost?! Dakle, vi Crnogorci ste stvarno nemogući!

Ja sam se jednom pošibao u životu, s nekim Crnogorcem - a i s kim bih - Čabarkapom. Taj je bio u Ćandinom čoporu, i već poznih 80-ih je njihov čopor sejao teror po komšiluku. Uglavnom, maltretirali neku moju drugaricu, i ja ga izazvao na tuču, pred celom školom, došao i Ćanda da gleda i bodri svog pulena. Međutim, kako su meni i ćale i brat bili džudisti bio sam stamen. Propeglali se mi tako, on otvorio šamarčinom, ja ga onda propeglao s par direkata i aperkata, ovaj podivljao i skočio na mene, međutim nije uspeo da me obori, i Ćanda nas izvuče iz klinča, ja dobijem devojku i strahopoštovanje čopora... Taj mučeni Čabarkapa završio posle, zbog neartikulisane agresivnosti, na psihijatriji za maloletnike...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 16:44 15.09.2017

Re: Crni Predraže

S kim si se tukao to?

То је у школи био најбољи друг Марка Валока, срели смо се скоро, и, ето, сад кад ти питаш за њега, ја му заборавих име!? А Марку Валоку сам име упамтио, јер му је име звучно, а и смарао је с Ролингстонсима. Био је њима опседнут неко време. Мислим да је он сада судија.
plausibel plausibel 16:49 15.09.2017

Jesen stiže..

Brajoviću, čestitam.

:)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 16:50 15.09.2017

Re: Jesen stiže..

Brajoviću, čestitam.

О, хвала...
maksa83 maksa83 16:53 15.09.2017

Re: Jesen stiže..

plausibel
Brajoviću, čestitam.

Ko nema, da nabavi Brajovićevu knjžicu sa njegovom poezijom. Ako ne može da se nabavi, onda ... hah, ja imam, a vas ko šiša.

Čitam i cenim tri srpska pesnika - Vaska Popu, Miroslava Krležu i Brajovića.

(Mimo toga što ih ja čitam zajedničko im je i što nisu svesni da su Srbi.)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:00 15.09.2017

Re: Jesen stiže..


Čitam i cenim tri srpska pesnika - Vaska Popu, Miroslava Krležu i Brajovića.

Wow!
Максела, спремићу га, кунем ти се, ако треба -- на грилу испред tvoje канцеларије:



Maksela, inače, misli na OVO, moju knjigu poezije Privatnа istorija, i nje još ima, bila je očajno distribuirana, има је још, sigurno, књижара цом ју је продавала.
plausibel plausibel 17:07 15.09.2017

Re: Jesen stiže..

(Mimo toga što ih ja čitam zajedničko im je i što nisu svesni da su Srbi.)

Ćutim.

:))
zilikaka zilikaka 22:48 16.09.2017

Re: Jesen stiže..

Nikako da se ovde vratim i kažem - posle ovog si mogao zaključati blog.
Čitam i cenim tri srpska pesnika - Vaska Popu, Miroslava Krležu i Brajovića.

Pored prve dvojice, u ravni, bolja ti kritika i reklama nije mogla pasti.

Tačno ću morati da proverim.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:20 16.09.2017

Re: Jesen stiže..

Pored prve dvojice, u ravni, bolja ti kritika i reklama nije mogla pasti.

Да. Максина ерогенa зонa јe -- термички обрађена, до гара, лешинa мртве домаће животиње, преференцијално краве. Мислим да сам га ту негде nekom prilikom стрефио.

Inače, ta knjiga poezije, Privatna istorija, po mom je sudu moja najbolja knjiga. Ona je originalna formom (kombincija poezije i proze), dizajnom (bila je izlagana na nekim dizajnerskim izložbama, žao mi je što njen dizajner Marko Stojanović nije dobio zasluženo priznanje), sadržajem. Sadržaj je... sav sadržan na donjoj sledećoj slici, na koju će te klik odvesti u njen PDF prelom.

cassiopeia cassiopeia 16:55 15.09.2017

Lep povod za blog

Verujem da je dobar osećaj videti svoje delo u koricama.

Čestitam!

Skoro sam naletela na grožđe koje moji u selu zovu tamjanika. Stara sorta i čokoti kod komšinice. Taj miris i ukus su mi uvek bili nešto najbolje što mi je jesen mogla dati.

Kažu da tamjanika inače ima jaku i oporu opnu, ovo je zasađeno ko zna kad i opna mu je srednje čvrsta i nije tako opora, meni taman. A kad zrno pukne i osetiš samo onu sklisku i čvrstu lopticu punu ukusa. Uh, mogla bih još koji grozd.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:06 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

Skoro sam naletela na grožđe koje moji u selu zovu tamjanika. Stara sorta i čokoti kod komšinice. Taj miris i ukus su mi uvek bili nešto najbolje što mi je jesen mogla dati.

Мислим да је у ЦГ то тзв. америчка лоза, имао сам је, а да је у Војводини зову (црна/бела) франковка. Баш ме интересује да ли је тако, онај мој четник HCM мора да зна, или никвет.
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:27 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

tamjanika

У мое село има бело вино тЕмјаника, да не стављам слике па да испадне да рекламисам.
cassiopeia cassiopeia 17:32 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

а да је у Војводини зову (црна/бела) франковка.


