1.

A gde su NAŠI novci?...

... kada već cepidlačimo

2.

što si kupovao ako nemaš pare da počneš proizvodnju?

Siti možda ne razumeju.Neki ljudi , PROTIVNO ZAKONU , godinama ne primaju ni dinar.

3. 

šta da rade obični radnici koji su pošteno radili?

Otvaraju se vrata i ulazim u prostor koji ne poznajem

Boravim u njemu neko vreme. Lagano se privikavam

Strah me je da odem – umislivši da neću umeti da se vratim

Znam. Da treba da sačekam

Boli me leva ruka, ali nastavljam da pišem.

To be held in Copenhagen, Denmark - one of the greenest cities in the world - this conference is thought to be the last major chance the world has to decide on a concrete and effective plan for reducing carbon emissions. It's also an amazing opportunity for humanity and the planet.

.............................

Godinu dana nakon što smo shvatili da Aleksa ima autizam,došla je do mene, više se i ne sećam kako, knjiga Donne Wiliams  ” Niko nigde “. Ustvari to je neka fotokopija dela knjige za koje je Snežna Lazarević, koja je to prevela, smatrala najinteresantnijim i najvažnijim za razumevanje Doninog sveta.Mislim da knjiga kod nas nikada nije objavljena, što je zaista šteta.
Donna je osoba sa autizmom. U knjizi govori o tome kako ona doživljava stvari oko sobe. Počinje sa najranijim sećanjima, a završava sa njenim odlaskom u kamp, gde pokušava da pomogne deci sa autizmom.
Za nju su postojala dva sveta, onaj u kome mi živimo i koji zove “svet” i njen sopstveni koji naziva “moj svet”.
Deli ih samo jedan korak. Korak koji mnoge osobe sa autizmom nikad ne uspeju da naprave .
Čitanje priče o Donninom svetu, pomoglo mi je da napravim korak ka Aleksinom.
Na kraju knjige se nalazi poglavlje ” Glavne odlike jezika u  Mom svetu ” , koje želim da prenesem ovde,jer mislim da može biti od koristi za razumevanje osoba sa autizmom.

Čak i površna analiza budžeta neminovno dovodi do zaključka da je 90% budžeta onako kako mora. Nije pitanje izbora. On je takav zato što se nismo reformisali. Vreme donošenja budžeta nije vreme iniciranja promena. On je više refleksija trenutnog stanja. A ono je, kako da kažem, neveselo. Stanje naše ekonomije, državnog, poreskog, zdravstvenog, penzionog, školskog i socijalnog sistema i planiranih reformi. Jer njih nema. Pa da zavirimo.

Kristalna noć (Kristallnacht) je po mnogima zvanični početak holokausta. Tog 9. novembra 1938. godine nacisti su organizovali "spontani" linč Jevreja u kome je živote izgubilo stotine ljudi, uništeno preko 1500 sinagoga, strpano u koncentracione logore preko 20 000 Jevreja...

Kada su ONI došli po partizanovce,
ja sam ćutao;
jer nisam bio partizanovac.

Kada su prebili zvezdaše,
ja sam ćutao;
jer nisam bio zvezdaš.

Kada su došli po novinarku,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio novinarka.

Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni.


Odgedali smo Insajder i šta sad? Da pognemo glavu i ćutimo? Da se ne zameramo? Neka Brankica će. Neka Ivica će. Tamo neki ne rade svoj posao. Zaboga nama je savest čista. Mi se gnušamo. I samo to.

   Afrika. Crni kontinent. Sahara, Kilimandžaro, prašume, dijamanti… Svetsko prvenstvo u fudbalu…Pre 15-ak godina ćerka se bila zablesila u crnce i obećah joj ukoliko ovde nekog ne nađe, tata će zapucati u Afriku i dovesti jednog na silu, ako bude trebalo. Od putovanja u Afriku tim ili drugim povodom nije bilo ništa, niti verujem da će biti, ali Afrika je kroz umetničku fotografiju i oslikavanje tela došla u temerinsku galeriju..

      Naime, Muzej afričke umetnosti u Beogradu dobio je svojevremeno od    Muđunarodnog fonda za razvoj kulture UNESCO-a na poklon zbirku umetničko-dokumentarnih fotografija, radova svetski poznate autorke u žanru umetnička fotografija, Marli Šamir.

