Dečak je ustao sa svoje stolice i pohitao napolje, gde je svetleo junski dan, nebo je spavalo obučeno u prozirne oblake što su mileli kao nekakvi izdeformisani puževi. Osećao je toplotu na rukama čim ih je ispružio da uzme mrežu za hvatanje leptira, iza naređanih dvorišnih stolica oslonjenih o zid, otac će ih, pomisli u tom času, kad se vrati kući, prebrisati i postaviti nasred dvorišta, samo ako jun bude nastavio da bude ovako topao; onda je rukavom svoje žute majice obrisao orošeno čelo jer trebalo je napora da tako kratkim, nedoraslim rukama dopre do mreže što mu je komšija

Помислих да ово напишем као коментар на неком од геополитичких блогова који су отворени ових дана, али пошто ценим да ће их бити све више, рекох себи: што да то лепо не запишем овде код себе?

Ситуација која настаје је почетак хладног рата. Иако однос снага није ни приближан односу снага из првог, трендови иду у том правцу. Да

Pre izvesnog vremena, tema broja jednog časopisa su bile marginalne grupe i problemi sa kojima se suočavaju ljudi koji im pripadaju. Ne znam koji su kriterijumi primenjeni pri utvrđivanju marginalnih grupa, no pisalo se o osobama sa invaliditetom, LGBT populaciji i Romima. Mene su pozvali da napišem nekoliko reči kao osoba sa invaliditetom. 

The universe is out of whack. We know it.

And it is all out of our control. Earthquakes quake. Weather squalls. Clouds cumulate. What can anyone do to combat this? Human fallibility on the other hand creates a whole new set of wrong-angle situations - trains derail, airplanes get lost over Malaysia, fanatics get elected to positions of power, armies roll in, and someone wears a red shirt with yellow striped pants.

True story. I have seen that guy.

„Beba zna sve. Oseća sve. Beba nam gleda pravo u dušu, zna boju naših misli. Bez pomoći jezika..."

Ovih dana navršava se 40 godina od prvog izdanja knjige „ROĐENJE BEZ NASILJA" francuskog ginekologa Frederika Leboajea. Knjiga je ubrzo doživela više izdanja i prevoda, izazivajući brojne polemike i mentalnu revoluciju u poimanju porođaja, tretmanu beba i porodilja. Radilo se o tzv. prirodnom porođaju, u kućnim uslovima, uz prisustvo ukućana, najčešće partnera i, naravno, babice.

Baš se nešto pitam ovih dana - kako ste Vi g-dine Vesli? Kako Vaša porodica, kako su Vam deca i unuci, ako ih imate? Kako Vaši prijatelji? Da li se viđate ili bar  čujete sa Tonijem,  Bilom, Džejmijem i g-đom Medlin? Kako su oni? Nas što se tiče, hvala na pitanju, mi smo dobro. Naviklo se, izdržava se, trpi se. Šta će slamka među vihorove, nego da trpi i da se povija. Tako i mi Srbi, već vekovima.

Tek mi je danas dopao na čitanje govor Vladimira Putina poslanicima Državne Dume, članovima Veća Federacije, čelnicima ruskih regija, predstavnicima civilnog društva od 18. marta. Mislim da delovima tog govora koji se tiču međunarodnih odnosa u svetu od pada Zida na ovamo - ne bih imao šta ni zameriti ni dodati. 

I rado bih taj govor, preuzet sa hrvatskog sajta advance.hr podelio sa vama, uz nekoliko citata za one koji nemaju strpljenja ili interesovanja za čitanje celog (inače podugačkog) govora, uz nekoliko mojih opaski o položaju Srbije u ovoj situaciji,a na dnu bloga:.

"Vladimir Putin, kompletan govor: "Neki na Zapadu su nam prijetili i većim problemima od sankcija - želio bih znati što su odlučili? Misle li aktivirati petu kolonu nacionalnih izdajnika?"