Meni rekli da je frankovka nešto drugo. Vidi ovde grozd tamjanike, poslednja slika pri dnu stranice. Tu crnu sam jela.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:44 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

Има свашта што ми не знамо.
И кренем да учим по интернету, кад налетим -- на ове "моје! Нису нормални! Еј, 33 аутохтоне сорте!!!

Crna Gora je postojbina 33 unikatne sorte loze

Osim Crmničana i njihovog vranca i Kuči će moći da se pohvale čubricom, Boka žiškom, Bjelopavlići lozom Svetog Vasilija i Ivan-bega, Paštrovići lisicom…..


Лоза светог Василија??? Хеј, тамо сам провео 8 година, и нисам је видео, ту баш, где је свети Василије.

P.S.
Заиста штета да не прочитате овај чланак, он је одраз једног аутохтоног лудила -- мислим да се, у новије време, само зигурати у Скопљу могу мерити са Црном Гором, постојбином светског виноградарства...
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:02 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

Прелистам брзо тај чланак и видим
To je priča o porijeklu loze od koje se dobija najpopularnije vino u SAD - zifandel.

Појма немам зашто људи воле да лупе овако масно, чак и ако занемаримо црна вина, зинфандел нема никакве шансе по популарности поред шардонеа, па и пино грижоа (ваљда се вако каже, бемлига), вероватно су редови величине у питању.
cassiopeia cassiopeia 18:05 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

он је одраз једног аутохтоног лудила


Ah, šta ćeš, mora i to nekog da strefi
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:12 15.09.2017

Re: Lep povod za blog


Појма немам зашто људи воле да лупе овако масно, чак и ако занемаримо црна вина, зинфандел нема никакве шансе по популарности поред шардонеа, па и пино грижоа (ваљда се вако каже, бемлига), вероватно су редови величине у питању.

Ma, iščitaj pomno... ima jedan što kaže kako će on da pravi od svoje loze autohtono vino, jer niko na svijet nema takve loze, jedini on ima tu, pa će da je prodaje za zilijardu...

Lu-dni-ca!
I Unesko će da ih zaštiti.
I treba!!!

Sledeće ludilo što ide da Bosanci krenu da zidaju replike piramida.
nsarski nsarski 18:30 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

Ma, iščitaj pomno... ima jedan što kaže kako će on da pravi od svoje loze autohtono vino, jer niko na svijet nema takve loze, jedini on ima tu, pa će da je prodaje za zilijardu...

Zainfandel originalno potiče sa Brača - grožđe Crljenak. Kalifornijski zinfandel Rabbit Ridge je jedno od boljih vina koje sam pio.

Italijanska verzija Zinfandela se zove Primitivo.
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:34 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

Добро, прочитао сам, опет не превише пажљиво, и, јесте, има ту лу-ди-ла, али има човек и њух, треба продати причу, а прича ће онда продати вино.

Прича није веродостојна? Нема везе, није ниједна. Осим оне о честитом Недићу.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:30 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

Italijanska verzija Zinfandela se zove Primitivo.

A ovo dole ispod zove se Kjosera (marka) profesionalni keramički (materijal) santoku (oblik noža) kuhinjski nož.



Dobio sam ga od nsarskog za rođendan, a da on i nije znao da mi je rođendan. (Ево, сад је сазнао.) On ga je, davno, kupio za sebe, u Japanu, i bio sam na večeri s njegovom ćerkom, ženom i zetom, sad ovih dana, na goveđim rebrima i domaćem stojničkom paradajzu i tabuli salati. U jednom trenu nsarski je ustao, izvadio nož, sve u kutiji, objasnio mi je i zakleo se pred svima na Veneovu zbirku da ga je samo dvaput koristio, izvinio se što je isprljao futrolu, i svečano mi ga predao. Ja sam onda ničice pao na kolena i persijski tepih, i stao klanjati pred nožem, jer je on, taj nož, prožet svetim duhom nsarskovim (ej, dvaput ga je koristio!), i tim je taj nož draži, lepši i bolji.

Hoću da kažem da je to jedan od najlepših poklona koji sam ikad u životu dobio.

Inače, ovi noževi su izuzetni po oštrini, ergonomiji i svakom detalju. Ovaj je, na primer, izuzetno lak, i to je dobro, ne zamara ruku ni pri dugotrajnim upotrebama. Opet, važi da je on kao limuzina: nije za svakodnevnu upotrebu. Suviše je dragocen.
cassiopeia cassiopeia 19:47 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

Hoću da kažem da je to jedan od najlepših poklona koji sam ikad u životu dobio.


Vidi se da te profa voli i ceni. Hvala ti što si podelio ovu crticu sa nama.
hoochie coochie man hoochie coochie man 19:52 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

а да је у Војводини зову (црна/бела) франковка. Баш ме интересује да ли је тако, онај мој четник HCM мора да зна,


Kažem ti ja, ništa bez četnika :)
Nije to ista sorta, mada ima razloga da se napravi zbrka.
Kod obe postoji i crna i bela varijanta, obe imaju tu jaku pokožicu, ali tamjanika ima veoma izražen miris (koji nema veze sa mirisom tamjana) a frankovka je ekstremno bujna, za razliku od tamjanike.

Nego ovi tvoji i njihove sorte, naravno da je sve to netačno, ali kako dokazati?
Neko svoju lozu, koju je doneo od nekle, nije tu bogom dana niti ju je on stvorio, a zbog raznoraznih uslova tipičnih za to mesto dobije neku specifičnu nijansu, on je krsti nekako i kaže to je sorta.
Daleko je to od sorte u botaničkom smislu, u vinarskom sve može biti sorta.

