Данас је Ускрс, Први мај и годишњица очеве смрти.
Мени је једино ово последње важно.
десно: Радисав Брајовић, 1923-2002.
Звезда
Када је умро мој отац
у његов гроб смо звезду положили.
Нисмо држали витке хртове
да га на оном свету прате.
Његови га коњи
у детињству чекају.
Иако је био војник,
крај њега нема пребијене сабље.
Уместо плотуна
неко је заплакао.
Када је умро мој отац
његову смо родну земљу
на ципелама донели.
Без говора, оружја, славе,
умиру само јунаци.
***
Срећан вам празник.