OK. Razumem ja dobru nameru, ali ova akcija oko ukidanja PDV-a na bebi opremu i hranu je totalno nepromišljena.Navešću samo tri razloga, sa posebnim akcentom na drugi:

Sećam se vremena kada je ukinut porez na računare, kada je veliki broj prodavaca računarske opreme u istu svrstavao mnogo toga, poput digitalnih foto aparata i tako ne samo oštetio državni budžet, nego i onemogućio poštene trgovce da prodaju tu robu, zbog nekonkurentnosti. Nemam dilemu da bi i sada trgovačka mašta  dostigla neslućene razmere.

Drugi, najveći razlog je svakako činjenica da ukidanje PDV-a na ove proizvode ne bi ni malo promenio njihovu cenu. Možda i bi, u početku, "da se Vlasi ne dosete", ali bi vrlo brzo stvari "došle na svoje".

 

 

Ophodi se prema zemlji valjano: nju ti nisu dali tvoji roditelji, nju su ti pozajmila tvoja deca. Mi ne nasledujemo zemlju od naših predaka, mi je pozajmljujemo od naše dece.

Ludi Konj (1875)

Mi profesionalni ronioci smo neka vrsta amfibijskih stvorenja. Po biološkoj nomenklaturi smo sisari ali toliko vremena provodimo pod vodom da nam ona postane normalno okruženje. Naša radna okolina je naseljena neverovatnim stvorenjima sa kojima se vremenom saživimo i sprijateljimo. Nije retkost da profesionalni ronilac ne jede ribu.

 Naime, jutros me je sasvim slučajno pozvao N. N je sjajan tip. Nije imao nameru da me pozove, i nisam imala nameru da ga pozovem - a i to slučajno. Prođe neko vreme i ti dugo ne vidiš N a i N dugo ne vidi tebe, jednostavno, život (koji inače prekratko traje) donosi svako malo neka nova slova u svakodnevnicu... I, da ne dužim, mada bi se o N svašta dobro i zanimljivo moglo reći,  pozovem onda ja, slučajno pozvana od strane N, tog gospodina na promociju "Brkova". I kaže meni N da postavim ja to na blog - kao, onda svakako neće zaboraviti. Evo, stavljam. Iako nisam imala nameru.

Između ostanka u zagradama i na marginama moderne evroposke agende Srbija je realnim  kompromisima izraženim u famoznim fusnotama napravila još jedan korak koji je vodi bliže

EU .(Tekst svih Sporazuma možete pročitati u prilogu- nastavku posta)

Srbija je potvrdila je da je moguća politika EU  i rešavanje pitanja Kosova ali ne onako kako misle oni koji žive u vremenu s početka XX veka.

Upravo postignuti kompromis u pregovorima o Kosovu je nesumnjivo uspeh Srbije, pa ako hoćemo i zaslugom DS, koji se ogleda u nekoliko ključnih elemenata:

 - ili: kratka hronologija napredovanja Srbije u promenama i modernizaciji od 2001 do 2012 -

(Reforme, Zapadni Balkan, Srbija - Dr.Duško Lopandić (mala hronologija EU))

2001 - Vlada Srbije donosi jednostranu odluku o toma da predlozi svih propisa koje šalje Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje budu u skladu (harmonizovani) sa zakonodavstvom EU (tada još "evropske zajednice") , poseban sektor za "EU integracije" je u ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, a Srbija je deo Savezne Republike Jugoslavije koja je nadležna za monetarnu, spoljnju politiku, vojsku i manjinska pitanja, kao i pitanja ljudskih prava, i SRJ je samo članica UN, nismo bili ni članica Saveta Evrope, niti ijedne druge organizacije ili međunarodne institucije

 Ima onaj fazon iz stripa Alan Ford gde u jednoj od epizoda, Alan i Bob u nekom budzaku srecu čoveka koji spava. Natpis stoji ispred njega, na njemu piše - Strajk spavanjem!  

 

 ˇUnapred se izvinjavam na nekoliko skarednih reči koje sam upotrebio.

 

 

 

Pa spavaj onda!

 

Zadnjih par nedelja u Srbiji je

Ja protiv tradicije ne mogu. Razmišljao sam da li da pišem blog o 'aljinama, razmišljao i na kraju odlučio da ipak ispoštujem tradiciju i dam svoj sud.

Sinoć sam na twitteru napisao da modna policija treba da stoji na početku crvenog tepiha i vraća kući sve one koji su se loše obukli, a takvih je bilo mnogo. Zato vam prvo predstavljam modne grozote sa crvenog ćilima:

(click na sliku radi uvećanja)

 

Natalie Portman: Jeste da nosi Dior haljinu iz 1954. godine, ali ovoj haljini je mesto u sredini 20. veka a ne na crvenom tepihu 2012. godine. Zli jezici bi rekli da nije imala para za novu 'aljinu, pa izvukla neku sa tavana.

"Mi smo zemlja lajavih kritizera koji ništa ne bi da rade, 
a kad nekog pohvališ, odmah traže razlog da ga pokopaju.",

saže Bocvena, kako ona to već ume, moje obrazlaganje  zašto se već sedam dana dvoumim da li da pišem blog o nečemu što je za svaku pohvalu.

 

Sticajem okolnosti, prošle nedelje sam imao zanimljivu polemiku sa aktuelnim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem. U sredu, 22. februara 2012. u Medija centru je održana promocija knjige Duška Lopandića „Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu" u izdanju Evropskog pokreta. Kao jedan od prisutnih novinara postavio sam pitanje autoru knjige da li se u njoj bavio i saradnjom između Srbije i Kosova. Takođe, postavio sam mu pitanje kako on gleda na ovdašnji tretman Srba južno od Ibra, naročito na odnos prema Srbima - ministrima u vladi i poslanicima u parlamentu Kosova. Pomenuo sam da mediji u Srbiji njih pežorativno nazivaju „Tačijevi Srbi", a veći deo javnosti - izdajnicima.

Sve kažu nema tu ništa dok Nemac to ne napravi. Možda jeste tako ali kad je u pitanju suvo meso, čvarci, rakija, ma nemaju ne samo Nemci nego ni ostali tu šta da traže. Naše je najbolje. Deset nas radimo zajedno u maloj grupi a samo jedan Nemac. Naslušali se svega i svačega ali niko od njih ništa naše nije probao. Pao je dogovor čim se dođe iz Srbije da se donese kontigent na degustaciju a posle možemo da otvaramo radnju i da primamo narudžbine.

 

Neverovatno, nikakvih reakcija na Blogu na Sporazum i našu svetlu perspektivu, pa moram ja da uskliknem (više puta):

Živeo Boris Tadić!

Živeo Borko Stefanović!

Živela Edita Tahiri!

Živeo Vilijam Berns!

Živela Angela Merkel!

Živela Hilari Klinton!

gledam ovakav bilbord ovih dana

 

.