Onima koji čitaju moj blog je jasno da mi ideje liberala nisu bliske (ni konzervativaca, oni su veći licemeri). Kuda te ideje vode najbolje pokazuje Holandija, u kojoj je stranci pedofila dozvoljeno da učestvuju na izborima i budu birani u parlament. A stranka pedofila zalaže se za sledeće (preuzeto sa index.hr):

LEGALIZACIJA posjedovanja dječje pornografije, prikazivanje pornografije tijekom dnevnog televizijskog programa pri čemu bi prikazivanje nasilne pornografije bilo dozvoljeno tijekom večernjih sati, uvođenje seksualne edukacije u školama te dozvola da

Kada bi mi neko nekad ranije, pre Engleske, pomenuo Satisfaction na temu muzike, uvek mi je na pamet padala legendardna pesma Roling Stonsa i nezaboravni rif Kita Ričardsa. Međutim to će posle ovog dana na farmi da se promeni.
Ujutru kao i uvek se skupljamo ispred autobusa gde je zbor, a onda neki idu na branje jagoda a neki na krpljenje plastenika i pravljenje istih. Endrju kaže meni i Panti da čekamo ovde Donzija jer nas dvojica radimo sa njim. Krema i Miki su se unezverili kao prase kad piški u baru. Opet se misle da su ispaljeni i da idu na branje jagoda. Razumem ih i ja bih bio

U Srbiji, kao i na ostalim ex-YU prostorima, skoro da nema coveka u svojim kasnim dvadesetim, tridesetim ili ranim cetrdesetim koji nije cuo za Dilana Doga, istrazivaca natprirodnih pojava, junaka jednog od najboljih stripova koji se pojavio na nasim kioscima kasnih osamdesetih - Dylan Dog.

Posle raznoraznih prilicno klinackih stripova u kojima su se pretezno pojavljivali kaubojci i indijanci i u kojima su radnje bile prilicno jednostavne a samim tim predvidljive i dosadne, pojavio se strip koji je uz Martija Misteriju i pre njega Mister Noa konacno uneo toliko potreban kvaliet i intrigantnost zbog kojih je imalo smisla ako ne postati kolekcionar ono bar pratiti i skupljati stripove. Jer kod nas su pre toga stripovi ipak bili samo jeftina zabava do koje se dolazilo po kisocima. Dok su sa druge strane na tzv. Zapadu stripovi i graficke novele mnogo ozbiljniji hobi - pravo kolekcionarstvo.

na samom početku, da kažem da sam prekršila sva pravila dobrog blogovanja, jer, umesto da skratim tekst i lepo to koncizno odradim, ja sam krenula od momenta kad je frodo baggins upoznao sam-a, ne znajući da ovaj ne zna da pliva i, došla do krugolininog poslednjeg bloga. a, kako sam već ranije napisala da me je lako isprovocirati, nastade i ovo zbrdazdola pisanije, koje će neiskusno oko navući da pomisli da nije neki stream of consciousness. (iskusno oko će već, prepoznati navlaku, razvući ono - mene neeeeće prevariti i eventualno pročitati pesmu koja sledi - kraće je i zanimljivije)

Totally like whatever, you know?

Nažalost, knjige pisanija i intervjua Zorana Radmilovića koja se, primereno ovom lepom vremenu, zove "Zalažem se za laž" - više nema na trafikama i ona će se za koji dan naći u "svim boljim knjižarama" po (opet - nažalost) nešto višoj ceni. Nažalost, jer znamo da malo ko ulazi u "sve bolje knjižare" a skoro svako skoro svaki dan stane pred neku trafiku i onda vidi Zoranovu sliku na koricama, pa kaže "to je oko 3 kutije cigara" (dobro, nekad i 5 zavisi od firme) i "nek ide život" pa kupi čovek sebi knjigu.

E, povodom toga ja ću sad ponovo zloupotrebiti ovu lepu oglasnu

Predsednik Obama je u govoru na vojnoj akademiji u Vest pioiintu 1. decembra obelodanio svoju novu strategiju za Avganistan. Najkraće rečeno, ona se satoji od upućivanja dodatnog kontigenta od 30 hiljada američkih vojnika u Avganistan do polovine iduće godine, uz istovremenu najavu početka povlačenja svih američkih snaga iz te zemlje od jula 2011. Uslov je da se avganistanske snage prethodno obuče i osposobe da preuzmu brigu o bezbednosti svoje zemlje, kao i da vlada predsednika Karzaija iskoreni korupciju i napravi pomak u upravljanju zemljom. Prema rečima predsednika Obame: „Vreme

Ovo nije fudbalski blog, ali je blog o fudbalu

Večeras i sinoć imali smo prilike da pratimo dva različita televizijska priloga o fudbalu. Najpre smo se suočili sa tamnim licem našeg fudbala (ovde treba da ide link na Insajder), sa kriminalom koji je već odavno, preko 20 godina, sastavni deo naše nogometne svakodnevnice. Nameštaljke i gledanja kroz prste razmaženim zvezdama, omiljenim kod političara koji su ih kljukali novcima samoupravnog socijalističkog plebsa, nasledile su organizovane horde "ljubitelja voljenog kluba", kasnije "boraca za dostojanstvo svog naroda", sve do organizovanih iznudjivača i dilera droge. Tužna i tragična priča kojoj nejaki naslednici nekadašnjih političkih veličina i nekadašnje fudbalske veličine sa dva razreda večernje škole nisu mogli da se odupru svojim šićardžijskim mentalitetom. Sve garnirano neveselom budućnošću jednog sistema koji ni danas ne može da u tri godine izrekne ni jednu pravosudnu kaznu majmunima koji uništavaju ono što mnogi volimo.