"Naši Zapadni partneri stvorili su presedan na Kosovu vlastitim rukama. Situacija je ista kao i danas na Krimu, tada su priznali odvajanje Kosova od Srbije kao legitiman potez", 

Klinka i ja vodimo duge razgovore ovih dana.

Svako ko drži do sebe u modernom svetu može ko iz rukava da potegne bar jedan razlog da s punim pravom bude primljen u ludnicu. Samo svet tako ne radi, super simetrija to ne dozvoljava, tj previše ludaka, iako neki navijeni logičar ili topologičar može da primeti da danas ima potpuno neobjašnjiva neravnoteža sa previše "normalnih" u svetu. Pa tako menadžeri, kilavi kao što često umeju da budu, nisu pripremili dovoljno "kapaciteta" u tim objektima od posebnog društvenog značaja.

Gost autor: Bojan Kovačević

Predugi čas anatomije

Već tri poslednje godine iz mnogih delova Beograda zapaža se čudan prizor u pravcu Zelenog venca. Otud promalja skelet zgrade, drčan i visok, nekako neobičan, za koji kao da nije jasno gradi li se nova kuća ili je možda neka stara odrana a nikako da bude zaodenuta. U pitanju je građevina "starog Energoprojekta", kako bi je bilo najbolje krstiti, s kraja pedesetih godina XX veka, nekadašnje sedište giganta srpske i jugoslovenske inženjerske struke. Delo je cenjene Milice Šterić (1914-1998), jednog od osnivača biroa, vođe arhitektonskog departmana te firme koja se, vremenom, preselila u novi, veći objekat. Na Zelenom vencu je onda pomenutu zgradu preuzela "Beobanka". Danas je u funkciji samo petospratni trakt nad ulicom druge Milice, Carice, u kom je EPS. Suprotni krak iste visine i između njih četrnaestoetažna kula zvrje prazni i zveče praznoćom, kao svaki skelet. Stubovi i tavanice, uz zatvorene kalkane, deluju sablasno.

 

Morao sam  da prestanem  da pušim da bih poceo ozbiljno razmišljati o pušenju. Mozak bez nikotina bolje razmišlja o nikotinu, il je možda obratno, nisam siguran.

Elem, vec treći dan prestanka pušenja, kad porivi za cigaretom postaju najjači, počeo sam o pušenju  razmišljati kao o filosofskom pitanju. Da, naravno, ukoliko se o pušenju razmišlja u kontekstu zdravlja, nema tu čovek o čemu razmišljati- sem kazati  zbogom cigareti i zdravo djaci.

Da li je moje prrebacivanje teme pušenja u polje filozofije, bio samo odličan izgovor? Hm, to je samo po

Самы дараги мой, для тебя 

 

Narod kaže: Nijedno zlo (nesreća, bolest i ostala sranja) ne ide samo! Narečeni narod je nebitan ali u izreci ima istine. Svako od vas to može da potvrdi. Zašto je to tako, zašto je to postalo aksiom, na to pitanje niko nema odgovor ili ako ima, onda se to svede na prazno lupetanje kafanskopijačnofilozofskog tipa. Živa, živcata je istina da, za razliku od sreće (maksimum devet sati, kad se sve sabere, u prosečnom životu) koja ima neki svoj zamumuljeni način pojavljivanja, zlo uvek ide praćeno gorim, nikad samo!

Mož' ti disati

Čovek je čoveku vuk, a žena ženi? Mnogo gore od vučice. 

(iliti Rvanje u blatu - poznata spisateljica i manje poznata novinarka, uz živo učešće publike)

 

Na nivou Srbije 2,08%, odnosno skoro 75.000 glasača. Vojvodina 2,41%. U ruralnim sredinama i manjim mestima u proseku oko 1%. U gradskim oko 3,5%.
U Novom Sadu smo osvojili 5,3% glasova. U Starom Gradu 7,5%. Na Vračaru 7,2%, Na Savskom vencu 6,5%. Na Novom Beogradu 5,5%. U Voždovcu 4,2%. U Nišu 3,2%.