Ali nešto što me baš iznenadilo jeste tačno, makar tako kažu mnogi, najveći kompleks u Evropi, ali u jednom komadu, pod vinovom lozom, se nalazi u Crnoj Gori.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:00 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

Kod obe postoji i crna i bela varijanta, obe imaju tu jaku pokožicu, ali tamjanika ima veoma izražen miris (koji nema veze sa mirisom tamjana) a frankovka je ekstremno bujna, za razliku od tamjanike

Pazi, pokojni otac mi je objašnjavao da su se američka bela i američka crna loza pojavile kao sorte u CG posle Prvog rata, mislim da su sadnice džaba delili. Koja je to sorta u stvarnosti, a izgleda da su je doneli iz Amerike, preko naših iseljenika, ne umem da kažem? Kada su mi ovde dali frankovku, samo sam prokomentarisao -- Ah, ta prelepa američka loza.
hoochie coochie man hoochie coochie man 20:15 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

pokojni otac mi je objašnjavao da su se američka bela i američka crna loza pojavile kao sorte u CG posle Prvog rata, mislim da su sadnice džaba delili.


Ono što meni pada na pamet kad se pomene "američka loza" i deljenje džabe, je zapravo podloga, nešto na šta se kalemi željena sorta, američka je, a koja je spasila evropsko vinogradarstvo od napada štetočine filoksere.
Tu su se sve države uljkučile jer je problem zaista bio veliki, pretio je uništavanjem vinove loze kao vrste.
Ali to se dešavalo pre prvog rata, tako da ne verujem da je tvoj otac na to mislio.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:31 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

hoochie coochie man
pokojni otac mi je objašnjavao da su se američka bela i američka crna loza pojavile kao sorte u CG posle Prvog rata, mislim da su sadnice džaba delili.


Ono što meni pada na pamet kad se pomene "američka loza" i deljenje džabe, je zapravo podloga, nešto na šta se kalemi željena sorta, američka je, a koja je spasila evropsko vinogradarstvo od napada štetočine filoksere.
Tu su se sve države uljkučile jer je problem zaista bio veliki, pretio je uništavanjem vinove loze kao vrste.
Ali to se dešavalo pre prvog rata, tako da ne verujem da je tvoj otac na to mislio.

Zanimljivo.
Mislim, verovatno samo tebi i meni...
nsarski nsarski 20:38 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

Dobio sam ga od nsarskog za rođendan, a da on i nije znao da mi je rođendan.

E,ovo mi je posebno drago - da ti je tada bio rođendan. Inače, majstori zaslužuju majstorski alat. Uživaj i ne štedi ga. On bez oštrenja traje 10 puta duže od čeličnih noževa.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 22:26 15.09.2017

Re: Lep povod za blog

a, ka'ćemo mi ostali da hasamo te stejkove?
nikvet pn nikvet pn 11:29 16.09.2017

Re: Lep povod za blog

cassiopeia
Vidi ovde grozd tamjanike


Tо више није тамјаника већ теловина, блиска рођака. Врло чврсте кожице која се баца (неће га чворци) служи као додатак бојадисер да потамни и зацакли боју и да вину дода раскошан буке. Само од теловине вино се не прави, претпостављао сам због мале количине. Кажу да је за Краљевине био забрањен узгој. Међутим, један тип звани Лудиша направио је вино већма од теловине... То је било страховитих 16-18% јако а на укус - амброзија. Дејство - халуциногено. Навалили сви код њега да купе; узмем 17 флаша по два литра и закопам код викендице. Али убрзо је дошло бомбардовање па ето, откопам...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 13:06 16.09.2017

Re: Lep povod za blog

Али убрзо је дошло бомбардовање па ето, откопам...

:))))))
Mi tom prilikom otvorili Chivas. Još uvek je bilo struje, pa i leda.

Kaže Krleža, negde, ako kaže, više ni u šta nisam siguran, da svaki rat počinje pucnjem šampanjca.
niccolo niccolo 18:32 15.09.2017

Bravo

Brajo!

p.s. Daj link odakle može da se daunloduje
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:51 15.09.2017

Re: Bravo

p.s. Daj link odakle može da se daunloduje

Dao sam.
Za hard copy!
Nije lepo, da se ofiram u e-izdanju, urednici i izdavač su bili zlatni i sjajni saradnici.
To moramo poštovati.
Mislim, knjiga košta kao dva piva, nije puno...
;-)
blogov_kolac blogov_kolac 18:54 15.09.2017

Re: Bravo

Aj probaj samo da se raspitujes na netu i drustvenim mrezama kako se daunloduje daunlod, i ima odma' da te optuze kako imas daunov sindrom!

Inace, u originalnom obliku na americkom jeziku reci downloAd Brajovicu se potkrala stamparska greska, ali na najnezgodnijem mestu - u naslovu ovog bloga.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:08 15.09.2017

Re: Bravo

Inace, u originalnom obliku na americkom jeziku reci downloAd Brajovicu se potkrala stamparska greska, ali na najnezgodnijem mestu - u naslovu ovog bloga.

:))))))))))
Sjajno.
Zeza me tastatura, a mrzi me da je menjam, A baguje.

P.S.
Ispravio, hvala.
cassiopeia cassiopeia 19:47 15.09.2017

Re: Bravo

niccolo
Brajo!

p.s. Daj link odakle može da se daunloduje




Nisi normalan, hoćeš da se udavim od smeha
jinks jinks 18:52 15.09.2017

...

