.... pa da vam šapnem:

Jeste li znali da postoje kongresi blogera?

Jeste li znali da je nedavno u Kopenhagenu bio kongres i da je jedan naš kolega iz potpalublja dobio nagradu za najbolji tekst o klimatskim promenama?

Niste?... Nisam ni ja... maločas mi javilo...

Pisao je Bačkom kanalu...

Sticajem

ŽIVEO DEDA MRAZ!

Neka Vam Nova godina bude u znaku biometrijskih pasoša, a ne u znaku biobankarskih minusa!

Neka Nova 2010. bude u znaku desetke na ispitima iz predmeta životni standard i zaposlenje!

Daj Bože da u Srbiji više ne postoje tri klase: gladni, alavi i oni siti svega!

Da nas više ne prevode žedne preko vode u gladne!

Da

Više puta smo zadnjih dana komentarisali na temu EU i ono što je bilo primetno jeste da mnogi ljudi u stvari i ne znaju šta je EU, koje su njene nadležosti, u šta se «meša» a šta je van njenog «interesovanja»...

Da bi shvatili poziciju i nadležnosti EU potrebno je da prvo «smorimo» određenim pravnim pitanjima, koja su suštinska za razumevanje EU. Naime, svaka suverena država je suverena u smislu da sama, bez uplitanja drugih država, uređuje pravila koja će se na njenoj teritoriji primenjivati. Ovo znači da recimo Srbija ima pravo da slobodno uredi pitanje da li će građani, primera radi, Švajcarske moći da ulaze u nju sa ili bez viza. Međutim, u interesu Srbije može da bude da se sa Švajcarskom dogovori o ovom pitanju pa da i jedna i druga kažu kako njihovi građani smeju da ulaze na teritoriju druge države bez viza. Takvi dogovori država se nazivaju međunarodni ugovori i njima jedna država u stvari odustaje od dela svoje slobode da neko pitanje uredi na način kako god ona to želi pošto je od trenutka stupanja na snagu međunarodnog ugovora obavezna da poštuje njegove odredbe i da prema svojim ugovornim stranama i njihovim državljanima primenjuje pravila sadržana u tom međunarodnom ugovoru.

Zbog čega je ovo važno? 

Dobrodošli dragi blogeri!

Stigla sam u maticu. Medenjaci su prispeli celi, vino slovenačkog porekla se nije poćokalo, moj borovničevc, sa ovih deset pravljen, nije doživotno otegetirao torbu.

Trenutna situacija je: Najbolja drugarica i Žmu mi ne daju da dođem do reči, što malo kome uspeva. Mačka Ceca leži pod jelkom, koja se lampicama histerično raduje u svim farbama, dok omanji šleper ukrasa sručen na jelku šljašti srebrom i crvenilom, uključujući i čupava srca.

Sve je pod kontrolom i spremno za blog žurku, na kojoj će gostovati i neki od likova

   Vesela je bila stidljiva devojka, smernog pogleda iza naočara, crvenkasto- braon kose do ramena, tankih usana koje su znale da se pretvore u sjajno sunce, nežne konstitucije, zatvorene u rolku i maksi haljinu. Nije bila govorljiva i kada nešto kaže bilo je tihim glasićem koji je pre priličio monahinji nego mladoj ženi punoj strasti, života, ljubavi...

Kad sam 2006. godine bila u New Orleansu samo 6 meseci nakon uragana Katrina mislila sam da neću nikad više da odem i vidim ga. Sigurno znate za osećaj kad vidite toliku destrukciju i haos oko sebe da vam dodje muka, obuzme vas neopisiva tuga i sve sto želite u tom momentu je da što pre odete što dalje, da se više ne

pusti me da ti sviram i, kada završim, nemoj me vraćati da zapišeš note.

ako hoćeš da razumeš zaustavljanje: probaj da trčiš dok te noge ne nateraju da stigneš

kada želiš.

ne: kada možeš.

odavno sam na tremu: pletem i smejem se

reci mi:

sećaš li se stopala kako dodiruju patos: k`o da je svilen: onako drven i star

i kako ti je toplo u ovom od snega belom gledanju.

pitaj me:

na koga miriše sledeća stranica

i dan posle.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre par meseci obratio mi se, tražeći pomoć i zaštitu građanin R.G. Bilo je to jedno od onih, nažalost ni malo retkih, a ni malo prijatnih obraćanja koje za početak traže suočavanje sa ličnom tragedijom pojedinca, a za kraj suočavanje sa haosom i javašlukom u nekoj delikatnoj oblasti života društva.
Svojevremeno je R.G. ispratio u bolnicu svoju suprugu, radi porođaja. Nakon toga, prva vest je trebalo da bude radosna, rodili su se blizanci. Ali, potom je usledila tužna vest, jedna beba je umrla, onda je stigla još tužnija, umrla je i druga.

