Pa dobro, šakali i hijene iz Kurira i sestrinskih tabloidnih ustanova za hajkanje i medijske masakre opšteg tipa malo su se preigrali. Nije im prvi put, daleko bilo. 

02.11.2013. KURIR: OTVORENO PISMO KARDIOLOGA: Ognjanovići, dajte pare za spas druge dece!

03.11.2013. KURIR: Ceca i Sergej: Ognjanovići, imajte razuma, pomozite bolesnima!

04.11.2013. "KURIR PITA: Koliko je koštalo lečenje male Tijane Ognjanović?"

05.11.2013. KURIR: Ognjanovići, pomozite ovoj devojčici: Anđeli se prekida lečenje, porodica ostala bez novca!

08.11.2013. KURIR: Ognjanovići, ubili ste humanost!

09.11.2013. KURIR: JAVNOST SLOŽNA: Ognjanovići, dajte pare bolesnoj deci

10.11.2013.  KURIR: Apel javnosti: Prebacite malione za lečenje mališana
Ognjanovići, ove mališane je moguće spasti novcem za Tijanu!

12.11.2013. KURIR: Trifunović otkrio istinu o milionima
SERGEJ: Nebojša Ognjanović nije hteo da preusmeri novac za bolesnu decu!

I današnji naslov:

KUIRIR: Ognjanovići u policiji na saslušanju!

Ovog novembra navrsava se tacno 50 godina od kada je ubijen americki predsednik John F Kennedy.

Ubistvo najmladjeg izabranog americkog predsednika je uzdrmalo svet. I danas, jos uvek se mnogo sto-sta trese pri pomisli na ovaj cin. Zvanicna verzija je tanka, arhive se jos uvek strogo kontrolisu, raznoraznih teorija zavere od onih sa kredibilitetom, do onih sumanuto-paranoicnih ima na pretek. Istina se u svemu tome provlaci kao duh. I ima je, i nema je. Parcijalni pogled osvetli poneku tacku, ali tesko da iko u javnosti ima uvid u celu sliku ove tragicne epizode.

Mnogi bi voleli da saznaju ko ga je tacno ubio i zasto su ga tacno ubili.

- I, tako vam kažem, poštovani moji prijatelji, te naivne budale su se upecale na moje stalne zahteve. Dobićemo još jednu planetu da je kolonizujemo i uz to je plodna i lepa kao taj njihov prokleti Evelon.

рецепт је више пута примењен у прошлости: почнеш да извикујеш пароле, констатујеш да је стање лоше (што је тачно), кривца идентификујеш јасно и поједностављено, упорно упиреш прстом у једну, само једну групу (приступ не замара немислеће па је пожељно, тако рећи неопходно), ако неко проба да постави питање насилно га ућуткај (сам процес је добар и за лечење комплекса, имаћеш осећај моћи што се лепо уклапа у улогу месије који се рађа у теби). кад „освојиш власт" наравно ништа нећеш променити и побољшати. не зато што су твоји „предлози" глупост (јасно је да су глупост, били су глупост док су били и парола када се и видело да су неспроводиви) већ зато што ти „не дају" ти би али су остали, који вуку на доле јачи.. али не смеш ћутати. увек подсећај на своју истину: да је стање лоше, да постоји само један кривац и упорно држи уперен прст у њега и настави да обећаваш лака и неспроводива решења. али пошто си сада власт, истину обзнањуј саопштењима. мани се митинга, ти си их прерастао. ућуткавање оних који немају вере препусти другима. биће их. ти си сада власт.

Najiskrenije rečeno, sinoć su mi ulepšali dan, retroaktivno. I današnji, gratis. Ekipa "Ringišpila" je skupila više novca no što su očekivali, ali još uvek može da im se pomogne da skupe još, ne bi li animirani, crtani film koji prave o Nikoli Tesli i o snu koji je osvetlio svet, bio što bolji i lepši.