Литерате из оних протеклих друштвенох система били су, често, и њихови идеолошки жреци.

Bilo bi interesantno pročitati priču ili esej o tome šta se sve uopšte i dešava u glavama (i da ne kažem srcima i duši) pisaca koji su u poziciji da veličaju neku ideju ili ideologiju u koju u stvari ni sami ne veruju.

Na koje li sve to načine uopšte i može da se prepozna, ili na koje sve načine to isplivava između redova reči i stihova hvalospeva upućenih nekom sinu ili ćerki svih naroda i narodnosti, ili svih gildova, klasa i slojeva.

Na kraju krajeva možda između ostalog upravo i na tim neiskrenim odama i počinje pad nekog sistema ... na gubljenju, ili uopšte ni nepostojanju istinite vere u neku ideju.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:15 15.09.2017

Re: ...

Bilo bi interesantno pročitati priču ili esej o tome šta se sve uopšte i dešava u glavama (i da ne kažem srcima i duši) pisaca koji su u poziciji da veličaju neku ideju ili ideologiju u koju u stvari ni sami ne veruju.

Pa, mislim da psihološki mehanizam nije ništa drugačiji nego onaj koji ubeđuje Vučića da je sjajan premijer (a najgori smo u Evropi, koja od 2007. godine nije imala ovako uspešne ekonomske rezultate), Malog i Šapića da su za stvarno doktori nauka, Vesića i slične poltičke direktore da oni jesu sposobni direktori... Hoću da kažem, kao što ovi poveruju u te svoje kule i gradove, tako su i ondašnji pisci verovali u ideološke kule i gradove.

Gledao sam te poltičke direktore kako se olupaju o vlastito neznanje. Tek kad zaboli, onda shvate.
Dok ne boli -- nema ni razumevanja.
Velika tema: skin in the game.
nask nask 19:26 15.09.2017

„Не знам, сине, заиста."

Pa slikaj Brajo, slikaj.



Čestitaj sinu novu tatinu knjigu.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:33 15.09.2017

Re: „Не знам, сине, заиста."

Čestitaj sinu novu tatinu knjigu.

'Oću.
Stvarno je uzeo da je čita. (Već sam mu bio dao pare, мислим да није било то у питању.)
Baš me zanima šta će iščitati.
Mi, mi smo malo dinosaurusi za te nove generacije.
Ne samo što imamo rep, nego i plovne kožice -- toliko smo evolutivno ispod njegove generacije.
mirelarado mirelarado 20:28 15.09.2017

Re: „Не знам, сине, заиста."

'Oću.
Stvarno je uzeo da je čita.


Ovo ti je i najlepša čestitka i najveći kompliment za novu knjigu. Samo mi roditelji znamo kako je teško dobiti priznanje od vlastite dece, čim malo odrastu. :)

Čestitke i od mene. Septembar - pravo vreme da objaviš knjigu.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:31 15.09.2017

Re: „Не знам, сине, заиста."

. Samo mi roditelji znamo kako je teško dobiti priznanje od vlastite dece, čim malo odrastu. :)

O, daaa!
Hvala.
nask nask 23:46 15.09.2017

Re: „Не знам, сине, заиста."

Ne samo što imamo rep, nego i plovne kožice -- toliko smo evolutivno ispod njegove generacije.


Pa kakva vremena dolaze biće to korisni atavizmi, meni pogotovo ove plovne kožice pošto sam na -2,5m nadmorske visine.
angie01 angie01 21:27 15.09.2017

blog ti je

lepo napisan-tece skladno, iako si izrekao mnoge stvari i raspolozenja, ostali su u miru- nekog zadovoljstva, rekla bih...bas prijatno stivo.

cestitam Brajovicu- lepa novost,...knjigu cu nabaviti.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:53 15.09.2017

Re: blog ti je

knjigu cu nabaviti.

Hajde.
Taman da i mi pisci zaradimo neke pare ;-)

Hoću da kažem, u Srbiji, u kojoj je medijanska plata 38.000 dinara, i piščevi honorari su minimalni, pola te plate, recimo.
Ko bi hteo da živi od ovakve vrste pisanja, upao bi u problem.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 23:51 15.09.2017

Re: blog ti je

bio bi - Tolstojevski. ni on/i se nije baš 'leba naj'o.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 23:52 15.09.2017

Re: blog ti je

uopšte je art slabo isplativa, osim ako nisi režimska bičerka, il' nešto.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:15 16.09.2017

Re: blog ti je

uopšte je art slabo isplativa, osim ako nisi režimska bičerka, il' nešto.

Pa, drugde se skalira sve, pa i ta primanja pisaca, i jedan pisac, sa solidnim tiražom od 15-20 hiljada prodatih knjiga, može da zaradi i 40-50.000€. S tim parama može se nešto napraviti i u Italiji, i u Nemačkoj ili Britaniji. Reklo bi se, kao kod nas, prevedeno u naše okvire (24 meseca života po 700€, a u inostranstvu 24 meseca života po 2000€, to je neka jednaka razmera). No, na tim deset puta većim tržištima daleko je veći broj pisaca koji dosegnu do one brojke prodatih knjiga.
plausibel plausibel 08:28 16.09.2017

Re: *


Ne znam zašto praviš atmosferu golje pisca i piljarke namiguše..

Ko voli knjigu voli (dobro, neko je i manijak), ko pipa paradajz rukama pipa.