Dobro se sećam kampanje „Jul je cool" i reklamnog spota „Levo, lepše" u kome, kad se skrene desno divljaju četnici koji pale, ruše i siluju, a levo je sve fino, krasno i slasno. Ta kampanja zastrašivanja nije bila posebno uspešna, ali je zastrašivanje često korišćeno u predizbornim kampanjama. Na predsedničkim izborima kada su se za „presto" nadmetali Boris Tadić i Tomislav Nikolić zastrašivanje su koristile „demokratske" snage. Predstavljano je da će, ako Nikolić pobedi na izborima, Srbiju potresti zemljotresi, uragani i ostale prirodne i neprirodne nepogode - nešto slično što sada možemo da vidimo u filmu „2012". Nikad nisam dobro reagovao na zastrašivanja, a tada su mi bila posebno degutantna, tako da sam izašao na glasanje, na listiću dopisao „3. Jelena Karleuša" i glasao za nju. Nakon fijaska na izborima na Voždovcu primećuje se panika kod gubitnika koji su započeli postizbornu kampanju zastrašivanja i traženja krivaca za neuspeh. Naravno, kako nalaže srpski običaj, krivci se nikada ne traže u sopstvenim redovima.

Sećate se kad je onomad nevladin sektor (tzv. "psi čuvari") lajao na sav glas dok je čamio čekajući da na sastanak posebne radne grupe Bejbi frendli dodju eksperti, ne bi li se usvojio izveštaj eksternih evaluatorki?

I Sonja?

Koji su ovo crtani filmovi, ovih dana!

Ukidanje viza, odmrzavanje prelaznog trgovinskog  sporazuma,  podnošenje kandidature

za  članstvo u EU, potpisivanje tog famoznog aneksa ugovora sa Fijatom...

Ako , za trenutak, izuzmen činjenicu da ova Vlast sve to koristi u svrhu svoje produžene izborne kampanje, ipak je moja prevashodna emocija - sreća.

Da li sam ja  naivna, sentimentalna budala?

Možda.

Za neke je ono Jeremićevo

Ljudima je bilo dosta. Niko više nije razmišljao o svom životu. DOKLE VIŠE!

Rumunija, pre dvadeset godina. Rečima jednog aktivnog posmatrača

Mnogima se neće dopasti poređenje ali ima možda neke simbolike da je kandidatura podneta baš danas 22.decembra.Da su onda čekali da se stvore svi mogući uslovi i da im to odobre sve moguće grupacije, ne bi ni bila formirana 1.proleterska brigada. Bilo je hrabrosti da se formira, prešla je dug borbeni put ali je uspela.

I ovo je hrabar ali pametan potez i nema razloga da se sumnja da Srbija neće uspeti.

Bolje je uvek nešto uraditi ranije, nego se kajati kad bude kasno.

Svetislav Basara u svojoj kolumni (Danas, 21.12.009.) piše "novogodišnji sms" Borisu Tadiću. U njemu kaže: “Da vidimo, poštovani predsedniče Tadiću. Univerzitet, pogotovo fakulteti društvenih nauka, u potpunosti u rukama Koštuničinih mudžahedina halk; provincijalizacija i posrbljavanje filozofije, sociologije, psihologije - o istoriji da i ne govorimo - u poodmakloj fazi. Po osnovnim školama veronauku predaju nastavnici članovi ekstremističkih desničarskih grupa. Duhovni, intelektualni i umetnički napori koji nisu u funkciji lažnog „rodoljublja“ se za sada tolerišu

Za put svile znam, znam i za trasu začina, ali nisam razmisljala o tome da postoji i ustaljeni, uhodani . put kolača - sve do pre neki dan, kada sam s plavom ikeinom kesom u ruci, cupkala na autobskoj stanici Beograd. U velikoj kesi bio je mali omot, a u njemu, kilogram domaće tarane. Taranu sam kupila na Kalenića pijaci, donela je kući, zapakovala i po najgorem kijametu zaputila se na autobusku stanicu da je predam Lasta vozaču, s molbom da je odnese u beli svet.

Ali