Iz onoga što sam videla, verujem da zaslužuju da im se pomogne, jer i njihov san i san Nikole Tesle su svake, makar i najmanje, simbolične, pomoći vredni.

     У Србији већ је недељама време чудесно за ово доба године. Царују сунце и високе температуре, а момци и девојке, жене и зрели мушкарци шетају се у мајицама кратких рукава и уским сукњама (само жене!). Ипак, чак и кад се понешто одбије на мој мрзовољан карактер, стиче се утисак да свуда влада тешка и мучна депресија једног осиротелог и смушеног друштва. Посла је све мање, пара такође, а и сам Београд као да више није онај запамћени вибрантни град.

Ljubi vas čika EX u pametne glavice. Živeli braćo cigani i sestre ciganke. 

Peter Rap, može samo da ................. 

Verovatno i vama ali meni se vrlo često dešava da mi nešto padne na um i počne da burgija i vrti, potirući sve ostalo ili ga bacajući u daleku pozadinu. Kakav već jesam, o'ma pristupam procesu razrešavanja, oštrim mač, Gordijev čvor je to, mora se po Aleksandrovom receptu.

Jutros mi je u glavi iznebuha zazvonila reč ISKAZ! Prosto sam mogao da je vidim, svetlela je jarkim fluorescentnim sjajem. Sada dok ovo pišem, hladne glave i veoma priseban, padaju mi na pamet: Iskazi svedoka na sudu, iskazivanje divljenja prema, iskazivanje poštovanja, pravilnik o metodologiji ISKAZivanja podkriterijuma u odgovarajući broj bodova...i svakakve druge banalije. Ništa od toga! Možda ćete pomisliti: Reč kao reč i pogrešićete!

-

Pukao sam dvadeset dolara

pokušavajući da izblefiram

nekog Poljaka sa najviše čipova na stolu.

Držao sam J i 7 u trefu

podigao za deset dolara i nadao se da ću

ugledati boju ili triling

ali je na flopu izašlo 4 - 9 - 10

[Помисли нешто потпуно другачије]

Хемијски трагови на небу који трују народ? Тајна друштва која управљају светом? Људи као експеримент ванземаљаца? Божја воља којој смо подвргнути? Имаш ли и ти тај осећај да не управљаш својим животом? Да постоји негде нешто што ти не да да живиш пуним плућима? Шта ако смо у праву? Шта ако ... решење постоји?

Kralj Petar II Karađorđević

U dramaturškom (i faktografskom) smislu najveći gaf prve epizode je zanemarivanje događaja od 27. marta 1941, što je poražavajuće kako za nas, potomke antifašističkih demonstranata sa beogradskih trgova i ulica, tako i za čitavu srpsku naciju, koja je II svetski rat okončala ne na strani poraženih, već među pobednicima, u društvu antihitlerovske koalicije.

Opšta mesta, dugi, dosadni kadrovi, scenaristički klišei i bezočno zanemarivanje istorijskih činjenica neprijatna su iznenađenja, pogotovo ako se zna da je ceo TV projekat finansiran iz kase Javnog medijskog servisa Srbije.

Прошле седмице преминуо је Драган из биоскопа. Тај је биоскоп, причало се, имао највеће платно у СФРЈ до изградње Сава центра. Биоскоп Звезда у Бору.

Драган Стојановић (1942–2013)

               Moj dragi gost ovog puta je stefan.hauzer:

                Danas sam čuo lošu vest. Nije da je to ovde neka novost, ali ova je drugačija.

Pitali su jednom čuvenog kineskog mudraca Konfučija: »Šta je najznačajnije za dobru državu?«
»Hrana, oružje i poverenje naroda«, glasio je odgovor.
»Kad bi država morala da se nečeg liši, šta bi bilo prvo?«
»Oružje.«
»A zatim?«
»Hrana.«
»Ali narod može početi da umire bez hrane!«
»Smrt je oduvek neizbežna sudbina ljudskih biča, ali narod koji nema više poverenje u svoje državnike , zaista je izgubljen.«

"Damari"
Antoni de Melo