Pijacu knjige Glasnik bi mogli malo utegnuti - kad smo kod klika za dva piva - na prvu vidim nemarnu tj nevino traljavu intimu kao fleke ostale nakon prvog pranja..

Drugo, pročitam Vladimirovu rečenicu.. "Професионални комунисти најчешће поседују списатељску вештину.." :)

Reko', ne gnjavi, nisi na komemoraciji..

(Nadam se da će tvoj istoričar manje mrcvariti srpski jezik.)

p.s.

što se mene tiče
i bez riječi slova
namiguši izvadim oko,
ko joj jebe mater
kad čačka.
angie01 angie01 12:20 16.09.2017

Re: blog ti je

bas neobicna replika,...izvini sto sam te pohvalila.






ps- nisi sigurno neobavesten o trzistu, da ga tako nazovem-jos si izdao kod drzavnog izdavaca koji ima izuzetnih par urednika iz stare postave i neke nove politicki ubacene, (ili preko mame:), kao sto je i direktorka-uostalom, koji su tu zbog velikih plata, a za nesto drugo od prepoznavanja, uredjivanja i izdavanja lepe literature i kasnijeg truda oko plasmana i popularisanja iste,...znam za relativno skori slucaj autorskog honorara, koji je s obzirom na opste uslove, glavna zarada autora, koji je veoma poznatom, cenjenom piscu bio dogovoren i isplacen u celini od 3000 rsd, (tiraz je skoro u celosti ostao netaknut, sem onih primeraka koji su poklonjeni prijateljima, saradnicima, kolegama...)- sto je ekstremno sramotno i jasan lakmus kako stojimo sa kulturom i lepim umetnostima....srecom, ti si sejf na drugi nacin i mozes opusteno da se bavis literaturom.

pss-doks da vrati stari avatar, ili tes da promeni svoj:).
plausibel plausibel 13:07 16.09.2017

Re: blog ti je

bas neobicna replika

Ma vidiš da je stidljiv, folira.

:)


Ponudi tip extra zgodnoj cici milion dolara da spava s njim. Ona zbunjena, ne zna šta bi rekla, rumena u licu, oči joj svjetlucaju kao zvjezdice, milion dolara, vau, nikada ne bi pomislila da vrijedi toliko..

Razgovor je išao dalje, ovako:

- Šta misliš da smanjimo sumu na 1$?
- Molim? Za kakvu ženu me smatraš?
- To smo utvrdili. Sad pregovaramo.

(Sjetih se vica iz serije Mr. Robot..)

I mi smo utvrdili da je tamo neki tip extra zgodan, pardon pisac, sad pregovaramo oko cijene knjige..

:)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 13:10 16.09.2017

Re: *

plausibel

Ne znam zašto praviš atmosferu golje pisca i piljarke namiguše..

Ko voli knjigu voli (dobro, neko je i manijak), ko pipa paradajz rukama pipa.

Pijacu knjige Glasnik bi mogli malo utegnuti - kad smo kod klika za dva piva - na prvu vidim nemarnu tj nevino traljavu intimu kao fleke ostale nakon prvog pranja..

Drugo, pročitam Vladimirovu rečenicu.. "Професионални комунисти најчешће поседују списатељску вештину.." :)

Reko', ne gnjavi, nisi na komemoraciji..

(Nadam se da će tvoj istoričar manje mrcvariti srpski jezik.)

p.s.

što se mene tiče
i bez riječi slova
namiguši izvadim oko,
ko joj jebe mater
kad čačka.

Ih, bre... Šta sve iščitah.
No, dobro, svako pisanje ima svoje svoje čitanje, i svaki pisac svoje čitaoce.
I to jeste pravedno, i pravda.
Tako treba da bude.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 13:15 16.09.2017

Re: blog ti je

angie01
bas neobicna replika,...izvini sto sam te pohvalila.

Hajde, više mi znači da ĺjudi steknu neku sliku o tome kako i matеrijalno taj svet izgleda. Čak ja tu ne dajem vrednosni sud, niti kao ti lamentiram: u Srbiji je i najbolji hirurg relativno bedno plaćen, ne znam zašto bi pisac bio bolje?
angie01 angie01 13:21 16.09.2017

Re: blog ti je

niti kao ti lamentiram:


gde to lamentiram- iznela sam neke cinjenice...vise zbog onakve tvoje replike, nego sto sam imala neku ideju da to uradim....ne znam Brajovicu, ne razumemo se bas najbolje.
plausibel plausibel 13:22 16.09.2017

Re: *

i svaki pisac svoje čitaoce.

Hoćeš reći da bi ti najradije birao ko će uzeti tvoju knjigu?
4krofnica 4krofnica 18:55 16.09.2017

Re: blog ti je

angie01

iznela sam neke cinjenice..


Na žalost, pisci ovde nisu srećnici kao u norveškoj gde se svaka knjiga, na maternjem jeziku, otkupi od strane vlade (oko 1000 primeraka) koja te knjige poklanja bibliotekama širom zemlje. Koji su naši početni tiraži, to bi već značilo drugo izdanje a taj pisac bi imao neko vreme za leba-masti-i-alevepaprike.

ps. kad smo kod blogerskih knjiga, skoro sam nabavila doksovu zb(i)rku pesama


Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:01 16.09.2017

Re: blog ti je

Koji su naši početni tiraži, to bi već značilo drugo izdanje

Па то је мера -- 2000 примерака -- тиража који издавачи без довијања хоће да штампају о свом трошку.
mirelarado mirelarado 20:02 16.09.2017

Re: blog ti je

Na žalost, pisci ovde nisu srećnici kao u norveškoj gde se svaka knjiga, na maternjem jeziku, otkupi od strane vlade (oko 1000 primeraka) koja te knjige poklanja bibliotekama širom zemlje.


Nećeš verovati, ali takav državni otkup knjiga postoji i kod nas. A ne želiš da znaš, iako sigurno možeš da zamisliš, kako se i po kojim principima odvija.
Черевићан Черевићан 23:58 15.09.2017

време што нам измиче

себе потпуно лишавам одговорности.


нове књиге...... ево
на књижевној сцени
честитке искрене
време... ће'ј оцени,

г Brajovic -u
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:09 16.09.2017

Re: време што нам измиче

Oh, gosn Čer, puno hvala, u ovoj pozni sat.
Milan Novković Milan Novković 09:23 16.09.2017

Kada bi ...

Литература без митраљеза, тенкова, дивизија, пропаганде ипак сама по себи нема моћ, осим ону интимну.

... postojali prosti obrasci za moć većina bi bila moćna.

Pa pošto oni postoje većina i jeste moćna.

Često ljudi nisu svesni toga zbog opsene igre izgubljenih iluzija, koje su najčešće neka đavolja koprena što stoji ispred nas i sadašnjosti, pa budućnosti.

Često smo mi ljudi bizarni do te mere da nam je potrebno da nešto bespovratno izgubimo da bi nam se polako sputio neki čudni mir u život, proteran do tog trenutka, podigla ta koprena, pa tako dok se ne trgnemo iz tih trenutaka za koje nismo utrenirani i mir ponovo proteramo, spustimo koprenu i vratimo se na iluzije sadašnje, da bi i sutra imali šta da izgubimo.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 09:44 16.09.2017

Re: Kada bi ...

čudni mir u život

Занимљиво.
Мислим да сам ушао у ту фазу! :)))))))))
ephemeris ephemeris 17:13 16.09.2017

Dositej o impulsu za pisanje


"Чрезвичајни сврбеж књигоизданија"
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:44 16.09.2017

Re: Dositej o impulsu za pisanje

Занимљиво.
Одакле је ово?

EDIT:
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:04 16.09.2017

Re: Dositej o impulsu za pisanje

Чрезвичајни

Ја бих волео да знам и шта ово заправо значи?

ЕДИТ. Нашао ово

ЧРЕЗВИЧАЈНИ — необичан, нарочит, изванредан, узвишен
tasadebeli tasadebeli 19:50 16.09.2017

Тук на лук

Има та моја опсесија историјом, и она се јасно види када се корицама једне књиге опкораче моји ауторски текстови.
Чак и више од тога: замало да и овај приказни текст Downlod-а претвори се у свађу с неколиким назови углађеним историчарима, који то, да су приучене научне битанге, скривају изгланцаном формом, упечатљивим фотографијама, и пристојним а грађанским јавним наступом. Не, није истина да је ратни премијер Недић радио ствари које је морао, већ је радио и оне које је желео, не, није истина да је владика Николај неукаљана духовна величина, не, нико никад није монтирао фотографије о Калабићевој сарадњи с Немцима. Ево, чудесно, и сад ме, док ово пишем, погони нека унутрашња жестина. Ужасава ме ревизијa историје, бег од оног што јесмо и шта смо били. И сва она мучна безбожна партизанска гробља, јаме и градски подруми неће избрисити посрнућа оне друге, домаћинске и тврдо патријархалне православне Србије.



Нити ће, пак, сви острашћени покличи и медијска промоција антиревизиониста избрисати сећање или онемогућити покушаје да се истина о злочинима титоиста током дугих скоро пет деценија владавине извуку на видело.








Јер то тако и треба да буде.

Ако већ причамо о углађеним грађанским оделима, помало тесно скројеним за тела навикла углавном на полицијске и војничке униформе.


И - о чему још?

Не знам, волео бих да је одговор - о свему, но он није истинит, јер у овој књизи нисам писао о коњима, шумама, Новом Београду, властитим тучама, о пијанствима, о љубавима, о страховима и пропастима, а можда баш о томе, о том свему, треба писати књигу?



Треба.

Мени су ипак занимљивије личне историје и појединачне животне приче у којима су идеолошки концепти и политички ставови само рам за слику, а не суштина написанога...

Али добро...





Мора неко и то да ради... Да све мери кроз политичку, политикантску и идеолошку призму не видећи колико је она вишак у свему томе.

Не можемо сви бити исти. Иначе би овај свет био много досадан за живљење у њему. И за стварање у њему... Оно књижевно стварање пре свега, на њега мислим...

Које уме да буде нарочито вредно онда када у себи носи и неке пророчке црте.


Kuga

Niki Bartuloviću (ЛИНК)


Svejedno rodiš li sina ili kćer
u slavu pokolenja.
Ukus se menja, ukus se menja:
ne menja se čovek i ker.

I nama je dosadno, zar ne,
i Kosovo, i jauk, itd., sve?
Ta to je bila samo šala.
Treba već nešto novo,
ko bi još spominjo ovo,
krv i sram i rat.
Večna su samo tamnica i vešala,
njih će ti rado nuditi i brat.

Što ti je žao našeg pokolenja?
Zar to nije vesela maskarada:
danas je ukus car, a sutra barikada,
Hristos, pa Neron, pa Lenjin.
Ukus se menja, ukus se menja:
samo su hulje sve isti.
Hiljade godina vuku nas za nos,
pesnici, mesije, carevi i komunisti.

Šta ti je žao našeg pokolenja
ukus se menja, ukus se menja.
Svejedno rodiš li sina ili kćer:
večno su isti čovek i ker.



(Miloš Crnjanski)

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:07 16.09.2017

Re: Тук на лук

Нити ће, пак, сви острашћени покличи и медијска промоција антиревизиониста избрисати сећање или онемогућити покушаје да се истина о злочинима титоиста током дугих скоро пет деценија владавине извуку на видело.

Да.

Колико могу и умем, hoću da pomognem мом другу Срђану Цветковићу, историчару, који води ФБ страницу и направио је истоимену изложбу У ИМЕ НАРОДА. Његове су процене да је страдалих, од стране партизана, током преуизимања власти, неких 50-60.000 грађана, а ја мислим да је та бројка за 10-15% већа од стварне. Писао сам овде о неким партизанским, али ратним злочинима, чак и највећих комунистичких првака.

Срђан има један уравнотежен став, поштен и доследан, не фалсификује нити подмеће. Такви нису Бојан Димитријевић и Милослав Самарџић, а одскора се, као transgender историчар, етаблирао и истраживач Бане Гајић, што значи да далеко вештије од ове двојице побројаних представља ствари, па је његов ревизионизам подмуклији и опаснији. Ови први су, народским језиком речено, просто глупи, док Бане ипак измиче том одређењу. Но, на жалост, не могу више да с њим о историји аргументовано расправљам, блокирао ме на свим социјалним платформама, и то потпуно, пошто сам му последњи пут показао аутентичне немачке фотографије из књига објављених током шездесетих година у Немачкој, на којима је гад Калабић у преговорима са Немцима. Те су фотографије Калабићеви следбеници касније фалсификовали, бришући са њих Немце, а онда их, седамдесетих и осамдесетих, представљали као оригиналне. На жалост, тешко је оспорити да се први пут, али у свом аутентуичном издању, те фотографије појављују деценију-две раније: љубав Немаца и Калабића била је... хм, није ту било љубави.

Срђан... Срђан Цветковић је сјајан а његов историјски наратив утемељен.


tasadebeli tasadebeli 23:48 16.09.2017

Re: Тук на лук

Predrag Brajovic

Колико могу и умем, hoću da pomognem мом другу Срђану Цветковићу, историчару,



Хвала ти на овоме!

И хвала ти на свему што си у овом коментару написао јер мени то значи пошто осим Блога Б92 не посећујем ниједну другу друштвену мрежу на нету, па ми је све ово што си написао у овом коментару ново. Знам за сва та имена која си поменуо, али не знам шта се догађа на нету...

А да нам је потребно да заиста права истина изађе на видело, јесте потребно.

Знаш, ја се увек сетим приче моје бабе (то су ти оне личне животне приче које мени много боље сликају историју од званичних штурих података у цифрама) која је за време рата отишла из Београда у Велику Иванчу да замени неке књиге и лустер за мало брашна и јаја не би ли некако спремила нешто за Аранђеловдан.

Па су је прво у Великој Иванчи ухватили четници и оплавили од батина тврдећи да је дошла из Београда у шпијунажу иако им је она објашњавала да је ту дошла да би набавила мало нечега да припреми славу. Једва је пустише јер су се сељаци у селу заузели за њу.

Па су јој онда у повратку Немци на станици у Београду претркељисали корпу са пар јаја и брашном, али јој ништа нису узели када им је објаснила да је то за славу (баба из Титела, па је говорила и немачки и мађарски) и пустили је да прође.

Па јој је онда Недићева полиција у цивилу на свом контролном пункту на станици такође претркељисала корпу и узели јој све иако је и њима објашњавала да је то што носи за славу и на крају је баба дошла кући сва модра од батина и празних руку.

И тако онда испадне да су се у тој ситуацији Немци према једној Српкињи понашали боље него Срби разних фела и у разним униформама.

И мени је та прича најбоља потврда да истина никада није, а поготово не у таквим временима, црно-бела.

А да башибозука, ситношићарџија и пилићара има на свим странама у српско-српским споровима, има их... Одувек је тако и било.
Milutin Milošević Milutin Milošević 22:58 17.09.2017

Čestitke

Pridružujem se čestitkama za knjigu. Potražiću je. Volim knjige kolega blogera.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:19 17.09.2017

Re: Čestitke

Pridružujem se čestitkama za knjigu

Еххх, хвала.
Замало...
Замало да наших 1300 кошаркашких каплара освоје злато.
49 41 49 41 23:56 17.09.2017

Bio opsednut

jugoslovenstvom, kosovskim bojem.
Napravio maketu mauzoleja izuzetnih dimenzija; posvecen Kosovskom boju.
Kao mnogi velikani s naseg prostora izmedju Kralja i Tita i nasa balkanska vetrometina nisu dozvolili.
Jedva dozvolili Crnjanskom - dali mu "oprost" velikodusno da se moze vratiti u BG.

https://youtu.be/y3vOlrCWodQ
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:36 18.09.2017

Re: Bio opsednut

49 41
jugoslovenstvom, kosovskim bojem.
Napravio maketu mauzoleja izuzetnih dimenzija; posvecen Kosovskom boju.
Kao mnogi velikani s naseg prostora izmedju Kralja i Tita i nasa balkanska vetrometina nisu dozvolili.
Jedva dozvolili Crnjanskom - dali mu "oprost" velikodusno da se moze vratiti u BG.

https://youtu.be/y3vOlrCWodQ

Хвала ти на коментару.
Морам признати, неки пут ме твој коментар сасвим разнежи и одушеви, а неки пут га уопште не разумем.
Као сад :)
Goran Vučković Goran Vučković 00:57 18.09.2017

Želje, čestitke, pozdravi

Samo da se pridružim čestitkama dok traje blog - download-ovaću papirnu formu kad svratim u Bgd
tadejus tadejus 09:46 18.09.2017

Re: Želje, čestitke, pozdravi

Goran Vučković
Samo da se pridružim čestitkama dok traje blog - download-ovaću papirnu formu kad svratim u Bgd


шта ћу, мораћу и ја тако кад нема емсија да тражи резиме..
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 15:44 18.09.2017

Re: Želje, čestitke, pozdravi

tadejus
Goran Vučković
Samo da se pridružim čestitkama dok traje blog - download-ovaću papirnu formu kad svratim u Bgd


шта ћу, мораћу и ја тако кад нема емсија да тражи резиме..

Резиме?
Има један свеобухватан: родиш се, па после неког времена умреш. Е, оно што се дешава у "после неког времена" јесте оно битно.
marco_de.manccini marco_de.manccini 16:18 18.09.2017

Re: Želje, čestitke, pozdravi

Има један свеобухватан: родиш се, па после неког времена умреш.

Да, али, како Pearl Jam каже, оно између је моје!

I know I was born and I know that I'll die
The in between is mine

docsumann docsumann 21:39 18.09.2017

Re: Želje, čestitke, pozdravi

Има један свеобухватан: родиш се, па после неког времена умреш.


nekad to navodim kao mini biografiju, sažeđak.

rođen, živim, umrijeću






Brajo, čestitke


marco_de.manccini marco_de.manccini 21:54 18.09.2017

Re: Želje, čestitke, pozdravi

Има и она
Живот је тежак, а онда умреш.


Има неколико начина на које се ово може разумети. Први је песимистични поглед, да је лоше, а онда буде још горе. Други је скоро дијаметрално супротан поглед, да је лоше, али да има спаса. Трећи је нешто суптилнији, и надовезује се на онај први поглед неисказаним закључком да је стога живот ипак нешто вредно (или бар значајно), иако је тежак. Четврти ...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:03 18.09.2017

Re: Želje, čestitke, pozdravi

Brajo, čestitke

Danke, Docsuman, vielen Dank.
tadejus tadejus 09:50 19.09.2017

Re: Želje, čestitke, pozdravi

marco_de.manccini
Има и она
Живот је тежак, а онда умреш.


Има неколико начина на које се ово може разумети. Први је песимистични поглед, да је лоше, а онда буде још горе. Други је скоро дијаметрално супротан поглед, да је лоше, али да има спаса. Трећи је нешто суптилнији, и надовезује се на онај први поглед неисказаним закључком да је стога живот ипак нешто вредно (или бар значајно), иако је тежак. Четврти ...


pa jasno.. četvrti je ultra optimistički.. life is hard!!(woohoo) and then you even get to die!!(double wammy)..
na srpskom bismo to rekli bolje biti bogat i zdrav nego siromašan i bolestan jer ako si bolestan džaba ti što si siromašan..
e sad ako se stvarno stvarno dobro koncentrišeš onda možeš u ovome vidjeti smisao čak i bez ironije (dobro, ne može baš svako)..
amika amika 21:11 18.09.2017

Честитам...

... на објављеној књизи, збирку есеја је, као и поезије, тешко објавити.

неки одабрани а данас славни писци, писали су сценарио за стадионску свечаност.
Тада су, некако, речи биле велике?


То се одлично плаћало и било препорука за објављивање књига и уважавање писца. И данас је слично, само је тематско клатно отишло до "политички коректно" и већином претегло на другу страну. Увек су писци исказивали нека своја и пожељна уверења, а шта ће да претегне зависи од писца и улога спонзора...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:01 18.09.2017

Re: Честитам...

То се одлично плаћало и било препорука за објављивање књига и уважавање писца. И данас је слично, само је тематско клатно отишло до "политички коректно" и већином претегло на другу страну.

Да, има и данас. Но, нема баш стадионске литературе. Добаци се до Сава Центра, прославе овог-оног фронта, значајне годишњице, неког уметничког игроказа... Али -- стадиона нема.

P.S.
Занимљиво, владајућа гарнитура нема свог писца, уопште, барем мени нико не пада на пмет. Глумце имају, певаче имају, али писце... чини ми се не.
amika amika 04:26 19.09.2017

Re: Честитам...

P.S.
Занимљиво, владајућа гарнитура нема свог писца, уопште, барем мени нико не пада на пмет. Глумце имају, певаче имају, али писце... чини ми се не.


Неће га ни имати док је ПЕН центра Србије.

Srpski PEN centar je samostalan i autonoman deo Međunarodnog PEN-a, svetske organizacije pisaca, čije je sedište u Londonu.
Međunarodni PEN je nepolitička i nevladina organizacija s visokom kategorijom među članovima UNESCO. Osnovan 1921. godine u Londonu, Međunarodni PEN okuplja pisce iz 91 države sveta, udružene u 144 ravnopravna centra Međunarodnog PEN-a.


Наши писци су, истина скромно, али ипак ушли у Европу пре државе, а ПЕН центар директно или посредно одлучује о већини важнијих књижевних награда код нас.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana